Odluka Ustavnog suda o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu Zorice Marković, utvrdivši da je rešenjem Okružnog suda u Nišu povređeno njeno pravo na pravično suđenje. Sud je zaključio da osporeno rešenje ne sadrži dovoljne razloge o ključnoj činjenici, da li je zemljište izgrađeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorice Marković iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorice Marković i utvrđuje da je rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 160/09 od 28. januara 2009. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom organu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu Dn. 348/06 od 8. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zorica Marković iz Niša je 27. aprila 2009. godine Ustav nom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je prvostepenim rešenjem Dn. 348/06 dozvoljena, po osnovu nasleđa, uknjižba prava korišćenja predlagača na katastarskoj parcela 6825/17, kao neizgrađenom gradskom građevinskom zemljištu, iako je predmetna parcela izgrađena i na njoj se nalazi zgrada koja je izgrađena u skladu sa zakonom čiji je isključivi i jedini vlasnik podnositeljka ustavne žalbe, koja je to pravo već upisala u zemljišne knjige. Kako jedna ista parcela ne može predstavljati i izgrađeno i neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište, to u konkretnom slučaju predlagaču nije mogao biti dozvoljen upis prava korišćenja na navedenoj parceli, pogotovo što predlagač na toj parceli nema nikakav uknjiženi objekat, odnosno objekat koji ispunjava zakonske uslove za uknjižbu. Imajući u vidu izneto , podnositeljka smatra da joj je osporenim drugostepenim rešenjem, kojim je potvrđeno navedeno prvostepeno rešenje, povređeno označeno ustavno pravo, te predlaže da Ustavni sud poništi to drugostepeno rešenje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Nišu Dn. 348/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu Dn. 348/06 od 8. februara 2008. godine na osnovu pravnosnažnih ostavinskih rešenja, izvršena je uknjižba prava korišćenja na nepokretnosti - katastarskoj parceli 6825/17 u ulici Mokranjčevoj od 2157 m2 u korist predlagača Vidosave Nikolić iz Niša. U obrazloženju ovog rešenja, pored ostalog, je istaknuto da je postupajući po primedbama iz rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 158/06 od 31. januara 2006. godine, a na osnovu rešenja O. 1957/88 od 30. januara 1989. godine i činjenice da je rešenje Dn. 334/06 postalo prav nosnažno, utvrđeno da nema nikakvih smetnji da se u korist predlagača izvrši upis prava korišćenja na katastar skoj parceli 6825/17.

U žalbi na navedeno prvostepeno rešenje žalilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, pored ostalog, je istakla da predmetno zemljište ne predstavlja neizgrađeno građevinsko zemljište, budući da se na njemu nalazi uknjižena zgrada čiji je ona vlasnik, kao i da je predlagač na tom zemljištu izgradio objekat koji nije legalizovan. Zbog svega navedenog, žalilja smatra da predlagač nije moga o da uknjiži pravo korišćenja predmetne nepokretnosti.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 160/09 od 28. januara 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba ovde podnositeljke ustavne žalbe i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Nišu Dn. 348/06 od 8. februara 2008. godine. U obrazloženju ovog rešenja, pored ostalog, je navedeno; da je prvostepenim rešenjem dozvoljena uk njižba prava korišćenja predmetne nepokretnosti, po osnovu nasleđa ovog prava od Sretena Nikolića iz Niša, a koji je postao korisnik po osnovu nasleđa do sada uknjiženog korisnika Vasilije Nikolić iz Niša u korist predlagača, udove Sretena; da prvostepeno rešenje nije zahva ćeno bitnim povredama odredaba parničnog postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog kojih bi pobijano rešenje moralo biti ukinuto, kao ni bitnim povredama člana 361 . stav 2. tačka 12) ZPP , jer su o bitnim činjenicama dati jasni i dovoljni razlozi koji nisu protivrečni; da je prvostepeni sud napadnutim rešenjem pravilno dozvolio uknjižbu prava korišćenja na predmetnoj parceli u korist predlagača, s obzirom da se radi o stečenom pravu na nepokretnom dobru koje je predlagač steka o nasleđivanjem od supruga Sretena, a koji je postao korisnik po osnovu nasleđa od do sada uknjiženog korisnika Vasilije Nikolić; da žalilja neo snovano ističe da pravo predlagača ne može biti uknjiženo na celoj parceli, s obzirom da ona nema pravni osnov za uknjižbu na zemljišnoknjižnom telu II, u kome je uknjižena nepokretnost žalilje, a ovo iz razloga što predlagač nije ni tražio uknjižbu prava na nepokretnosti koja je upisana u zemljišno knjižnom telu II, niti je pobijanim reše njem o takvom zahtevu odlučivano; da se p rema pravnim pravilima zemljišnoknjižnog prava uz žalbu ne mogu podnositi nove isprave, tako da prilozi koje je podnosilac zahteva podneo uz žalbu nisu cenjeni od strane drugostepenog suda, jer isti nisu bili od uticaja na odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', broj 47/03), koji je važio u vreme pokretanja spornog zemljišnoknjižnog postupka, bilo je propisano: da ''građevinski reon'' jeste zemljište koje je odgovarajućim urbanističkim planom predviđeno i odlukom opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda proglašeno za javno građevinsko zemljište i ostalo građevinsko zemljište namenjeno izgradnji, a koje može biti izgrađeno ili neizgrađeno, uređeno ili neuređeno (član 2. tačka 15)); da građevinsko zemljište jeste zemljište na kome su izgrađeni objekti i zemljište koje služi redovnoj upotrebi tih objekata, kao i zemljište koje je u skladu sa zakonom, odgovarajućim planom predviđeno za izgradnju i redovno korišćenje objekata (član 67. stav 1.); da se građevinsko zemljište koristi kao izgrađeno ili neizgrađeno, a da je izgrađeno građevinsko zemljište, zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom, namenjeni za trajnu upotrebu, dok je neizgrađeno građevinsko zemljište zemljište na kojem nisu izgrađeni objekti, na kojem su izgrađeni objekti suprotno zakonu i na kojem su izgrađeni privremeni objekti (član 75.); da vlasnici čiji su objekti, do dana stupanja na snagu ovog zakona izgrađeni u skladu sa zakonom na izgrađenom ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, imaju pravo korišćenja postojeće građevinske parcele dok taj objekat postoji (član 83.); da na neizgrađenom ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini pravo korišćenja ima raniji sopstvenik, zakonski naslednik, kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo korišćenja, u skladu sa zakonom (član 84. stav 1.).

Odredbama Zakona o zemljišnim knjigama ("Službene novine Kraljevine Jugoslavije", broj 146 - LIII od 1. jula 1930. godine i "Službene novine Kraljevine Jugoslavije", broj 281 - XC od 1. decembra 1931. godine ) je propisano: da se knjižna prava mogu steći, preneti, ograničiti i ukinuti jedino upisom u glavnu knjigu ( paragraf 4. stav 1.); da se u zemljišnu knjigu mogu upisivati samo stvarna prava i stvarni tereti, zatim pravo otkupa i prekupa, kao i pravo porabe ( najma i zakupa) (paragraf 9.); da će zemljišnoknjižni sud tačno ispitati molbu i njene priloge, a zemljišnoknjižni upis može dozvoliti samo onda kad iz zemljišne knjige u pogledu zemljišta ili prava ne proizilazi nikakva zapreka zahtevanom upisu (paragraf 104. stav 1. tačka 1)).

Zakonom o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05) je propisano: da se u vanparničnom postupku odluke donose u obliku rešenja, te da rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba i rešenje drugostepenog suda, mora biti obrazloženo (član 18.); da se po odredbama prvog dela ovog zakona postupa u svim pitanjima koja posebnim postupcima sadržanim u ovom zakonu nisu drukčije uređena, kao i u drugim vanparničnim stvarima, za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja, te da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da d okazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, da sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica (član 220.); da će u obrazloženju presude sud izložiti zahteve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drukčije određeno (član 342. stav 4.); da će se odredbe, pored ostalih, čl . 341-345 ovog zakona shodno primenjivati i na rešenja (član 354.); da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave, ali kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom, kao i da će drugostepeni sud zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povr ede odredaba parničnog postupka (član 369.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je stanovišta da je najpre potrebno ispitati da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način na koji to zahteva navedena odredba Ustava, te da li osporeni pojedinačni akti povređuju ili uskraćuju navedeno ustavno pravo podnositeljke. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise, osim u slučajevima u kojima su njihove odluke povredile ustavna prava, ili zanemarile ta prava, te ako je primena zakona bila proizvoljna ili diskriminatorska, kao i ukoliko je došlo do povrede procesnih prava (na pristup sudu, na obrazloženu odluku, na javnu raspravu i dr.).

Saglasno ustaljenoj praksi ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u ostvarenju prava na pravično suđenje, postoji obaveza sudova da, između ostalog, obrazlože svoje presude. Ova obaveza, međutim, ne može biti shvaćena kao obaveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. Sudovi imaju određenu diskrecionu ocenu u vezi sa tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u konkretnom predmetu, ali, istovremeno, imaju obavezu da obrazlože svoju odluku tako š to će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali. Svrha obaveze da odluka bude obrazložena jeste da pokaže da je strankama u postupku omogućeno da na ravnopravan i pravičan način budu saslušane u postupku pred sudom, kao i da obrazložena odluka daje strani u postupku mogućnost da je osporava pred sudom više instance. Nepostojanje obrazloženja odluke može prouzrokovati teškoće prilikom pristupa sudu, ukoliko sprečava efikasno korišćenje žalbenog postupka ili postupka po vanrednom pravnom leku. Međutim, ovaj princip ne zahteva da se sudovi detaljno osvrnu na svaki argument stranaka u postupku, nego samo na argumente koje sud smatra relevantnim. Sud mora da uzme u obzir argumente stranaka u postupku, ali oni ne moraju svi biti izneseni u obrazloženju presude.

Zakon o planiranju i izgradnji, koji je važio u vreme pokretanja spornog zemljišnoknjižnog postupka, pravio je razliku između izgrađenog i neizgrađenog građevinskog zemljišta. Naime, navedenim Zakonom je bilo propisano da je neizgrađeno građevinsko zemljište - zemljište na kojem nisu izgrađeni objekti ili su izgrađeni objekti suprotno zakonu, a izgrađeno građevinsko zemljište je ono zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom . Pri tom su samo vlasnici čiji su obje kti do dana stupanja na snagu navedenog zakona bili izgrađeni u skladu sa zakonom na izgrađenom građevinskom ze mljištu u državnoj svojini, imali pravo korišćenja postojećih građevinskih parcela dok taj objekat postoji , dok su na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini pravo korišćenja mogli imati raniji sopstvenik, zakonski naslednik ili lice na koje je raniji sopstvenik preneo pravo korišćenja u skladu sa zakonom. Dakle, zakonski naslednici su mogli imati pravo korišćenja samo na neizgrađenom građevinskom zemljištu, koje je predmet zaostavštine, a ne i na izgrađenom građevinskom zemljištu - zaostavštini, ukoliko nisu posedovali objekat koji je na tom zemljištu izgrađen u skladu sa zakonom.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su prvostepeni i drugostepeni sud u svojim rešenjima na lapidaran način obrazložili zbog čega su dozvolili predlagaču upis prava korišćenja predmetne nepokretnosti, jer obrazloženja tih akata ne sadrže dovoljno navoda i razloga na osnovu kojih bi se mogao opravdati zauzeti stav da se, u konkretnom slučaju, radi o „zemljištu bez zgrade“. Iz sadržine navedenih rešenja se ne može utvrditi da je u zemljišnoknjižnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe na nesumnjiv način utvrđeno da se radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu. U žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja podnositeljka ustavne žalbe je ukazala na nedostatke prvostepenog rešenja, te je bilo nužno da drugostepeni sud razmotri žalbene navode i da adekvakatno obrazloženje na navode. Međutim, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud o bitnim činjenicama dao jasne i dovoljne razloge, te ni pred drugostepenim sudom nije razmatrana činjenica na koju je u žalbi ukazano, odnosno da predmetno građevinsko zemljište predstavlja izgrađeno građevinsko zemljište. Po oceni Ustavnog suda , nije se mogao dozvoliti upis prava korišćenja predmetne parcele u korist predlagača, bez obzira što je prav nosnažnim ostavinskim rešenjem utvrđeno takvo pravo, dok se prethodno ne utvrdi navedena činjenica.

S obzirom na to da se radi o činjenici koja bi mogla da dovede do drugačijeg rešenja spornog odnosa od onog kako je odlučeno u prvostepenom i drugostepenom rešenju , Ustavni sud ukazuje da je Okružni sud u Nišu imao mogućnost da, u smislu člana 369. Zakona o parničnom postupku, putem održane rasprave potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje , tako što bi ponovi o već izvedene dokaze.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 160/09 od 28. januara 2009. godine podnositeljki povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je tačkom 2. izreke odredio način otklanjanja štetnih posledica učinjene povrede, tako što je obavezao nadležni organ da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu Dn. 348/06 od 8. februara 2008. godine.

6 . Na osnovu svega izloženog i odred aba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević