Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje od 2000. godine. Dugotrajnost postupka, uslovljena pre svega postupkom restrukturiranja dužnika u državnom vlasništvu, predstavlja odgovornost države. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Marijanovića iz Brestovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušana Marijanovića i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 42 5/00 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Boru da kada se za to steknu uslovi, preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Marijanović iz Brestovca je 1 1. februara 2011. godine, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz Bora, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede zbog povrede načela i prava zajemčenih odredbama člana 22, člana 32. i člana 36. st 1. i 2. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 4 25/00.

Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozv ao i na povredu čl. 6, 13. i 1 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustavni sud ukazuje da su prava garantovana navedenim odredbama Evropske konvencije zajemčena i odgovarajućim odredbama Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje njihove povred e ispituje u odnosu na Ustav.

U ustavnoj žalbi je, kod istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, navedeno: da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Boru P1. 812/97 od 2 6. oktobra 1998. godine obavezan tuženi RTB Bor - Grupa RBB DDO iz Bora da isplati podnosioc u usta vne žalbe naknadu nematerijalne i materijalne štete, koju je pret rpeo zbog povrede na radu, odnosno u vezi sa radom , i da je podnosilac 12. maja 2000. godine podneo prvostepenom sudu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika na osnovu navedene izvršne isprave, tražeći da se izvršenje sprovede zaplenom novčanih sredstava sa računa dužnika; da je Opštinski sud u Boru doneo rešenje kojim je odredio prinudno izvršenje; da je prvostepeni sud rešenjem I. 425/00 od 29. novembra 2004. godine prekinuo postupak izvršenja, sa obrazloženjem da se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja, te da je ovim podnosilac ustavne žalbe onemogućen da 20 godina naplati štetu koju je pretrpeo na radu, iako je, po njegovom mišljenju, izvršni dužnik "likvidan i razbacuje se sa parama". Podnosilac smatra da se "namerno ne sprovodi izvršenje" i da su mu povređenja označena ustavna načela i prava, te predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete , kao i da obaveže Osnovni sud u Boru da mu naknadi troškove postupka pred Ustavnim sudom.



2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 -US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.



3. Na zahtev Ustavnog suda, v.f. predsednika Osnovnog suda u Boru je 6. marta 2013. godine dostavio na uvid spise predmeta Opštinskog suda u Boru I. 425/00, te je Ustavni sud utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 12. maja 2000. godine Opštinskom sudu u Boru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika RTB Bor - Grupa RBB DDO iz Bora, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Boru P1. 812/97 od 26. oktobra 1998. godine , kojom je izvršni dužnik obavezan da izvršnom poveriocu, na ime naknade nematerijalne i materijalne štete sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškova izvršnog postupka, isplati iznos bliže određene u predlogu , zabranom raspolaganja izvršnog dužnika novčanim sredstvima na žiro računu dužnika.

O pštinski sud u Boru je 17. maja 2000. godine doneo rešenje I. 425/00 kojim se delimično usvaja predlog izvršnog poverioca za izvršenje, pa je određeno izvršenje prema duž niku radi naplate poveriočevog potraživanja u iznosu od 106.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. oktobra 1998. godine pa do naplate , i to na ime nematerijalne štete u iznosu od 51.625,80 dinara , sa zakononskom zateznom kamatom počev od 29. maja 1998. godine do naplate , na ime naknade materijalne štete u iznosu od 1.875,00 dinara , na ime sastava predloga za izvršenje po AT s paušalom i 2.576,25 dinara na ime sudskih taksi za predlog i za rešenje o izvršenju, i to zabranom dužniku da raspolaže novčanim sredsvima sa žiro računa, te nalogom NBJ - Organizaciji za prinudnu naplatu d a ova novčana sredstava skine sa računa dužnika i isplati punomoćnicima poverioca na ruke, dok je pre ostali deo predloga, kojim su traženi troškovi izvršnog postupka na im e poreza na promet advokatski h usluga, kao i da se postupak izvršenja odredi popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari, te da se dužniku zabrani da isplaćuje zarade zaposlenima dok se predmetno izvršenje ne spor ovede, odbijen kao neosnovan.

Protiv ovog rešenja izvršni poverilac i izvršni dužnik su izjavili žalbe Okružnom sudu u Zaječaru, koji je svojim rešenjem Gž. 1432/2000 od 27. jula 2000. godine vratio spise prvost epenom sudu da sa žalbama dužnika postupi kao po prigovorima.

Rešenjem Opštinskog suda u Boru Ipv.I. 63/2000 od 20. decembra 2000. godine odbijen je prigovor izvršnog poverioca izjavljen na rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Boru I. 425/00 od 17. maja 2000. godine kao neosnovan, a odbačen predlog izvršnog dužnika za odlaganje izvršenja određenog navedenim rešenjem, kao nedozvoljen.

Po predlogu izvršnog poverioca od 3. jula 2002. godine, Opštinski sud u Boru je rešenjem I. 425/2000 od 3. jula 2000. godine izmenio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Boru I. 425/00 od 17. maja 2000. godine , i to tako što će se novčano potraživanje poverioca naplatiti popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari , a ne zabranom na žiro računu. Opštinski sud u Boru je sačinio zapisnik o popisu i proceni od 8. maja 2003. godine i na ročiš tu održanom 27. maja 2003. godine zakaljučeno je sudsko poravnanje I. 425/2000 kojim je izvršni dužnik obavezan da potraživanje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, u ukupnom iznosu od 1.478.779,39 dinara, u koj em je obračunata kamat a i glavni dug do dana 8. maja 2003. godine , izmiri tako što će poveriocu isplatu izvršiti u deset jednakih mesečnih rata na iznos od po 147.878,00 din ara počev od 30. juna 2003. godine, pa u narednih deset uzastopnih meseci do isplate, bez zakonske zatezne kamate na određene mesečne rate. U drugom stavu izreke rešenja određeno je da ukoliko dužnik ne isplaćuje iznos mesečne rate svakog 30-tog u mesecu na neplaćenu ratu teče zakonska zatezna k amata od sledećeg dana pa do konačne isplate. Stranke su izjavile da su ovim poravnanjem u celosti regulisale izvršenje u predmetu I. 425/2000 i da istom priznaju snagu pravosnažne i izvršne sudske odluke. Naknadno je, rešenjem Opštinskog suda I. 425/00 od 4. avgusta 2003. godine, obavezan izvršni dužnik da izvršnom poveriocu na ime naknade troškova isplati iznos od 9. 971,25 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Rešenjem Opštinskog suda u Boru I. 425/00 od 23. juna 2004. godine odbijen je kao neos novan predlog izvršnog poverioca za izvršenje podnet tome sudu 7. maja 2004. godine radi naplate novčanog potraživanja poverioca po osnovu sudskog poravnanja zaključenog pred tim sudom 27. maja 2003. godine u predmetu I. 425/00, iz razloga što predlog poverioca nije u saglasnosti sa izvršnom ispravom , odnosno sa zključenim sudskim poravnanjem. Odlučujući o prig ovoru izvršnog poverioca, Opštinski sud u Boru je rešenjem Ipv.I. 104/04 od 25. avgusta 2004. godine odbio prigovor izvršnog poverioca izjavljen na rešenje Opštinskog suda u Boru I. 425/00 od 23. juna 2004. godine, kao neosnovan, sa obrazloženjem da postoje protivrečnosti između postignutog poravnanja i predloga poverioca za izvršenje, pri čemu izvršni sudija ne može dozvoliti izvršenje na osnovu samog sudskog poravnanja bez prethodnog veštačenja od strane veštaka odgovarajuće struke koliko i znosi novčano potraživanje poverioca s obzirom na to da je dužnik vršio povremene isplate poveriocu u ukupnom iznosu od 400.000,00 dinara.

Zaključkom Opštinskog suda u Boru I. 425/2000 od 23. septembra 2004. godine određeno je veštačenje visine potraživanja poverioca preko veštaka ekonomske struke, s tim da će veštak prilikom utvrđivanj a visine potraživanja uzeti u obzir izvršene uplate izvršnog dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Boru I. 425/00 od 2 9. novembra 200 4. godine prekinuto je izvršenje u ovoj pravnoj stvari, jer je odlukom Agencije za privatizaciju RS od 15. oktobra 2004. godine pokrenut postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, te je ta odluka bila razlog za prekid postupka, u smislu odredbe člana 20 stav 4. Zakona o privatizaciji. Odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, veće Opštinskog suda u Boru je rešenjem Ipv.I. 237/04 od 18. januara 2005. godine odbilo njegov prigovor kao neosnovan. Prvostepeni sud, nakon dostavljanja navedenog rešenja strankama u postupku, nije preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvršenja.



4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a o prigovoru u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10. st. 1. i 2.) .

Odred bama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), koji je stupio na snagu 3. januara 2008. godine, propisano je da se posle člana 20đ, dodaju dva člana 20e i 20ž, a članom 20ž je, pored ostalog, propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, izmenjena je odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, prema kojoj se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.


5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta označenog i Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja Opštinskog suda u Boru , bitno i postupanje Agencije za privatizaciju , kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu rešenja Agencije RS od 15. oktobra 2004. godine, u postupku restrukturiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje izvršnog suda, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Imajući u vidu da je odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji propisano da se protiv izvršnog dužnika ne može vršiti prinudna naplata do okončanja postupka restrukturiranja, Ustavni sud konstatuje da Opštinski sud , u jednom periodu izvršnog postupka, nije mogao preduzeti radnje usmerene ka sprovođenju izvršenja upravo zbog sadržine navedene odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji. U takvoj situaciji postupanje Agencije koja sprovodi postupak restrukturiranja izvršnog dužnika dobija na punom značaju. Naime, Agencija od 15. oktobra 2004. godine, kada je donela rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika, pa do danas - ni posle osam i po godina nije okončala postupak restrukturiranja, iako je pre stupanja na snagu izmena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji 25. decembra 2012. godine, imala kao krajnji rok za sprovođenje restruktuiranja - 31. decembar 2008. godine. Ustavni sud smatra da, iako se odugovlačenje u izvršenju presude ili pak njeno neizvršenje može opravdati u posebnim okolnostima, to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zajemčenih Ustavom. Takav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava (videti presudu u predmetu ''Immobiliare Saffi protiv Italije'', broj aplikacije 22774/93, stav 74, i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', broj aplikacije 2269/06 od 15. januara 2008. godine, stav 107.).

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude ''Pini i drugi protiv Rumunije'', broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Polazeći od iznetih razloga, a imajući u vidu i da Opštinski sud u Boru snos i odgovornost zbog prekomerno dugog trajanja ovog izvršnog postupka, jer , najpre, nije sproveo izvršenje, pre prekida postupka, ni posle više od četiri godine od podnošenja predloga za izvršenje, a zatim što nije preduzimao odgovarajuće procesne mere u cilju sprovođenja izvršenja ni posle kraja 2008. godine, kada se više nijedan privredni sudbjekt nije mogao nalaziti u postupku privatizacije i kada u predmetnom izvršnom postupku, sve do izmene propisa krajem 2012. godine, nisu ni postojali razlozi za prekid postupka , Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja na ime naknade štete koju je podnosilac pretrpeo u vezi sa radnim odnosom kod izvršnog dužnika, te da na njegovoj strani, osim izostanka proaktivnog odnosa u cilju ubrzanja postupka, nema značajnijeg doprinosa odugovlačenju postupka.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je, s obzirom na to da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Boru P1. 812/97 od 26. oktobra 1998. godine nije izvršena ni posle skoro 13 godina nakon podnošenja predloga za izvršenje, povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Boru da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.



6. Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizilazi obaveza podnosioca da u svakom konkretnom slučaju dostavi dokaze da je pretrpeo štetu zbog postupanja suda, kao i da dostavi dokaze o visini štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, podnosi lac nije opredelio svoj zahtev, niti za isto ima uslova jer ni visina potraživanja izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, u osporenom izvršnom postupku još nije utvrđena .



7. U pogledu dela ustavne žalbe u kome je podnosi lac naveo da mu je "namernim nesprovođenjem izvršenja" od strane suda u postupku izvršenja povređeno načelo sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te pravo na jednaku zaštitu prava i pravo na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nema procesnih uslova za vođenje postupka. N aime, podnosilac se samo formalno pozvao na povredu označenih ustavnih načela i prava, a da pri tome ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje , osim nezadovoljstva trajnjem postupka, što je Ustavni sud već ocenio kod utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.



8. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove . S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata . Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.



9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačke 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević