Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Utvrđeno je da su neažurnost suda i tužilaštva doveli do apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, te je podnositeljkama dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Rade Teofilović, Vide Drobnjaković, Milice Ivanović i Vide Janković, svih iz Arilja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Rade Teofilović, Vide Drobnjaković , Milice Ivanović i Vide Janković izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu K. 81/10.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rada Teofilović, Vida Drobnjaković, Milica Ivanović i Vida Janković , sve iz Arilja, preko zajedničkog punomoćnika Ljubodraga Božovića, advokata iz Arilja, podnele su Ustavnom sudu 6. decembra 2011. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu K. 81/10.

Podnositeljke ustavne žalbe osporavaju trajanje krivičnog postupka u kome su imale svojstvo oštećenih kao tužilaca, a u kome su istakle imovinsko -pravni zahtev prema okrivljenom. S obzirom na to da je osporeni krivični postupak okončan odbijanjem optužbe usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, podnositeljke smatraju da su sudovi neažurnim vođenjem postupka doprineli njegovoj zastarelosti i time povredili njihovo pravo na suđenje u razumnom roku. Istakle su da u periodu od 25. avgusta 2009. do 3. marta 2011. godine nadležni sudovi nisu preduzeli nijednu procesnu radnju u cilju krivičnog gonjenja J.D. Predložile su da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava, kao i pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

Opštinsko javno tužilaštvo u Požegi je 2. februara 2007. godine podnelo istražnom sudiji Opštinskog suda u Arilju zahtev za sprovođenje istrage Kt. 62/07 protiv J.D, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 4. Krivičnog zakonika.

Istražni sudija Opštinskog suda u Arilju je 13. marta 2007. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 14/07, čime je započeo osporeni krivični postupak.

Podnositeljke ustavne žalbe su, kao oštećene, prilikom ispitivanja u istražnom postupku 28. avgusta 2007. godine istakle imovinskopravni zahtev prema okrivljenom, koji čine neisplaćene zarade i doprinosi iz radnog odnosa.

Opštinsko javno tužilaštvo u Požegi je dva puta podnosilo zahteve za proširenje istrage, pa je po okončanju istražnog postupka , 15. novembra 2007. godine, protiv okrivljenog podiglo optužnicu.

Glavni pretres u ovoj krivičnopravnoj stvari pred Opštinskim sudom u Arilju u predmetu K. 223/07 je prvi put zakazan za 11. februara 2008. godine, ali nije održan zbog bolesti optuženog. Potom je pretres zakazivan za 31. mart i 2. jun 2008. godine, kada je i održan. Međutim, pretres zakazan za 1. septembar, 6. oktobar i 3. novembar 2008. godine i 17. mart 2009. godine nije održan zbog nedolaska pozvanih svedoka ili odsustva optuženog, da bi bio održan 25. maja 2009. godine. Pretres zakazan za 29. jun 2009. godine je odložen zbog nedolaska pozvanog svedoka i angažovanog sudskog veštaka. Na pretresu održanom 25. avgust 2009. godine Opštinski javni tužilac je odustao od krivičnog gonjenja optuženog, pa je Opštinski sud u Arilju zbog toga doneo presudu kojom je optužbu odbio. Nakon što su obaveštene o odustanku tužioca od krivičnog gonjenja, podnositeljke su, u svojstvu oštećenih kao tužilaca 18. i 28. septembra 2009. godine , protiv okrivljenog podnele navedenom sudu optužni predlog , zbog krivičnog dela povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja iz člana 163. K rivičnog zakonika. Identičan optužni predlog su podnele još tri oštećene, tako da je od 59 oštećenih krivično gonjenje preuzelo njih šest.

Nakon reorganizacije pravosuđa u Republici Srbiji, predmet je preuzeo Osnovni sud u Požegi, zaveo ga pod brojem K. 81/10 i dostavio ga na izjašnjenje Osnovnom javnom tužilaštvu u Požegi 24. januara 2010. godine. Ovo tužilaštvo je 25. januara 2011. godine dostavilo sudu izjašnjenje da ne želi da preduzme gonjenje jer nema elemenata za gonjenje po službenoj dužnosti, nakon čega je sud nastavio postupak po optužnom predlogu podnositeljki u svojstvu oštećenih kao tužilaca.

Glavni pretres u ovom predmetu zakazan je za 3. mart, 5. april i 13. maj 2011. godine, ali nije održan usled nedolaska Republičkog javnog pravobranioca, punomoćnika oštećenih kao tužilaca i okrivljenog . Okrivljeni na glavni pretres zakazan za 3. mart 2011. godine nije došao jer nije primio poziv, za pretres zakazan za 5. april 2011. godine je dostavio lekarsko uverenje da je bolestan, dok mu je pre početka pretresa od 13. maj a 2011. godine uručen optužni predlog, pa je tražio rok za izjašnjenje. Pretres zakazan za 9. jun i 5. septembar 2011. godine je održan, dok je na pretresu od 17. oktobra 2011. godine sud doneo presudu kojom se optužba odbija zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbom člana 163. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09 ) (u daljem tekstu: KZ) propisano je da će se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine kazniti onaj k o se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zaštiti na radu omladine, žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ograniči pravo koje mu pripada.

5. Polazeći od pravnih stavova Ustavnog suda o obimu zaštite koju pravo na suđenje u razumnom roku pruža privatnom tužiocu, oštećenom i oštećenom kao tužiocu, a imajući u vidu da su podnositeljke ustavne žalbe imale svojstvo oštećenih kao tuži laca u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu K. 81/10, odnosno da su, saglasno zakonu, podnele optužni predlog protiv okrivljenog, kao i da su u osporenom krivičnom postupku, još u fazi istrage vođene po zahtevu nadležnog tužilaštva, 28. avgusta 2007. godine istakle imovinskopravni zahtev, Ustavni sud je ocenio da su podnosi teljke aktivno legitimisan e za izjavljivanje ustavne žalbe u cilju zaštite Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju osporeni krivični postupak započeo 13. marta 2007. godine, ali da je za podnositeljke ustavne žalbe period bitan za ocenu povrede prava započeo 28. avgusta 2007. godine, kada su podnositeljke ustavne žalbe istakle imovinskopravni zahtev. Ovaj period je okončan 17. oktobra 2011. godine, kada je Osnovni sud u Požegi doneo presudu kojom se optužba odbija zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog J.D.

Imajući u vidu već utvrđenu sudsku praksu Ustavnog suda i ustaljene kriterijume za ocenu razumne dužine trajanja krivičnog postupka (složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca), Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju n adležni sud postupao u okviru svojih zakonskih obaveza , ali dinamikom koja se u datim okolnostima ne može prihvatiti, s obzirom na vrstu krivičnog dela koje je optuženom stavljeno na teret i veliki broj oštećenih koji su istakli odštetni zahtev. Naime, istražni postupak je okončan ekspeditivno (za šest meseci), imajući u vidu da je nadležno tužilaštvo dva puta podnosilo zahtev za proširenje istrage, te da je trebalo saslušati 59 oštećenih lica , bez obzira na to što su njihove izjave uglavnom bile kratke i identične. Glavni pretres je prvi put zakazan u relativno kratkom roku nakon podizanja optužnice, a zatim je zakazivan još osam puta za 18 meseci. Međutim, odsustvo svedoka, optuženog i sudskog veštaka je bilo razlog zbog koga je u periodu od februara 2008. godine, pa do avgusta 2009. godine glavni pretres održan samo četiri puta . Kako je nadležni tužilac našao da nema mesta gonjenju okrivljenog po službenoj dužnosti, na pretresu 25. avgusta 2009. godine odustao je od krivičnog gonjenja, o čemu je sud odmah izvestio oštećene. Podnositeljke ustavne žalbe su već 18. i 28. septembra 2009. godine preuzele dalje krivično gonjenje okrivljenog. Postupanje u ovom predmetu je nastavljeno odmah nakon reogranizacije pravosuđa u Republici Srbiji, tako da je period neaktivnosti suda od septembra 2009. do 24. januara 2010. godine prihvatljiv . Međutim, Osnovni sud u Požegi je zatim spise predmeta dostavio Osnovnom javnom tužalaštvu u Požegi radi izjašnjenja o preuzimanju krivičnog gonjenja, iako se za krivično delo p ovreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja iz člana 163. KZ, gonjenje ne preduzima po službenoj dužnosti. S obzirom na to da je tužilaštvu trebalo godinu dana da o ovome obavesti postupajući sud, ne može se zanemariti činjenica da je u ovom nepotrebnom izjašnjavanju protekla četvrtina roka za nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, za šta se krivica može pripisati kako postupajućem sudu, tako i nadležnom tužil aštvu. Naknadno nastojanje Osnovnog suda u Požegi da nadoknadi propušteno vreme i okonča postupak zakazivanjem glavn og pretres a u razmacima od po samo mesec dana, nije doprinelo njegovom okončanju, s obzirom na to da su predstavnik Republičkog javnog pravobranioca, punomoćnik oštećenih i okrivljeni svojim nedolaskom prouzrokovali odlaganje pretresa. Iako je pretres u poslednja dva termina održan, dokazni postupak nije završen i nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Pri navedenom, Ustavni sud ne zanemaruje napore postupajućih sudova da obezbede uslove za održavanje pretresa suočeni sa problemom urednog dostavljanj a poziva okrivljenom i svedocima. Međutim, po mišljenju Ustavnog suda, trebalo je preduzeti energičnije procesne mere (privođenje i novčano kažnjavanje) kako bi se o mogućilo održavanje glavnog pretresa. Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere kako bi se postupak nesmetano odvijao i okončao. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Razmatrajući složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, Ustavni sud ocenjuje da su ova pitanja bila nešto složenije prirode, ali ne u tom stepenu da bi iziskivala trajanje postupka preko razumne mere, bez obzira što se radi o velikom broju oštećenih, imajući u vidu da su njihovi iskazi pribavljeni još u fazi istrage, a krivično gonjenje nakon odustanka nadležnog tužilaštva je preuzelo samo šest oštećenih, i to preko zajedničkog punomoćnika.

Ispitujući ponašanje podnositeljki ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljke, koje su imale procesnu ulogu oštećenih kao tužilaca, nisu značajnije doprinele dužem trajanju postupka , s obzirom na to da je odsustvo njihovog punomoćnika samo delimično uzrokovalo nedržavanje pretresa u periodu od 3. marta do 13. maja 2011. godine.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da su podnositeljke imale legitiman pravni interes da se o njihovom odštetnom zahtevu odluči u razumnom roku, posebno jer se radi o potraživanju zarada i doprinosa iz socijalnog osiguranja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju za trajanje krivičnog postupka preko razumnog roka i za nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja odgovor an prevashodno Osnovni sud u Požegi, ali i Osnovno javno tužilaštvo u Požegi. Odgovornost Opštinskog suda u Arilju za duže trajanje postupka se, po mišljenju Ustavnog suda, ogleda u nepreduzimanju energičnijih procesnih mera radi obezbeđenja uslova za održavanje glavnog pretresa.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu K. 81/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Arilju u predmetu K. 223/07), povređeno prav o na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava , pa je , na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljkama ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja osporenog krivičnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog nedelotvornog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, ponašanje podnositeljki ustavne žalbe i njihov doprinos dužini trajanja postupka, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić