Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršenju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu Veljka Milića i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko pet godina. Sud je utvrdio da je neažurnost prvostepenog suda uzrokovala nerazumno dugo trajanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik suda dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Veljka Milića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Veljka Milića i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 53826/2010 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 7597/08), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Veljko Milić iz Beograda je 28. aprila 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu VIII I. 7597/08.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi da Četvrti opštinski sud u Beogradu nije odlučio o predlogu podnosioca, kao izvršnog poverioca, u predmetu I. 7597/08, za donošenje rešenja o izvršenju radi isplate dospelih zarada u smislu člana 230. Zakona o izvršnom postupku, te nije postupio po nalogu iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž1. 1476/08, iako je izvršni postupak u smislu člana 5. Zakona o izvršnom postupku hitan, iako se o predlogu za izvršenje u smislu navedenog člana odlučuje u roku od tri dana od prijema rešenja, a uslovi za donošenje rešenja o izvršenju stekli su se još 18. jula 2008. godine kad je podnosilac, kao izvršni poverilac, dostavio sve dokaze po nalogu iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi povredu prava podnosioca na suđenje u razumnom roku u postupku koji se pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu vodi pod brojem I. 7597/08, naloži postupajućem sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku i utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete u smislu člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe, priložene dokumentacije i spisa predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu VIII I. 7597/08 (novi broj Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 53826/2010), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao tužilac, vodio spor protiv tuženog Privatnog preduzeća "Gram" doo iz Zemuna, u kome je odlučeno presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 405/03 od 17. aprila 1995. godine i presudom Okružnog suda u Beogradu Gž I. 809/95 od 19. oktobra 1995. godine, tako što je utvrđena ništavost odluka tuženog o prestanku radnog odnosa tužioca i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad. Na osnovu ovih presuda podnosilac je pokrenuo izvršni postupak, u kome je doneto rešenje I. 269/98 kojim je izvršni dužnik obavezan da podnosioca vrati na rad, a koje do danas nije sprovedeno.

Osporeni izvršni postupak je započeo 11. novembra 2005. godine, kada je podnosilac Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podneo predlog za dozvolu izvršenja protiv izvršnog dužnika, radi isplate naknade izgubljene zarade u smislu člana 230. Zakona o izvršnom postupku. Četvrti opštinski sud u Beogradu je prvi put odlučio o ovom predlogu 7. maja 2007. godine, rešenjem I. 1155/05, kojim je dozvolio izvršenje.

Žalba izvršnog dužnika protiv ovog rešenja od 18. maja 2007. godine je upućena Okružnom sudu u Beogradu 5. juna 2007. godine, a Okružni sud u Beogradu je 4. januara 2008. godine, rešenjem Gž I. 3081/07, vratio spise predmeta prostepenom sudu radi dopune postupka, a zatim nakon ponovnog dostavljanja žalbe, o istoj odlučio rešenjem Gž I. 1476/08 od 23. aprila 2008. godine, kojim je ukinuo rešenje o izvršenju I. 1155/05 od 7. maja 2007. godine i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak. Okružni sud je spise predmeta sa odlukom o žalbi dostavio Četvrtom opštinskom sudu 11. juna 2008. godine.

Nakon toga, podnosilac ustavne žalbe se izjasnio na navode rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž I. 1476/08 podneskom primljenim u prvostepenom sudu 21. jula 2008. godine, a Četvrti opštinski sud je doneo novo rešenje I. 7597/08 od 9. aprila 2009. godine, kojim je predlog za izvršenje odbacio, a rešenje dostavio punomoćniku izvršnog poverioca nakon podnošenja ustavne žalbe, 24. septembra 2009. godine.

U nastavku postupka, podnosilac je 28 septembra 2009. godine izjavio žalbu protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda I. 7597/08 od 9. aprila 2009. godine, o kojoj je Viši sud u Beogradau odlučio rešenjem Gž I. 480/10 od 5. maja 2010. godine, tako što je ukinuo ožalbeno rešenje i predmet vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku prvostepeni sud je naložio podnosiocu uređenje predloga za izvršenje, a zatim 2. decembra 2010. doneo rešenje I. 53826/2010 o izvršenju na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, radi isplate izgubljene zarade izvršnog poverioca u periodu od novembra 1995. godine do septembra 2010. godine.

Dana 5. januara 2011. godine punomoćnik izvršnog dužnika je izjavio žalbu protiv rešenja I. 53826/10 od 2. decembra 2010. godine, 21. januara 2011. godine izvršni poverilac je dostavio odgovor na ovu žalbu izvršnog dužnika, 27. januara 2011. godine žalbu je izjavio neposredno izvršni dužnik, a zatim je prvostepenom sudu 19. februara 2011. godine dostavljeno punomoćje novog punomoćnika izvršnog dužnika, sa zahtevom da izvrši uvid u spise predmeta.

Dana 8. februara 2011. godne Prvi osnovni sud u Beogradu je van ročišta doneo zaključak I. 53826/10 kojim se nalaže Narodnoj banci Srbije - OPN Kragujevac da sprovede postupak prinudne naplate po rešenju o izvršenju tog suda I. 53826/10 od 2. decembra 2010. godine, a koje je ekspedovano 9. februara 2011. godine.

4. Za ocenu navoda ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji se primenjuje u ovom postupku, je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (člana 5, stav 1. i stav 2. prva rečenica); da su pravni lekovi u postupku izvršenja i obezbeđenja žalba i prigovor; da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena; da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno; da protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek (st. 1, 2, 5. i 7. člana 12.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupni period trajanja osporenog izvršnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja predloga podnosioca za dozvolu izvršenja do podnošenja ustavne žalbe proteklo tri godine, pet meseca i 17 dana, a da je rešenje o izvršenju koje je doneto nakon izjavljivanja ustavne žalbe dostavljeno Narodnoj banci Srbije - OPN Kragujevac radi sprovođenja posle pet godina i skoro puna tri meseca, s tim da se iz spisa predmeta ne može videti da li je rešenje zaista i sprovedeno.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da osporeni izvršni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao.

Ustavni sud je takođe ocenio da je, s ozbirom na to da se radi o zahtevu za isplatu značajnih novčanih sredstava po osnovu naknade za izgubljenu zaradu lica koje po izvršnom sudskom rešenju nije vraćeno na rad, rešavanje ovog zahteva nesumljivo bilo od velikog interesa za podnosioca. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužem trajanju izvršnog postupka, budući da je blagovremeno postupao po svim nalozima suda.

Ocenjujući postupanje sudova u ovom izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da je dugo trajanje izvršnog postupka u predmetu I. 7597/08 uzrokovano, pre svega, neažurnim i nedelotvornim postupanjem suda, naročito Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Naime, izvršni postupak je po svojoj prirodi hitan, te je i Zakonom o izvršnom postupku propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, a za odlučivanje o predlogu za izvršenje i preduzimanje procesnih radnji propisani su izuzetno kratki rokovi, dok se neažurno i nedelotvorno postupanje suda u ovom postupku ispoljilo više puta. Tako je Četvrti opštinski sud u Beogradu prvu odluku o predlogu podnosioca za izvršenje, rešenje I. 1155/05, doneo posle jedne godine i šest meseci od podnošenja predloga, a da u ovom periodu nije bilo nikakve procesne aktivnosti suda u vezi sa predlogom za izvršenje. Takođe, nakon ukidanja ovog rešenja i vraćanja spisa predmeta od strane drugostepenog suda 11. juna 2008. godine, Četvrti opštinski sud u Beogradu je novo rešenje o izvršenju I. 7597/08 dostavio podnosiocu 24. septembra 2009. godine, tj. posle jedne godine, tri meseca i 13 dana, a da je izvršni poverilac svoje izjašnjenje na navode iz rešenja Okružnog suda u Beogradu dostavio sudu podneskom od 21. jula 2008. godine, nakon čega prvostepeni sud nije preduzimao nikakve procesne radnje. Po žalbi podnosioca i ovo rešenje je zatim ukinuto. Doprinos prvostepenog suda dužini trajanja postupka se ogleda i u tome što je Okružni sud u Beogradu vratio spise predmeta I. 1155/05 Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu radi dopune postupka, zbog toga što žalba i dopuna žalbe nisu bile dostavljene izvršnom poveriocu na odgovor, što je takođe produžilo trajanje postupka za nekoliko meseci.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 7597/08, sada Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 53826/2010, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. S obzirom na to da je podnosilac ustavna žalbe podneo zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju ostvari utvrđivanjem prava nanaknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, kao neophodan i pravičan vid zadovoljenja.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević