Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje šest godina. Neefikasnost drugostepenog suda je ključni razlog. Nalaže se ubrzanje postupka i dosuđuje se naknada nematerijalne štete od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, ne sednici Veća održanoj 18. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1363/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu P. 25/12 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nlaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M. iz B. je 11. februara 2011. godine, preko punomoćnika, zajedničke advokatske kancelarije D . V. i M. P, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku , zajemčen ih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, prava na sudsku za štitu iz člana 22. Ustava, kao prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1363/07.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je tužilac J. p. E. „Z.” – E . B. 5. aprila 2004. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Boru protiv tuženih F. k. „B.” i podnosioca ustavne žalbe; da je podnosilac 12. decembra 2007. godine podneo protivtužbu protiv J . p. E. „Z.” – E . B. i F. k. „B.”; da je Opštinski sud u Boru presudom P. 1363/07 od 4. septembra 2008. godine usvojio zahtev podnosioca ustavne žalbe; da je podnosilac 16. januara 2009. godine podneo sudu predlog za ispravku prvostepene presude i naveo je da se u slučaju nepostupanja po predlogu za ispravku taj predlog smatra žalbom protiv presude; da je protivtuženi 15. januara 2009. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude, ali do podnošenja ustavne žalbe drugostepeni sud nije odlučio. Iz navoda ustavne žalbe se može zaključiti da podnosilac ističe povredu označenih ustavnih prava u parničnom postupku koji je vođen po njegovoj "protivtužbi" od 12. decembra 2007. godine, a povodom koje je sud formirao predmet P. 1363/07.

Zahtevana je naknad a materijalne i nematerijalne štete, kao i naknad a troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Boru P. 25/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Boru P. 1363/07), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac J. p. E. „Z.” - E. B. je 5. aprila 2004. godine Oštinskom sudu u Boru podneo tužbu protiv tuženih F. k. „B.” i podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđenja svojine i predaje u posed poslovne prostorije koja se nalazi u okviru trafostanice „S.” u B. Predmet je dobio broj P. 385/04.

Podnosilac ustavne žalbe je 12. decembra 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Boru „protivtužbu” radi utvrđ enja protiv E. „J.”, d.o.o. N. – „E.” Z . i protiv F. k. „B.“. Opštinski sud u Boru je po navedenoj „protivtužbi“ koju je tretirao kao novu tužb u, formirao predmet P. 1363/07, u kome podnosilac ustavne žalbe ima svojstvo tužioca, dok E. J, d.o.o. N. – „E.” Z . i F. k. „B.” imaju svojstvo tuženih.

Pred Opštinskim sudom u Boru održano je ročište 3. marta 2008. godine na kome je sud doneo rešenje da se zastane sa postupkom do pravnosnažnog okončanja postupka P. 1273/07. Imajući u vidu da je postupak P. 1273/07 pravnosnažno okončan 31. marta 2008. godine, postupak u predmetu P. 1363/07 je nastavljen zakazivanjem ročišta za 30. juni 2008. godine, koje nije održano iz procesnih razloga.

Zatim je sledeće ročište održano 4. septembra 2008. godine, na kome su saslušane parnične stranke i pročitani su spisi predmeta P. 1273/07.

Presudom Opštinskog suda u Boru P. 1363/07 od 4. septembra 2008. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je tužbeni zahtev tužioca D . M, pa je prema tuženima ED J, d.o.o. N . – „ E.” Z . i F. k. „B”, utvrđeno da je tužilac stekao pravo korišćenja na poslovnom prostoru koji se nalazi u sastavu zgrade tuženog F . k. „B.”, površine 7,80m2, te su tuženi obavez ani da tužiocu priznaju pravo korišćenja na ovoj poslovnoj prostoriji i da trpe upis ovog prava na ime tužioca kod Službe za katastar nepokretnosti u Boru; u stavu drugom izreke obavez ani s u tuženi da tužiocu solidarno nadokande troškove parničnog postupka u iznosu od 74.500,00 dinara.

Protiv navedene prvostepene presude prvotuženi je izjavio žalbu 15. januara 2009. godine, dok je podnosilac 16. januara 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Boru predlog za ispravku presude.

Rešenjem Opštinskog suda u Boru P. 1363/07 od 16. januara 2009. godine ispravljena je prvostepena presuda u pogledu greške u pisanju.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3333/10 od 23. novembra 2011. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Boru P. 1363/07 od 4. septembra 2008. godine, ispravljena rešenjem tog suda P. 1363/07 od 16. januara 2009. godine i predmet je vraćen Osnovnom sudu u Boru na ponovno suđenje.

Zatim je u ponovnom postupku pred Osnovnim sudom u Boru predmet dobio broj P. 25/12 i održano je ročište 12. marta 2012. godine, na kome su izvedeni dokazi čitanjem spisa i isprava.

Presudom Osnovnog suda u Boru P. 25/12 od 12. marta 2012. godine, u stavu prvom izreke , odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca D . M, prema tuženom ED J, d.o.o. N . - „E.” Zaječar, kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac stekao pravo svojine na poslovnom prostoru koji se nalazi u sastavu zgrade tuženog FK "B .", površine 7,80m2 te je tuženi obavezan da tužiocu prizna pravo svojine na toj poslovnoj prostoriji i trpi upis prava svojine ove prostorije na ime tužioca kod Službe za katastar nepokretnosti u Boru; u stavu drugom izreke odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca D . M. koja se odnosi na tuženi FK „B.”, radi utvrđenja; u stavu trećem izreke obavezan je tužilac da tuženom ED J, d.o.o. N . – „ E.” Z, naknadi troškove parničnog postupku u iznosu od 34.800,00 dinara.

Protiv navedene prvostepene presude podnosilac je 8. marta 2012. godine izjavio žalbu, po kojoj se u Apelacionom sudu u Beogradu predmet vodi pod brojem Gž. 5572/12, ali do odlučivanja o ustavnoj žalbi u spisima predmeta nema dokaza o odlučivanju drugostepenog suda.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da se svakom jemči pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javo raspravi i odluči o njegovim pravima i ovavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnog ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu (član 36.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se osporeni parnični postupak koji traje šest godina, a koji i dalje nije okončan, okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, nakon podnošenja tužbe, prvostepeni sud je odlučio posle nepunih godinu dana, a drugostepeni sud posle više od tri godine, tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Dalje, prvostepeni sud je ponovo odlučio posle tri meseca, dok drugostepeni sud do odlučivanja o ustavnoj žalbi, odnosno godinu dana i devet meseci, nije odlučio o podnetoj žalbi u predmetnom parničnom postupku. Dakle, trajanje parničnog postupka od šest godina, a koji i dalje nije okončan, predstavlja nerazumno trajanje postupka kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Ustavni sud nalazi da je nerazumno dugom trajanju postupka isključivo doprinelo postupanje drugostepenog suda, imajući u vidu da je prvostepeni sud odlučivao u kratkim vremenskim razmacima.

Po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju postupka budući da je prisustvovao svim ročištima za glavnu raspravu, postupao je po nalozima suda, dok je sam predmet tužbenog zahteva za njega bio od značaja.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu P. 25/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Boru P. 1363/07), te je na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, obračunato u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnog drugostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću svoju i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima , ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 4 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS”, broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je u osporenom postupku povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da ne postoje procesne pretpostavke za ocenu povrede navedenog ustavnog prava u postupku koji i dalje nije okončan.

Takođe, Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava, jer se iz dokaza priloženih uz ustavnu žalbu takav zaključak ne može izvesti. Naime, Ustavni sud konstatuje da je uslov koji mora postojati da bi se mogla utvrditi povreda navedenog ustavnog prava postojanje različitih sudskih odluka kod iste činjenične i pravne situacije, za šta podnosilac nije priložio dokaze. U vezi navoda o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da podnosilac ni za povredu navedenog ustavnog prava nije dao ustavnopravne razloge imajući u vidu da su podnosiocu u toku predmetnog postupka bila na raspolaganju sva zakonom predviđena pravna sredstva, koja je i koristio. Ocenj ujući navode podnosioca o povredi načela iz člana 22. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac imao i iskoristio pravo na sudsku zaštitu svojih prava.

Stoga je u drugom delu tačke 1. izreke ustavna žalba odbačena , na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

U vezi navoda iz ustavne žalbe o povredi prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedena prava sadržinski ne razlikuju od prava iz čl. 32. i 36. Ustava, te je povreda tih prava cenjena u odnosu na ustavne odredbe.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosilac nije dostavio ni jedan dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, pa je ocenio da nema uslova za odlučivanje o tom zahtevu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45 . tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti