Ustavni sud odbio žalbu protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg i Apelacionog suda o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su razlozi za pritvor bili relevantni, dovoljni i ustavnopravno prihvatljivi, te da nije došlo do povrede ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Velimirovića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dejana Velimirovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 516/11 od 18. oktobra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2.Po1. 229/11 od 11. novembra 201 1. godine u odnosu na istaknute povrede prava iz čl . 30 . i 31. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Velimirović iz Valjeva podneo je Ustavnom sudu 8. decembra 201 1. godine, preko punomoćnika Miljana Ž. Timotijevića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 516/11 od 18. oktobra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2.Po1. 229/11 od 11. novembra 2011. godine, zbog povrede prava iz člana 30. stav 1 , člana 31, člana 34. stav 3 . i člana 36. st. 1. i 2 . Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi:

- da se pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje protiv njega vodi krivični postupak zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 3. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika i dva krivična dela iznude iz člana 214. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika ;

- da se u pritvoru nalazi od 22. juna 2009. godine;

- da je osporenim rešenjima prema njemu produžen pritvor za najduže dva meseca na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku;

- da su razlozi za produženja pritvora isti , da su „doslovno prepisani iz jednog u drugo rešenje u proteklih 8 meseci, bez valjanog obrazloženja i individualizacije razloga, prema načelu srazmernosti, ocene osnovanosti, nužnosti i primerenosti daljeg zadržavanja okrivljenog u pritvoru“;

- da u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja, koje je potvrđeno osporenim drugostepenim rešenjem, sudovi kao razloge za produženje pritvora po zakonskom osnovu iz člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, pored ostalih činjenica navode i da „iz izveštaja iz kaznene evidencije proizlazi da je okrivljeni ranije osuđivan, te da ta okolnost u međusobnoj povezanosti sa ostalim okolnostima predstavlja osobitu okolnost koja ukazuje da bi okrivljeni mogao ponoviti krivično delo, odnosno izvršiti krivično delo kojim preti“, te zaključuje da sudovi „nisu cenili uopšte od kakvog je značaja i u kojoj vezi je ranija osuđivanost okrivljenog za krivično delo protiv života i tela sa postupkom u kome je optužen za krivično delo protiv imovine“;

- da je prvostepeni sud razloge za produženje pritvora po osnovu tačke 5) člana 142. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku zasnovao samo i jedino na težini optužbi koje mu se stavljaju na teret.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i odluku objavi u „Službenom glasniku RS“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu VIII Su. 52/12-2 od 9. februara 2012. godine, te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje u predmetu K.Po1. 218/10, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosioca i drugih optuženih lica, po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S. 7/09 od 2. oktobra 2009. godine.

Optužnica je podignuta nakon što je za šest meseci sprovedena istraga protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica zbog više krivičnih dela i stupila je na pravnu snagu 26. novembra 2009. godine, kada su odbijeni prigovori optuženih i njihovih branilaca.

Podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 3. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika i dva krivična del a iznude iz člana 214. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Glavni pretres je zakazivan:

- tokom 2010. godine - od 1. do 14. aprila; od 5. do 7. jula; od 18. do 20. oktobra; od 22. do 24. novembra – svaki put održan;

- tokom 2011. godine – od 31. januara do 4. februara; 18. i 19. aprila; od 13. do 15. juna; 9. septembra; 3. i 4. novembra; 21. i 22. decembra – od čega u tri dana nije održan;

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (8. decembar 201 1. godine) nalazio u pritvoru dve godine i nepunih šest meseci , računajući od 22. juna 2009. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki. P. 16/09 od 15. juna 2009. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tač. 1) , 2), 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP).

Pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžavan tokom istražnog postupka na osnovnu odredbe člana 142. stav 1. tač. 1), 2), 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku, a rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kr.ok. 20/09 od 16. septembra 2009. godine na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tač. 1), 3) i 5) navedenog zakonika.

Pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžavan i nakon podizanja optužnice. Osnov za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe propisan odredbom člana 142. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku je otklonjen rešenjem Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 1165/10 od 25. maja 2010. godine.

Podnosiocu je pre izjavljivanja ustavne žalbe pritvor poslednji put produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 429/11 od 13. septembra 201 1. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) ZKP. Obrazlažući razloge za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, Viši sud u Beogradu je, pored ostalog, naveo: za tačku 3) člana 142. stav 1. ZKP „da za svakog od optuženih postoje okolnosti koje ukazuju da bi u slučaju puštanja na slobodu mogli ponoviti krivično delo, jer, pre svega, iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da su se pomenuti optuženi u okviru organizovane kriminalne grupe koja je delovala u dužem vremenskom periodu i to od sredine 2006. godine do 3. aprila 2009. godine, u kontinuitetu bavili vršenjem krivičnih dela iznude iz člana 214. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, što ukazuje na upornost koju su iskazali u njihovom delovanju. Takođe, pored toga... optuženi Dejan Velimirović je 2007. godine osuđen zbog krivičnog dela teške telesne povrede...to sve navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti, a imajući u vidu svojstva i ulogu svakog od optuženih ponaosob za koju postoji osnovana sumnja da su imali u okviru organizovane kriminalne grupe , za koju postoji osnovana sumnja da su joj svesno pripadali, po mišljenju veća predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi optuženi mogli ponoviti krivično delo ako bi se našli na slobodi“; za tačku 5) člana 142. stav 1. ZKP „da je za krivično delo iznuda iz člana 214. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, za koje postoji opravdana sumnja da su ga optuženi N.G, M.L. i Dejan Velimirović izvršili, propisana kazna zatvora u trajanju preko 10 godina, a postoje posebno teške okolnosti njegovog izvršenja, koje se, po oceni veća ogledaju u postojanju osnovane sumnje da su optuženi kao pripadnici organizovane kriminalne grupe u dužem vremenskom periodu primenjivali zastrašivanje i razne druge oblike nasilja prema oštećenima i na taj način za sebe pribavljali znatnu protivpravnu imovinsku korist...“.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2.Po1. 299/11 od 11. novembra 201 1. godine odbijene su kao neosnovane sve izjavljene žalbe . U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud donoseći pobijano rešenje dao jasne i uverljive razloge na kojima je zasnovao svoju odluku, a koje kao pravilne i utvrđene u potpunosti prihvata i ovaj sud i nalazi da navodima žalbi pravilnost a ni zakonitost pobijanog rešenja nije dovedena u pitanje, iz razloga što je pravilno prvostepeni sud zaključio kada je našao da postoje kako osobite okolnosti koje opravdavaju zadržavanje okrivljenih u pritvoru, tako i posebno teške okolnosti ; da su žalbeni navodi okrivljenih i branilaca okrivljenih kojima se vrši ocena izvedenih dokaza i osporava činjenično stanje navedeno u optužnici Tužioca za organizovani kriminal, po nalaženju Apelacionog suda neosnovani, budući da će kako okrivljeni, tako i njihovi branioci činjenično stanje i navode iz optužnice moći da osporavaju na glavnom pretresu u kontradiktornom postupku pred prvostepenim sudom; da što se tiče žalbenih navoda kako okrivljenih, tako i njihovih branilaca u kojima se ističe da prvostepeni sud donoseći pobijano rešenje nije postupio po nalozima Apelacionog suda u Beogradu iz rešenja Kž2.Po1. 261/11 od 04. oktobra 2011. godine, odnosno da nije dao jasne i uverljive razloge na kojima je zasnovao svoju odluku za produženje pritvora prema okrivljenima, kao i da iste nije individualizirao, ovo veće ocenjuje neosnovanim, budući da je prvostepeni sud donoseći pobijano rešenje dao jasne i uverljive razloge za produženje pritvora prema okrivljenima po navedenim zakonskim osnovima, a koje kao pravilno utvrđene u potpunosti prihvata i ovo Veće; da su po nalaženju ovoga veća primedbe Apelacionog suda iz prethodnog rešenja donošenjem pobijanog rešenja otklonjene, budući da su razlozi koji su dati za produženje pritvora jasni, razumljivi i predstavljaju dovoljne razloge koji opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru po navedenim zakonskim osnovima; da je pravilno prvostepeni sud zaključio da posebno teške okolnosti, kao i osobite okolnosti navedene u pobijanom rešenju ne predstavljaju elemente dela kao i kvalifikatornu okolnost krivičnog dela, već razloge za produženje pritvora prema okrivljenima imajući pri tome u vidu težinu krivičnih dela koja su okrivljenima stavljena na teret, kao i način izvršenja istih za koja su osnovano sumnjivi, te s tim u vezi navedene posebno teške okolnosti izvršenja krivičnog dela za koja su okrivljeni osnovano sumnjivi protekom vremena po nalaženju ovoga veća ne mogu da izgube na intenzitetu imajući u vidu način izvršenja krivičnih dela koja su okrivljenima stavljena na teret optužnicom Tužioca za organizovani kriminal, a za koja su osnovano sumnjivi, kao i radnje koje su preduzeli, zbog čega su žalbeni navodi kako okrivljenih, tako i njihovih branilaca u navedenom delu i ocenjeni kao neosnovani.

4. Odredbama Ustava na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.) .

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, (u daljem tekstu: ZKP) bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, kao i da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da u će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. ZKP je bilo propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako: osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)); je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (tačka 5)).

Odredbama člana 146. ZKP koje su, takođe, od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari bilo je propisano: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

U skladu sa članom 401. stav 1. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno.

Odredbama člana 214. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je krivično delo iznuda, i to tako što je za kvalifikatorni oblik ovog krivičnog dela u stavu 4. zaprećena kazna zatvora od pet do petnaest godina.

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 30. stav 1. i člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, a odredbe člana 31. Ustava na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor predhodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru. Stoga Sud nalazi da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava zajemčenog članom 30. stav 1. Ustava, već da za ocenu navoda ustavne žalbe mogu biti relevantne samo odredbe člana 31. Ustava.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opavdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Razlozi koje je Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje dao kada je ocenio da postoje okolnosti zbog kojih okrivljeni treba i dalje da ostane u pritvoru, odnosno razlozi koje je i Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje potvrdio, Ustavni sud je prihvatio kao dovoljne, na zakonu zasnovane i ustavnopravno prihvatljive.

Prema oceni Ustavnog suda:

- iz spisa predmeta i dokaza prikupljenih tokom dosadašnjeg krivičnog postupka proizilazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret;

- prihvatljivo je mišljenje krivičnog veća da u konkretnom slučaju i dalje stoji i zakonski razlog za dalje zadržavanje okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe u pritvoru predviđen odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, s obzirom na činjenicu da iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je pripadao organizovanoj kriminalnoj grupi, koja je delovala u dužem vremenskom periodu, od sredine 2006. godine do 3. aprila 2009. godine i koja se u kontinuitetu bavila vršenjem krivičnih dela iznude, što ukazuje na upornost u delovanju , kao i da je podnosilac ustavne žalbe ranije osuđen zbog krivičnog dela teška telesna povreda, te da sve navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti, imajući u vidu svojstva i ulogu svakog od optuženih ponaosob za koju postoji opravdana sumnja da su imali u okviru organizovane kriminalne grupe i za koju postoji opravdana sumnja da su joj svesno pripadali, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će optuženi ponoviti krivično delo ako bi se našli na slobodi;

- prihvatljiv je zaključak krivičnog veća da i dalje stoji zakonski razlog za dalje zadržavanje okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe u pritvoru i po zakonskom osnovu iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, imajući u vidu da je okrivljenom, između ostalog, stavljeno na teret izvršenje i dva krivična dela iznude iz člana 214. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju preko deset godina , a da, u konkretnom slučaju, postoje posebno teške okolnosti predmetnog krivičnog dela koje se ogledaju u tome da postoji osnovana sumnja da su optuženi , među kojima je i podnosilac, kao pripadnici organizovane kriminalne grupe u dužem vr emenskom periodu primenjivali zastrašivanje i razne druge oblike nasilja prema oštećenima i na taj način za sebe pribavljali znatnu protivpravnu imovinsku korist.

Navodeći i jasno obrazlažući konkretne okolnosti koje u ovom slučaju predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi ponoviti krivično delo, kao i koje konkretne okolnosti u ovom slučaju predstavljaju posebno teške okolnosti krivičnog dela, pored Krivičnim zakonikom zaprećene kazne, te potom ocenjujući da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, nadležni sudovi su osporena rešenja zasnovali na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog prava, te stoga Ustavni sud ne nalazi da su osporena rešenja posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja suda. Stoga je i navode podnosioca ocenio neosnovanim.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu - Posebno odeljenje veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih i brojnosti krivičnih dela, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih pitanja koja nadležni prvostepeni sud treba da raspravi i oceni, te na osnovu kojih potom treba da donese odgovarajuću odluku. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak protiv podnosioca je trajao skoro dve godine i šest meseci, za koje vreme je sprovedena istraga, odlučivano je o prigovorima protiv optužnice, nakon čega je optužnica stupila na pravnu snagu. Glavni pretres je zakazivan u primerenim rokovima i u kontinuitetu (2010. godine: od 1. do 14. aprila, od 5. do 7. jula, od 18. do 20. oktobra i od 22. do 24. novembra; 2011. godine: od 31. januara do 4. februara, 18. i 19. aprila, od 13. do 15. juna, 9. septembra, 3. i 4. novembra i 21. i 22. decembra) i skoro uvek je održavan.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, kao i da je krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na pretpostavku nevinosti, kao jednog od prava kojima se, saglasno članu 34. stav 3. Ustava, jemči pravna sigurnost u kaznenom pravu, Ustavni sud je navode iznete u ustavnoj žalbi takođe ocenio neosnovanim. Ovo iz razloga što iz sadržine osporenih rešenja nesporno proizlazi da sudovi nisu izneli tvrdnju da je podnosilac izvrši o krivičn a del a koj a su predmet krivičnog postupka, a navodi podnosi oca u suštini predstavljaju subjektivnu ocenu razloga njegovog pritvaranja i zadržavanja u pritvoru, a ne tvrdnje zasnovane na objektivnim činjenicama.

7. Imajući u vidu sve do sada navedeno, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca iz člana 30. stav 1, člana 31 . i člana 34. stav 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

8. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim se u odnosu na osporena rešenja ističe povreda prava iz člana 36. st. 1. i 2. Ustava, Ustavni sud je iz samih osporenih akata utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo da protiv prvostepenog rešenja izjavi žalbu, te da je o izjavljenoj žalbi nadležni sud odlučio. Polazeći od iznetog, te činjenice da se pravom na pravno sredstvo ne jemči pozitivan ishod postupka po izjavljenom pravnom sredstvu, ako za to nije bilo osnova, Ustavni sud je utvrdio da se navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi se potkrepile tvrdnje o uskraćivanju jednake zaštite prava podnosiocu, odnosno da je došlo do nejednakog postupanja.

Stoga je Ustavni sud u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, i odlučio kao u drugom delu izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud odbio žalbu protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti