Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog dugotrajnog prekida parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku naknade štete koji je trajao 13 godina. Glavni razlog je prekomeran prekid postupka od preko devet godina, uslovljen dugim trajanjem povezanog krivičnog postupka i neažurnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i S. M . iz Kruščića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli u predmetu P. 1067/17 (ranije predmet Opštinskog suda u Kuli P. 274/05) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Kruščića je 24. maja 201 8. godine, preko punomoćnika M. J , advokata iz Kule, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1718/17 od 28. septembra 2017. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vrbasu –Sudska jedinica u Kuli u predmetu P. 1067/17 (ranije predmet Opštinskog suda u Kuli P. 274/05).

U ustavnoj žalbi se navodi da je parnični postupak, započet po tužbi podnosioca, trajao 13 godina i to isključivo zbog nedelotvornosti i neažurnosti sudova, a bez njegovog doprinosa, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takođe navodi da je do povrede prava na pravično suđenje i imovinu došlo donošenjem osporene presud e Apelacionog suda u Novom Sadu , i to u delu odluke o troškovima postupka , s obzirom na to da podnosiocu nije odlučeno o troškovima žalbenog postupka, iako je uspeo sa žalbom izjavljenom 19. aprila 2017. godine protiv prve prvostepene presude. Ovo nije učinjeno ni kasnije u ponovnom prvostepenom postupku, odnosno ni u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 564/18 od 14. marta 2018. godine, kojom je pravnosnažno okončan postupak. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenih prava, poništi presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1718/17 od 28. septembra 2017. godine u delu odluke o troškovima postupka, odnosno da se podnosiocu dosude troškovi parničnog postupka u iznosu od 1.009.700,00 dinara, te utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u visini od 3.000 evra , kao i nadoknade troškovi ustavnosudskog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P. 1067/17 (ranije predmet P. 274/05 Opštinskog suda u Kuli) , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 10. marta 200 5. godine podneo Opštinskom sud u u K uli (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu , radi naknade nematerijalne i materijalne štete koju je podnosilac pretrpeo usled saobraćajne nezgode koja se dogodila 24. decembra 2004. godine , protiv tuženog D.B. iz Kruščića. P redmet je dobio broj P. 274/05.

Na prvom ročištu zakazano m i održanom 8. decembr a 2005. godine doneto je rešenje o spajanju postupaka, i to po navedenoj tužbi tužioca i postupka pod brojem P. 484/05 po protivtužbi tuženog D.B. (podneta protiv tuženih – S . M, T . „ J.“ iz Crvenke i „S.“ A.D. Valjevo), kao i po protivtužbi tuženog T. „ J.“ iz Crvenke podnetoj protiv D.B. iz Krušćiča i zavedenoj pod brojem P. 1143/05, radi jedinstvenog raspravljanja i odlučivanja, a sve pod poslovnim brojem P. 274/05. Podnosilac ustavne žalbe je podneo tužbu 24. maja 2007. godine i protiv tuženog T. „ J.“ iz Crvenke radi naknade nematerijalne i materijalne štete povodom iste saobraćajne nezgode, postupak je vođen pod brojem P. 432/07 pred istim sudom i prekinut je rešenjem Opštinskog suda P. 432/07 od 21. decembra 2007. godine do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka pred Opštinskim sudom u Kuli K. 243/07.

Opštinski sud je rešenjem P. 274/05 od 25. januara 2006. godine odbacio protivtužbu tuženog - protivtužioca T. „ J.“ iz Crvenke podnetu 8. decembra 2005. godine, kao i protivtužbu podnetu 26. decembra 2005. godine, a u pravnoj stvari tuženog – protivtužioca D.B, kao neuredne. Nakon jednog neodržanog ročišta na predlog punom oćnika tužioca - protivtuženog, na sledećem održanom ročištu 9. maja 2006. godine usvojen je saglasan predlog stranka da se odredi prekid postupka.

Rešenjem Opštinskog suda P. 274/05 od 10. jula 2006. godine u ovoj pravnoj stvari je određen prekid postupka do pravnosnažnog okončanja postupka utvrđivanja krivične odgovornosti koji se vodi pod brojem Ki. 69/05 protiv tuženog – protivtužioca D.B. i tužioca – protivtuženog, kao i S.M. njegovog sina, te prekid postupka zbog otvaranja postupka likvidacije nad tuženim „S.“ A.D. Valjevo. Istim rešenjem su obavezane parnične stranke da pismeno zatraže nastavak ovog postupka kad se za to steknu zakonski uslovi. Protiv ovog rešenja nije bilo žalbi parničnih stranka.

Podneskom tužioca – protivtuženog od 28. oktobra 2013. godine tražen je nastavak postupka, jer je krivični postupak koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kuli pod brojem K. 36/ 09 pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 1797/10 od 12. marta 2013. godine (koja je prvostepenom sudu dostavljena 23. jula 2013. godine) , te su uz podnesak dost avljeni i ovi dokazi. Po izjašnjenju o nastavku postupka punomoćnika tuženog „S.“ A.D. Valjevo, u stečaju, od 29. novembra 2013. godine, kojim je predložio da se prvostepeni sud oglasi stvarno nenadležnim u ovoj pravnoj stvari i predmet ustupi Privrednom sudu u Valjevu kao stvarno i mesno nadležnom, punomoćnik tužioca – protivtuženog se 18. februara 2014. godine (posle dva i po meseca od prijema tog podneska 5. decembra 2013. godine ) izjasnio da povlači tužbu u odnosu na tuženog „S.“ A.D. Valjevo, u stečaju. Osnovni sud u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli je rešenjem od 7. marta 2014. godine obavestio tuženog „S.“ A.D. Valjevo, u stečaju, o povlačenju tužbe tužioca. Tokom marta 2014. godine su podnesak tužioca od 18. februara 2014. godine i rešenj e suda od 7. marta 2014. godine uručeni strankama i povodom istih nije bilo izjašnjenja.

Rešenjem Osnovnog sud a u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P. 274/05 od 5. oktobra 2015. godine određen je nastavak postupka u ovoj parnici. Istim rešenjem se taj sud oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u parnici po tužbi tuženog – protivtužioca D.B. podnetoj protiv tuženog „S.“ A.D. iz Valjeva, u stečaju, s tim da se spisi predmeta po pravnosnažnosti ovog rešenja ustupe stvarno i mesno nadležnom Privrednom sudu u Valjevu. Pored navedenog, ovim rešenjem je i odbačeno povlačenje tužbe tužioca – protivtuženog protiv tuženog „S.“ A.D. iz Valjeva, u stečaju, jer takva tužba nije ni podneta. Protiv navedenog rešenja je tužilac – protivtuženi podneo 27. oktobra 2015. godine žalbu, ali je ona rešenjem Višeg suda u Somboru Gž. 157/16 od 10. februara 2016. godine odbijena i rešenje Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P. 274/05 od 5. oktobra 2015. godine u pobijanom delu (stav 2, 3 i 4 izreke) potvrđeno, te o dbijen zahtev tužioca – protivtuženog za na knadu troškova žalbenog postupka. Pred Osnovnim sudom u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli predmet je dobio novi broj P. 244/16 i prvo ročište je zakazano za 20. april 2016. god ine.

Pred prvostepenim sudom, od 10 zakazanih ročišta za glavnu raspravu, održan o je pet, na kojima su određena i sprovedena četiri veštačenja (saobraćajno, finansijsko, mašinsko i medicinsko), saslušani veštaci, određeno novo medicinsko veštačenje i izvršeno usaglašavanje nalaza veštaka medicinske struke, saslušana dva svedoka i tužilac u svojstvu parnične stranke , te pribavljeni krivični spis i zdravstveni karton tužioca - protivtuženog. Jedno ročište nije održano jer je izostala uredna dostava poziva punomoćniku tuženog; dva jer su strankama uručeni nalazi veštaka neposredno pred ro čište; jedno ročište jer tuženi nije dostavio dokumentaciju potrebnu za finansijsko veštačenje i jedno jer je izostao sa ročišta uredno pozvan veštak finansijske struke. Spajanje ovog postupka sa postupkom P. 166/17 (ranije P. 432/07) određeno je rešenjem suda na ročištu održanom 22. februara 2017. godine na predlog tužioca – protivtuženog kojem se nisu protivile ostale stranke, jer je rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P. 432/07 od 1 7. januara 2017. godine određen nastavak tog postupka po predlogu tužioca od 23. decembra 2016. godine, s obzirom na to da je krivični postupak zbog koga je postupak prekinut pravnosnažno okončan 2013. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P. 244/16 od 14. marta 2017. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog u odnosu na tuženog – protivtužioca D.B, a odbije n u celosti u odnosu na tuženog T. „ J.“ iz Crvenke, dok je istovremeno delimično usvojen protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca u odnosu na tužioca – protivtuženog, a odbijen u celosti u odnosu na tuženog T . „J.“ iz Crvenke. Istom presudom obavezan je tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom isplati na ime troškova parničnog p ostupka iznos od 303.060,00 dinara, sa zako nskom zateznom kamatom računajući kamatu od dana presuđenja 14. marta 201 7. godine do končane isplate u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, dok je tužilac – protivtuženi obavezan da tuženom protivtužiocu D.B. isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 228.865,00 dinara, sa zako nskom zateznom kamatom računajući kamatu od dana presuđenja 14. marta 2014. godine do končane isplate u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenj a. Ovom presudom su tužilac – protivtuženi i tuženi – protivtužilac obavezani da tuženom T. „ J.“ iz Crvenke isplate na ime troškova postupka iznos od 33.750,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Protiv ove presude je tužilac - protivtuženi izjavio je žalbu 30. aprila 2017. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1718/17 od 28. septembra 2017. godine je žalba tužioca – protivtuženog delimično usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P. 244/16 od 14. marta 2017. godine preinačena u pobijanom odbijajućem delu (stav 8 izreke ) tako što se obavezuje tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivn osti pored dosuđenog iznosa od 400.000,00 dinara isplati još 200.000,00 dinara, ukupno 600.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do k onačne isplate, kao i delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka (stav 13 izreke) tako što se obavezuje tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom, pored dosuđenog iznosa od 303.060,00 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka, isplati još 4.000,00 dinara, ukupno 307.060,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom računajući kamatu počevši od 14. marta 2017. godine do konačne isplate; a ukinuta u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca - protivtuženog u odnosu na tuženog T. „ J.“ iz Crvenke, kao u delu kojim je tužilac – protivtuženi obavezan da tom tuženom naknadi troškove spora u iznosu od 33.750,00 dinara (stav 15 izreke), pa se u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok se žalba tužioca – protivtuženog d elimično odbija, a prvostepena presuda potvrđuje u preostalom odbijajućem delu (stav 4, 6 i 8 izreke), dok se u pobijanom usvajajućem delu (stav 11 izreke) i delu kojim je odlučeno o troškovima spora (stav 14 izreke) potvrđuje. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 25. oktobra 2017. godine i predmet je dobio novi broj P. 1067/17.

Podneskom tužioca – protivtuženog od 10. novembra 2017. godine predloženo je njegovo oslobađanje od plaćanja troškova sudskih taksi, a sud je prvo ročište zakazao i održao 16. novembra 2017. godine, a drugo 29. novembra 2017. godine, na kom e su saslušani tužilac i dva svedoka i zaključena glavna rasprava, a javno objavljivanje presude zakazano za 5. decembar 2017. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P. 1067/17 od 29. novembra 2017. godine tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog T. „ J.“ iz Crvenke je delimično usvojen , te tuženi solidarno sa D.B (u odnosu na koga je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P. 244/16 od 14. marta 2017. godine utvrđena obaveza prema tužiocu), obavezan da po osnovu materijalne štete za izgubljenu zaradu i oštećeno putničko vozilo, kao i nematerijalnu štetu, isplati iznose bliže određene u izreci, dok je sa viškom tužbenog zahteva preko dosuđenog odbijen. Navedenom presud om obavezan je tuženi T. „ J.“ iz Crvenke da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno sa D.B. isplati iznos od 307.060,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom računajući kamatu počevši od 14. marta 2017. godine do konačne isplate , kao i da tuženi T. „J .“ iz Crvenke tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 22.500,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamato m računajući kamatu počevši od 29. novembra 2017. godine do konačne isplate .

Rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P. 1067/17 od 11. decembra 2017. godine je odbijen predlog tužioca da bude oslobođen od plaćanja troškova sudskih taksi.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 564/18 od 1 4. marta 2018. godine je , u prvom stavu izreke žalba tužioca odbijen a, a žalba tuženog delimično usvojena, te delimično odbijena, pa je presuda Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P. 1067/17 od 29. novembra 2017. godine u delu odluke iz stava 5. izreke o zakonskoj zateznoj kamati na nematerijalnu štetu i delu odluke iz stava 8. izreke o zakonskoj zateznoj kamati na troškove postupka preinačena tako što se odbija zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđenu nematerijalnu štetu od 14. marta 2017. godine do 29. novembra 2017. godine i na ime troškova postupka za period od dana presuđenja 29. novembra 2017. godine do dana izvršnosti, dok se u preostalom presuda potvrđuje. Drugim stavom izreke navedene presude odbijena je žalba tužioca i rešenje Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P. 1067/17 od 11. decembra 2017. godine potvrđeno, dok je u trećem stavu izreke odlučeno da svaka stranka sno si svoje troškove drugostepenog postupka.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac pozva o u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih pr ava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak započet 1 0. marta 200 5. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kuli, a okončan 14. marta 2018. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 564/18.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno trajao 13 godina.

Ustavni sud konstatuje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupak.

Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je zaključio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni spor okončao u razumnom roku, bez nepotrebnog odugovlačenja. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju ne postoji okolnost koja bi mogla opravdati trinestogodišnje trajanje parničnog postupka u kome je odlučivano o tužbenom zahtevu podnosioca radi naknade materijalne i nematerijalne štete nastale usled saobraćajne nezgode u kojoj je podnosilac bio učesnik.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe ima o opravdani interes za efik asno vođenje predmetnog postupka, odnosno da se postupak okonča u razumnom roku i da se o njegovoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Ispitujući ponašanje podnosioca, Ustavni sud n alazi da je podnosilac ustavne žalbe, odnosno njegov punomoćnik, u manjoj meri doprineo dužem trajanju postupka time što je tražio odlaganje jednog ročišta , te što je svojim nepreciznim, odnosno neblagovr emenim podnescima doprineo da prekid postupka duže traje. Naime, nastavak postupka je tražio tri meseca nakon što je drugostepena krivična presuda dostavljena sudu, kasnio je više od dva meseca sa odgovorom na podnesak tuženog kod odlučivanja o nastavku postupka , kao i pogrešno povukao tužbu u odnosu na tuženog „S.“ A.D. Valjevo, u stečaju, koju nije ni podneo. Takođe, upućivao je podneske u ovoj parnici sudu sa označavanjem tuženog T. „ J.“ iz Crvenke, i u periodu kada ta parnica nije bila spojena ovoj, jer je nastavak, odnosno spajanje tog postupka protiv tuženog tražio tek posle više od sedam godina od kada su se ostvarili uslovi za to – bio pravnosnažno okončan krivični postupak.

Po oceni Ustavnog sud a, predmetni postupak je bio složen, jer se tokom njegovog trajanja pojavila potreba da se, zbog utvrđivanja krivične odgovornosti učesnika u saobraćajnoj nezgodi, kao prethodnog pitanja u ovoj pravnoj stvari, te usled postupka otvaranja stečaja nad jednim od tuženih , prek ine postupak. Pored ovoga, postupak je bio i činjeničn o bio složen jer je, radi donošenja konačne odluke, u ovoj i procesno složenoj parnici - nastaloj spajanjem više parnica, bilo potrebno sprovesti četiri veštačenja.

Prvenstveni uzrok trinaestogodišnjeg trajanja osporenog postupka jeste okolnost da je isti bio u prekidu devet godina i sedam meseci, računajući od donošenja rešenja o prekidu do pravnosnažnosti rešenja o nastavku postupka, na šta podnosilac u ustavnoj žalbi ukazuje . Krivični postupak pravnosnažno je okončan posle šest godina i osam meseci od određenog prekida parničnog postupka , ali je parnični postupak pravnosnažno nastavljen nakon nešto više od dve godine od traženog nastavka. Istina, ovo odlučivanje suda o nastavku postupka, obuhvata i period od sedam meseci nakon kojih je tužilac – protivtuženi, kao jedna od stranaka obavezana da traži nastavak kad se steknu zakonski uslovi, i zatražio nastavak, te vreme za pribavljanje izjašnjenja stranaka o traženom nastavku, odnosno odgovor tužioca – protivtuženog o protivljenju jednog od tuženih, koji je u stečaju , da se u odnosu na njega postupak nastavi, ali i odlučivanje o žalbi tužioca – protivtuženog izjavljenoj protiv rešenja o nastavku kojim je , osim o nastavku postupka, odlučivano i o stvarnoj i mesnoj nadležnosti parničnog suda u odnosu na tuženog u stečaju, te odbacivanju predloga za povlačenje tužbe tužioca – protivtuženog u odnosu na tog tuženog. Kako je parnični postupak , sa ovim uračunatim prekidom, trajao ukupno 13 godina, to dozvoljava da se prima faciae zaključi postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda za lju dska prava prema kojoj će postojati povreda prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je do dugog trajanja postupka došlo zbog odluke o njegovom prekidu kako bi se sačekao ishod drugih postupaka u slučaju da je i u tim drugim postupcima bilo neopravdanog odugovlačenja i kašnjenja koje se može pripisati nacionalnim sudovima i organima (videti presudu Smoje protiv Hrvatske od 11. januara 2007. godine, stav 45, broj predstavke 28074/03). Ova okolnost dužeg trajanja istražnog i krivičnog postupka, čiji se ishod čekao radi rešavanja prethodnog pitanja u parnici čije je trajanje osporeno, je dovoljna da se utvrdi postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pritom, treba imati u vidu i doprinos prvostepenog suda i njegovo neažurno odlučivanje o nastavku postupka, pri čemu je skoro godinu i sedam meseci prošlo od izjašnjenja stranaka o nastavku postupka do donošenja rešenja o nastavku, kao i činjenicu da je prva prvostepena presuda delimično preinačena i delimično ukinuta, što je dovelo do vraćanja predmeta na prvostepeni postupak i ponovnog odlučivanja suda .

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli u predmetu P. 1067/17 (ranije predmet Opštinskog suda u Kuli P. 274/05), zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1. 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja postupka, ali i složenost postupka, te izvesni doprinos podnosioca, koji su uticali na njegovu dužinu . Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine (broj predstavke 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje i imovinu , zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, do koje je, po mišljenju podnosioca , došlo donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1718/17 od 28. septembra 2017. godine, Ustavni sud je , krećući se u granicama postavljenog zahteva, a polazeći od činjenice da osporenom presudom nije konačno rešeno o troškovima žalbenog postupka, već je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio u nedostatku procesnih pretpostavki da o njoj rešava. Pored ovoga, imajući u vidu sadržinu i suštinu navoda ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac, u suštini, nezadovoljan ishodom postupka, prevashodno, povodom naknade troškov a žalbenog postupka vođenog protiv prve prvostepene presude . Kod ove pritužbe, Ustavni sud ukazuje na to da povreda ustavnog prava mora podrazumevati određeni nivo težine i ozbiljnosti da bi mogla biti razmatrana pred ovim sudom. Procena tog nivoa je relativna stvar i zavisi od okolnosti datog slučaja, koje obuhvataju kako percepciju podnosioca ustavne žalbe, tako i objektivni – materijalni karakter predmeta odlučivanja. Dakle, osećaj podnosioca o povredi ustavnog prava mora biti opravdan i sa objektivnog stanovišta, što, prema oceni Ustavnog suda, a saglasno dosadašnjoj praksi Suda, u ovom ustavnosudskom predmetu nije slučaj. Naime, Ustavni sud ukazuje da u ustavnoj žalbi nije postavljeno neko pitanje koje bi bilo od šireg ili opšteg značaja za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te da ni eventualni propust suda na koji se ukazuje u ustavnoj žalbi nema značaj i težinu povrede koja se jemči najvišim pravnim aktom države.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11, 18/13 - odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odbacio ustavnu žalbu, kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na internet stranici Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog dugotrajnog prekida parničnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti