Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji traje od 2001. godine. Nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak, dok se zahtev za materijalnu štetu odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M. i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmet u P. 1313 /03, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Boru da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M. iz B, je 11. februara 2011. godine preko punomoćnika D . V. i M. P, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1313/03.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je 11. juna 2001. godine podneo Opštinskom sudu u Boru tužbu protiv tuženika – E. „B.“ iz B. i O. d. „Ž. t.“ iz Bora, radi naknade štete; da je postupak neopravdano i nezakonito prekinut rešenjem Opštinskog suda u Boru P. 1313/03 od 28. aprila 2004. godine, do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka u predmetu istog suda P. 385/04, koji se vodi po tužbi tužioca E. „B.“ iz B. protiv tuženog F. k. „B.“ iz B, jer u tom predmetu podnosilac nije bio stranka.

Podnosilac je predložio da Sud usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenog Ustavom garantovanog prava, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraće m roku, da mu se utvrdi pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i da mu se nadoknade troškovi postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Boru P. 1313/03 (ranije P. 857/01) i P. 1273/07 (ranije P. 385/04), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na parnični postupak P. 1313/03:

M. D. iz B, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 11. juna 2001. godine podneo Opštinskom sudu u Boru tužbu protiv tuženih – E. „B.“ iz B. i O. d. „Ž. t.“ iz B, radi naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja poslovnog prostora u sastavu F. k. „B.“ iz B.

Tužba je u sudski upisnik zavedena pod brojem P. 753/01. Odgovor na tužbu je dostavljen sudu 6. avgusta 2001. godine. Sud je na predlog tužioca odložio ročište od 7. avgusta 2001. godine, održao ročište od 11. septembra 2001. godine i na ročištu od 24. oktobra 2001. godine rešenjem odredio da postupak miruje u trajanju od tri meseca, sa tim da stranke mogu, po isteku roka, da traže nastavak postupka. Na predlog tužioca sud je nastavio postupak i zakazao ročište za 11. mart 2002. godine, a nakon toga je održao ročište 12. aprila i 27. maja 2002. godine, da bi na ročištu od 4. septembra 2002. godine zaključio raspravu i doneo presudu.

Presudom Opštinskog suda u Boru P. 857/01 od 4. septembra 2002. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene da mu solidarno naknade štetu, zbog nemogućnosti korišćenja poslovnog prostora u Boru, u sastavu F. k. „B.“ iz B. i obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove postupka.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 284/03 od 26. februar 2003. godine vratio Opštinskom sudu u Boru spise predmeta P. 857/01, jer nije bilo procesnih uslova za donošenje drugostepene odluke, a rešenjem Gž. 1000/03 od 30. juna 2003. godine je vratio nerazmotrene spise predmeta Opštinskom sudu u Boru P. 857/01, radi združivanja spisa P. 753/01, P. 745/01 i I. 103/98, spisima predmeta P. 857/01.

Rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1554/03 od 30. oktobra 2003. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Boru P. 857/01 od 4. septembra 2002. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Predmetu je u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom dodeljen novi broj P. 1313/03. Nakon tri zakazana i održana ročišta za glavnu raspravu (21. januara, 25. februara, 8. aprila 2004. godine), sud je na ročištu od 28. aprila 2004. godine rešenjem P. 1313/03 prekinuo postupak po tužbi tužioca D. M. iz B. protiv tuženih – E. „B.” iz B . i O. d. „Ž. t.“ iz B, radi naknade štete, do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 385/04. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je sud na predlog tuženih ocenio da je okončanje parnice pod brojem P. 385/04 prethodno pitanje za rešavanje predmetnog postupka, u smislu člana 213. stav 1. tačka 1) Zakona o parničnom postupku

Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 9. juna 2004. godine, jer stranke protiv rešenja nisu izjavile žalbu.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na parnični postupak P. 1273/07 (ranije P. 385/04):

Tužilac JP „E.“ Z, „E.“ B. iz B. je 5. aprila 2004. godine podneo Opštinskom sudu u Boru tužbu protiv tuženih – F. k. „B.“ iz B. i D. M, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđenja prava svojine i predaje u posed poslovne prostorije koja se nalazi u okviru trafostanice „S.“ u B. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 385/04, a odgovor na tužbu je dostavljen sudu 29. aprila 2004. godine.

Sud je do donošenja presude zakazao deset ročišta za glavnu raspravu (16. juna, 20. septembra, 5. novembra i 16. decembra 2004. godine, 14. februara, 28. marta, 4. maja, 2. juna, 7. jula i 22. septembra 2005. godine). Na održanim ročištima sproveden je dokazni postupak uvidom u dostavljenu dokumentaciju i određene sudske spise.

Presudom Opštinskog suda u Boru P. 385/04 od 22. septembra 2005. godine u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca JP „E.“ Z, „E.“ „B.“ iz B, kojim je tražio da sud utvrdi da je on vlasnik jedne prostorije koja se nalazi u okviru trafostanice, kao što je bliže navedeno, te da se tuženi obavežu da tužiocu to pravo priznaju, a tuženi D. M. da se obaveže da tužiocu ustupi predmetnu prostoriju, u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za određivanje privremene mere prema tuženom D. M, a u stavu trećem izreke je obavezan tužilac da tuženom D. M. naknadi parnične troškove.

Tužilac je protiv navedene prvostepene presude izjavio žalbu.

Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 1311/06 od 23. januara 2007. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Boru P. 385/04 od 22. septembra 2005. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen broj P. 1273/07, a prvo ročište je bilo zakazano za 25. decembar 2007. godine, kada je Opštinski sud u Boru doneo rešenje P. 1273/07 da se tužba smatra povučenom, zbog nedolaska parničnih stranaka na zakazano ročište, iako su bili uredno obavešteni.

Opštinski sud u Boru je doneo rešenje P. 1273/07 od 31. decembra 2007. godine kojim je obavezao tužioca da tuženom D. M. nadoknadi parnične troškove.

Tužilac je izjavio žalbu protiv rešenja o povlačenju tužbe - P. 1273/07 od 25. decembra 2007. godine i rešenja o troškovima postupka - P. 1273/07 od 31. decembra 2007. godine.

Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 538/08 od 31. marta 2008. godine odbio kao neosnovane žalbe tužioca i potvrdio rešenja Opštinskog suda u Boru P. 1273/07 od 25. decembra 2007. godine i P. 1273/07 od 31. decembra 2007. godine.

Drugostepeno rešenje je dostavljeno parničnim strankama krajem aprila 2008. godine, čime je parnični postupak bio okončan.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), kojima je bilo propisano: da će osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid postupka sud odrediti ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 213. stav 1. tačka 1)); da ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 213. stav 1. tačka 1) i stav 2. ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka njegov završetak i da će se u svim ostalim slučajevima prekinuti postupak nastaviti na predlog stranke čim prestanu razlozi prekida (član 215. st. 2. i 3.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 6. avgusta 2001. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Boru, ali da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Boru P. 1313/03 , Ustavni sud je utvrdio: da je osporeni postupak započeo 11. juna 2001. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Boru; da je postupak prekinut prvostepenim rešenjem P. 1313/03 od 28. aprila 2004. godine, do pravnosnažnog okončanja postupka u predmetu Opštinskog suda u Boru P. 385/04, koji je pravnosnažno okončan rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 538/08 od 31. marta 2008. godine; da osporeni parnični postupak P. 1313/03 nije nastavljen ni nakon pravnosnažnog okončanja postupka zbog kojeg je prekinut.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak u predmetu Opštinskog suda u Boru P. 1313/03 započeo 11. juna 2001. godine i da još uvek nije okončan, da postupak traj e već 12 godina, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije u tolikoj meri bio činjenično i pravno složen da bi mogao opravdati dvanaestogodišnje trajanje postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman interes da ce o njegovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova Ustavni sud je konstatovao da je Opštinski sud u Boru postupao u dva parnična predmeta, od kojih je postupak u predmetu P. 1313/03 (koji je započeo 11. juna 2001. godine) prekinut rešenjem od 28. aprila 2004. godine, do okončanja parničnog postupka u predmetu P. 385/04, koji je pravnosnažno okončan rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 538/08 od 31. marta 2008. godine, što znači da je postupak u predmetu P. 385/04 ukupno trajao manje od četiri godine, što se ne može smatrati nerazumno dugim rokom za okončanje postupka. Ustavni sud je imao u vidu da parnični postupak P. 1313/03 nije nastavljen nakon okončanja parničnog postupka P. 385/04, ni po službenoj dužnosti od strane suda, niti je podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, tražio da sud nastavi postupak u predmetu P. 1313/03, iako su prestali da postoje razlozi zbog kojih je određen prekid navedenog postupka.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao, da podnosilac ustavne žalbe nije izjavio redovan pravni lek - žalbu protiv rešenja o prekidu postupka P. 1313/03 od 28. aprila 2004. godine, do okončanja parničnog postupka pred istim sudom u predmetu P. 385/04, niti je nakon okončanja navedenog parničnog postupka (koji je okončan rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 538/08 od 31. marta 2008. godine) tražio da sud nastavi postupak u predmetu P. 1313/03. Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije koristio svoja procesna prava u cilju nastavka i okončanja parničnog postupka koji se vodi po njegovoj tužbi i da je takvim ponašanjem u velikoj meri i sam podnosilac doprineo dužini trajanja osporenog postupka.

Imajući u vidu navedeno i činjenicu da postupak u predmetu Opštinskog suda u Boru P. 1313/03, čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, nije okončan, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

Imajući u vidu utvrđene činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se osporeni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je pošao od toga da podnosilac nije dostavio nijedan pravnorelevantan dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, pa je ocenio da nema osnova za meritorno odlučivanje o tom zahtevu i rešio kao u tački 3. izreke.

Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 85. stav 3 . Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89 . Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti