Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku protiv članova brisanog društva

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Osnovnog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sud je pogrešno obustavio izvršni postupak protiv kontrolnog člana brisanog privrednog društva, suprotno stavu Vrhovnog kasacionog suda i zakonu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „K.“ AD Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. novembra 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „K.“ AD Beograd i utvrđuje da je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ion. 12/2020 od 30. novembra 2020. godine povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ion. 12/2020 od 30. novembra 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja podnetom tom sudu 23. septembra 2020. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. „K.“ AD Beograd izjavila je Ustavnom sudu, 21. januara 202 1. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ion. 12/2020 od 30. novembra 2020. godine, zbog povrede prava iz člana 32 . stav 1. i čl. 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe: da je u svojstvu izvršnog poverioca vodio izvršni postupak protiv privrednog društva „ P.“ DOO Beograd; da je taj postupak prekinut iz razloga što je izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata 29. oktobra 2018. godine, nakon čega je postupak nastavljen protiv članova brisanog društva; da je zaključkom javnog izvršitelja N. P. Ii. 5/15 od 28. avgusta 2020. godine obustavljen postupak prema svim označenim pravnim sledbenicima brisanog izvršnog dužnika uz obrazloženje da kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću nije pravni sledbenik brisanog privrednog društva; da je po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti podnosioca ustavne žalbe donet osporeni akt; da je stav suda u osporenom rešenju u suprotnosti sa odredbama člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i čl. 547. i 548. Zakona o privrednim društvima; da u rešenju nije odgovoreno na sve navode iz zahteva, kao i da osporeno rešenje ne zadovoljava kriterijume obrazložene sudske odluke. Predložio je da Sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem o izvršenju Trećeg osnovnog suda u Beogradu (u daljem tekstu: Osnovni sud) Ii. 417/2014 od 18. decembra 2014. godine, usvojen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je određeno izvrše nje protiv izvršnog dužnika „P .“ DOO Beograd, na osnovu izvršne isprave - založne izjave overene pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov. broj 191756/2012 od 23. oktobra 2012. godine, radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca, upisom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, zabeležbom prodaje, utvrđenjem vrednosti i javnom prodajom nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika. Određeno je da izvršenje sprovodi javni izvršitelj N . P.

Izvršni dužnik „P.“ DOO Beograd je nakon okončanog postupka prinudne likvidacije brisan iz registra Agencije za privredne registre (u daljem tekstu: APR) 29. oktobra 2018. godine, pa je javni izvršitelj zaključkom od 25. decembra 2018. godine prekinuo izvršni postupak.

Izvršni poverilac je podneo predlog za nastavak postupka, a ujedno je označio tri fizička lica – N . K, S . V . i S . M, kao članove društva i pravne sledbenike „P.“ DOO Beograd.

Javni izvršitelj je zaključkom Ii. 5/2015 od 15. novembra 2019. godine nastavio izvršni postupak do visine primljenog iznosa iz likvidacionog viška prema navedenim fizičkim licima, kao članovima brisanog privrednog društva.

Navedeni zaključak je dopunjen zaključkom Ii. 5/2015 od 12. decembra 2019. godine, tako što je prvim stavom izreke određeno da kontrolni član N. K . odgovara sa 76% udela u privrednom društvu, kao neograničeno solidarno odgovorna za obaveze izvršnog dužnika „P .“ DOO Beograd, koji je u prinudnoj likvidaciji, nakon brisanja izvršnog dužnika iz registra privrednih subjekata, a da izvršni dužnici S . V. i S . M . odgovaraju sa po 12% udela u privrednom društvu, kao solidarno odgovorni za obaveze izvršnog dužnika „P.“ DOO Beograd; drugim stavom izreke prekinut je izvršni postupak u odnosu na N . K, zbog smrti.

Podneskom izvršnog poverioca od 2. jula 2020. godine predložen je nastavak postupka prema Đ. K . (suprug N . K .), koji je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu oglašen za naslednika na zaostavštini pok. N. K.

Zaključkom javnog izvršitelja Ii. 5/15 od 28. avgusta 2020. godine obustavljen je izvršni postupak prema N. K, S . V . i S . M , kao članovima brisanog privrednog društva.

Izvršni poverilac je 23. septembra 2020. godine podneo Osnovnom sudu zahtev za otklanjane nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja u predmetu javnog izvršitelja Ii. 5/2015, a protiv zaključka tog javnog izvršitelja od 28. avgusta 2020. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda Ion. 12/2020 od 30. novembra 2020. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja podnet 23. septembra 2020. godine. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog je navedeno : da je sud cenio navode izvršnog poverioca iz zahteva za otklanjanje nepravilnosti, ali je utvrdio da su neosnovani, zbog toga što je javni izvršitelj postup ao u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju; da se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog zaključka javnog izvršitelja , jer odredbe čl ana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju upućuju na to da kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću i kontrolni član akcionarskog društva nije pravni sledbenik brisanog privrednog društva, budući da nakon brisanja privrednog društva iz registra privrednih subjekata, saglasno odredbi člana 548. stav 3. Zakona o privrednim društvima , navedeni član odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva, pa u takvoj situaciji kada nije došlo po samom zakonu do prelaza obaveze sa društva na kontrolnog člana društva, nema mestu nastavku postupka sprovođenja izvršenja prema kontrolnom članu brisanog izvršnog dužnika; da izvršni poverilac može u ovoj situaciji u parničnom postupku pribavi ti izvršnu ispravu prema kontrolnom članu izvršnog dužnika u roku od tri godine nakon brisanja privrednog društva dužnika, nakon čega može predložiti nastavak postupka , ili pokrenuti novi postupak izvršenja prema kontrolnom članu društva; da se prema članu 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršni postupak može okončati obustavom ili zaključenjem, te sud smatra da je forma u kojoj je doneta odluka o obustavi izvršnog postupka pred javnim izvršiteljem zasnovana na zakonu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povred u, pored ostalih, ukazuje ustavnom žalbom jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama 23. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („ Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14) je propisano: da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku; da se odredba stava 1. ovog člana shodno primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik.

Odredbama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19) bilo je propisano: da se povezanim licem u smislu ovog zakona u odnosu na određeno pravno lice smatra lice koje je kontrolni član tog pravnog lica (stav 2. tačka 5)) , da većinsko učešće u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno, poseduje više od 50% prava glasa u društvu (stav 4.) , da kontrola u smislu stava 2. ovog člana podrazumeva pravo ili mogućnost jednog lica, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajednički deluju, da vrši kontrolni uticaj na poslovanje drugog lica putem učešća u osnovnom kapitalu, ugovora ili prava na imenovanje većine direktora, odnosno članova nadzornog odbora (stav 5.), da se smatra da je određeno lice kontrolni član društva uvek kada to lice samostalno ili sa povezanim licima poseduje većinsko učešće u osnovnom kapitalu društva (stav 6.) (član 62 .); da se od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji prekidaju (stav 3.), da se prekinuti postupci iz stava 3. ovog člana, mogu nastaviti nakon brisanja društva iz registra, na zahtev članova, odnosno poverilaca brisanog društva u skladu sa članom 548. ovog zakona (stav 4.) (član 547a); da imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka (stav 1.), da č lanovi društva svoje odnose u pogledu imovine iz stava 1. ovog člana uređuju ugovorom, pri čemu svaki član društva može tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku izvrši podelu te imovine (stav 2.), da n akon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama člana 545. ovog zakona o odgovornosti članova društva u slučaju likvidacije (stav 3.), da i zuzetno od stava 3. ovog člana, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra (stav 4.), da p otraživanja poverilaca društva prema članovima društva iz stava 4. ovog člana zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra (stav 5.) (član 548.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud, podseća da je osporeni akt donet po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti podnosioca ustavne žalbe, te da podnosilac smatra da je stav suda iskazan u osporenom rešenju u suprotnosti sa odredbama člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i čl. 547a i 548. Zakona o privrednim društvima. S tim u vezi, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog prava bila proizvoljna ili kada je došlo do povrede procesnih garancija na štetu podnosioca, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine.

Pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pored procesnih garancija, podrazumeva i obavezu suda da, nakon što sagleda i u obzir uzme sve okolnosti bitne za odlučivanje, za svoje zaključke i odluku dâ argumentovane i jasne razloge zasnovane na ustavnopravno prihvatljivoj primeni i tumačenju merodavnog prava. Ustavni sud naglašava da je posebno važno da tumačenje činjenica i okolnosti od strane redovnih sudova, a na kojima je zasnovan zaključak koji je od suštinske važnosti po prava i obaveze podnosioca, ne bude takvo da dovodi u sumnju da je sud razmotrio sve specifične okolnosti konkretnog slučaja koje je bio dužan da ispita. Dakle, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud ispituje da li su redovni sudovi ne samo poštovali procesne garancije prava na pravično suđenje, već i da li su, u konkretnom slučaju, propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede ustavnog prava.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a ocenjujući osnovanost navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , sa stanovišta odredaba Zakona o privrednim društvima, Ustavni sud najpre konstatuje da je stav izražen u osporenom rešenju u suprotnosti sa pravnim stavom najviše sudske instance.

Naime, Ustavni sud ukazuje da je Vrhovni kasacioni sud u cilju ujednačavanja sudske prakse, polazeći od odredaba Zakona o privrednim društvima kojima se reguliše odgovornosti članova-osnivača društva za obaveze društva i obim njihove odgovornosti, kao i Zakona o izvršenju i obezbeđenju, na sednici Građanskog odeljenja održanoj 16. marta 2021. godine, prihvatio pravni stav da se postupak izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva dužnika usled prinudne likvidacije, može nastaviti protiv kontrolnog člana/akcionara brisanog društva, ako izvršni poverilac uz predlog za nastavak postupka dostavi dokaz iz registra APR ili Registra HOV, da kontrolni član/akcionar samostalno poseduje više od 50% udela u osnovnom kapitalu društva (d.o.o.), odnosno više od 50% akcija sa pravom glasa u društvu ( a.d.).

Vrhovni kasacioni sud u obrazloženju navedenog stava , pored ostalog, ističe da je kod prekida izvršnog postupka usled brisanja izvršnog dužnika zbog okončanja postupka prinudne likvidacije krajnje necelishodno da se izvršni poverilac upućuje na parnični postupak da bi izdejstvovao izvršnu ispravu u odnosu na kontrolnog člana i na taj način ispunio uslove iz člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (odnosno člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine) , da produžava ostvarivanje pra va izvršnog poverioca i stvara dodatne, a bespotrebne troškove. Odgovornost kontrolnog člana društva za obaveze brisanog društva je predviđena zakonom i on odgovara neograničeno za obaveze društva.

Imajući u vidu sadržinu obrazloženja pravnog stav a Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 16. marta 2021 . godine, Ustavni sud ukazuje da je sa stanovišta zaštite prava na pravično suđenje, u potpunosti prihvatljiv navedeni stav da se postupak izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva dužnika usled prinudne likvidacije, može nastaviti protiv kontrolnog člana/akcionara brisanog društva, uz dostavljanje izvoda iz registra APR, te stoga, u konkretnom slučaju, nije bilo mesta obustavi izvršnog postupka. Ustavni sud ne nalazi potrebu za dodatnim obrazlaganjem, već ocenjuje da se obrazloženje Osnovnog suda dato u osporenom aktu ne iskazuje kao ustavnopravno prihvatljivo , a posledica toga je da povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, jer nisu otklonjene nepravilnosti pri sprovođenju predmetnog izvršenja (u vezi sa ovim v ideti Odluku Ustavnog suda Už-5648/2020 od 6. aprila 2023. godine).

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , a u tački 2. izreke poništio rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ion. 12/2020 od 30. novembra 2020. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja podnetom tom sudu 23. septembra 2020. godine .

7. S obzirom na to da je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i da je u tački 2. izreke naloženo otklanjanje štetnih posledica, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknute povred e prava iz čl. 36. i 58. Ustava.

8. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku protiv članova brisanog društva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti