Odluka Ustavnog suda o pravu policajaca na naknadu za prekovremeni rad

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu policijskih službenika, utvrđujući povredu prava na pravičnu naknadu i jednaku zaštitu prava. Sudovi su pogrešno tumačili da uvećanje plate od 30% obuhvata naknade za prekovremeni, noćni i rad praznikom, što je dovelo do neujednačene sudske prakse.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Igora Malbaše, Nikole Rodića, Đorđa Kreca i Nebojše Bokana, svi iz Apatina i Milenka Novakovića iz Crvenke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Igora Malbaše, Nikole Rodića, Đorđa Kreca, Nebojše Bokana i Milenka Novakovića i utvrđuje da su presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1571/12 od 13. juna 2012. godine i presudom Osnovnog suda u Somboru - Sudske jedinice u Apatinu P1. 1409/11 od 30. marta 2012. godine povređena prava podnosilaca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad i na jednaku zaštitu prava, zajemčena odredbama člana 60. stav 4. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Apelacionom sudu u Novom Sadu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Somboru - Sudske jedinice u Apatinu P1. 1409/11 od 30. marta 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Igor Malbaša i druga lica navedena u uvodu i izreci ove odluke, su 27. jula 2012. godine, preko zajedničkog punomoćnika Branislava Milojičića, advokata iz Apatina, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u tački 1. izreke, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 36. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je presudom Osnovnog suda u Somboru - Sudske jedinice u Apatinu P1. 1409/11 od 30. marta 2012. godine odbijen tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane državnih i verskih praznika za period od oktobra 2003. godine do novembra 2005. godine; da je Apelacioni sud u Novom Sadu, postupajući po žalbi podnosilaca, doneo presudu Gž1. 1571/12 od 13. juna 2012. godine kojom je žalbu odbio kao neosnovanu i osporenu prvostepenu presudu potvrdio u pogledu odluke o glavnoj stvari; da je članom 47. Zakona o unutrašnjim poslovima, koji se primenjivao do stupanja na snagu Zakona o policiji, bila predviđena mogućnost uvećanja sredstava za plate policajaca za najmanje 30%, ali da dodaci na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane praznika nisu bili obuhvaćeni tim uvećanjem; da Pravilnik o platama radnika MUP-a nije, u smislu odredbe člana 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, posebno vrednovao predmetne dodatke na platu; da je Okružni sud u Somboru u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo drugačiju odluku u pogledu isplate predmetnih dodataka na platu za period od oktobra 2003. godine do novembra 2005. godine, čime je povređeno i pravo podnosilaca na jednaku zaštitu prava pred sudovima. Zbog napred navedenih razloga, podnosioci ustavne žalbe smatraju da su im osporenim presudama povređena označena Ustavom zajemčena prava, zbog čega su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i naloži Apelacionom sudu u Novom Sadu da ponovi postupak po njihovoj žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Somboru - Sudske jedinice u Apatinu P1. 1409/11 od 30. marta 2012. godine.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene presude i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenom presudom Osnovnog suda u Somboru - Sudske jedinice u Apatinu P1. 1409/11 od 30. marta 2012. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev podnosilaca kojim su tražili isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, za period od oktobra 2003. godine do novembra 2005. godine. Stavom drugim iste presude odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je stavom trećim odbijen predlog podnosilaca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da su podnosioci zaposleni kod tužene kao policajci; da su u utuženom periodu svi radili prekovremeno, noću i na dane državnih i verskih praznika; da se na radne odnose u Ministarstvu unutrašnjih poslova do 29. novembra 2005. godine primenjivao Zakon o unutrašnjim poslovima koji je u članu 47. stav 1. propisivao da se zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, ovlašćenim službenim licima i radnicima na određenim dužnostima obezbeđuju za najmanje 30% uvećana sredstva za plate u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju drugim radnicima; da su koeficijenti podnosilaca utvrđeni pojedinačnim rešenjima koja su postala konačna, s obzirom da ih podnosioci nisu osporavali u zakonom propisanom postupku; da su koeficijenti podnosilaca Igora Malbaše i Nebojše Bokana sadržali uvećanje od 30%, dok podnosioci Nikola Rodić, Đorđe Krec i Milenko Novaković nisu dokazali da njihov koeficijent nije sadržao predmetno uvećanje; da je uvećanje koeficijenta od 30% obuhvatalo i isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, zbog čega je tužbeni zahtev podnosilaca za isplatu ovih dodataka na platu odbijen kao neosnovan.

Rešavajući o žalbi podnosilaca, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo osporenu presudu Gž1. 1571/12 od 13. juna 2012. godine, kojom je odbio žalbu i prvostepenu presudu potvrdio u pogledu odluke o glavnoj stvari. U pogledu troškova parničnog postupka, drugostepeni sud je usvojio žalbu podnosilaca Igora Malbaše i Milenka Novakovića i obavezao tuženu da im na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 229.994,00 dinara. U obrazloženju ove presude se ponavljaju razlozi koje je Osnovni sud Somboru – Sudska jedinica u Apatinu dao za osporenu prvostepenu presudu, uz konstataciju da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje materijalno pravo pravilno primenjeno. Kao razlog za preinačenje odluke o troškovima parničnog postupka navodi se uspeh u sporu podnosilaca Igora Malbaše i Milenka Novakovića, po pravnosnažnoj delimičnoj presudi P1. 151/06 od 22. oktobra 2008. godine, donetoj u istoj pravnoj stvari, kojom je ranije usvojen tužbeni zahtev imenovanih podnosilaca za isplatu troškova za dolazak i odlazak sa rada.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se svakom jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60. stav 4.).

5. Imajući u vidu navedene ustavnopravne razloge na kojima podnosioci ustavne žalbe temelje tvrdnje o povredi prava na pravičnu naknadu za rad, Ustavni sud ukazuje da je u svojim ranijim odlukama zauzeo određene stavove o pravu policijskih službenika na isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, u periodu do 29. novembra 2005. godine, kada je bio na snazi Zakon o unutrašnjim poslovima (vid. Odluke Už-2822/2010 od 22. decembra 2010. godine, Už-1362/2009 od 7. jula 2011. godine, objavljene na sajtu Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs), na koje upućuje i u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Polazeći od stavova zauzetih u svojim ranijim odlukama, Ustavni sud i na ovom mestu ističe da su se u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima dodaci na platu isplaćivali, između ostalog, i u slučaju prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, osim ukoliko taj rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta. Upravo u pogledu ove činjenice su prvostepeni i drugostepeni sud izveli pogrešan zaključak da je uvećanjem koeficijenta za najmanje 30% po osnovu posebnih uslova rada, podnosiocima ustavne žalbe plaćen i prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ocenio da se obrazloženja osporenih presuda temelje na ustavnopravno neprihvatljivom tumačenju propisa koji su od značaja za rešavanje sporne pravne stvari i nalazi da su redovni sudovi pogrešno ocenili da podnosioci ustavne žalbe nisu imali pravo na isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada u dane državnih praznika koji su neradni dani, u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima.

Polazeći od svega izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07 i 99/11), Ustavni sud je utvrdio da je osporenim presudama Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1571/12 od 13. juna 2012. godine i Osnovnog suda u Somboru - Sudske jedinice u Apatinu P1. 1409/11 od 30. marta 2012. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravičnu naknadu za rad zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ocenjujući navode podnosilaca o različitom postupanju sudova poslednje instance u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je izvršio uvid u odluke koje su priložene uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće.

Presudom Opštinskog suda u Apatinu P1. 46/08 od 2. decembra 2008. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca Đ.J, Z.B, D.K, S.K. i M.J, pa je tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova obavezana da im na ime neisplaćenih dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, za period od 10. oktobra 2003. godine do 30. novembra 2005. godine, isplati iznose bliže navedene u stavu I izreke, sa zateznom kamatom počev od njihove dospelosti, pa do konačne isplate. Stavom drugim navedene presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili isplatu navedenih dodataka na platu za period od 1. decembra 2005. godine do 10. novembra 2006. godine, dok je stavom trećim tužena obavezana da tužiocima nadoknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju prvostepene presude se, pored ostalog, navodi: da su tužioci zaposleni kod tužene u SUP Sombor; da su u utuženom periodu svi radili prekovremeno, noću i na dane državnih i verskih praznika; da se na radne odnose u Ministarstvu unutrašnjih poslova do 29. novembra 2005. godine primenjivao Zakon o unutrašnjim poslovima, u kom periodu je na snazi bio i Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, koji je u članu 5. regulisao isplatu dodataka na platu, između ostalog, i po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane praznika; da Pravilnikom o platama zaposlenih u MUP-u podnosiocima ustavne žalbe nije bio posebno vrednovan rad noću, rad na dane praznika i prekovremeni rad, zbog čega je tužena obavezana da im za period od 10. novembra 2003. godine do 30. novembra 2005. godine isplati tražene iznose po navedenim osnovima; da je nakon stupanja na snagu Zakona o policiji, konkretno odredbom člana 147. stav 3. zakona, isključena primena opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi, s obzirom da se sve neredovnosti u radu vrednuju kroz uvećanje koeficijenta u smislu člana 147. stav 1. ovog zakona, zbog čega je tužbeni zahtev tužilaca za isplatu predmetnih dodataka na platu za period od 1. decembra 2005. godine do 10. novembra 2006. godine odbijen kao neosnovan.

Presudom Okružnog suda u Somboru Gž1. 804/09 od 14. oktobra 2009. godine delimično je ukinuta presuda Opštinskog suda u Apatinu P1. 46/08 od 2. decembra 2008. godine u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev tužilaca za isplatu predmetnih dodataka na platu za period od 10. oktobra 2003. godine do 10. novembra 2003. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, dok je u preostalom delu ova presuda potvrđena, uz odbijanje žalbi koje su izjavili tužioci i tužena. U obrazloženju drugostepene presude se ponavljaju razlozi koje je Opštinski sud u Apatinu dao u pogledu presude P1. 46/08 od 2. decembra 2008. godine i konstatuje se da je prvostepeni sud pravilno protumačio odredbu člana 47. stav 1. Zakona o unutrašnjim poslovima, prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu za isplatu predmetnih dodataka za period od 10. novembra 2003. godine do 30. novembra 2005. godine, kao i odredbe člana 147. st. 1. i 3. Zakona o policiji, vezano za isplatu ovih dodataka u ostatku utuženog perioda. Što se tiče perioda od 10. oktobra 2003. godine do 10. novembra 2003. godine, drugostepeni sud konstatuje da su tužioci pred prvostepenim sudom povukli tužbu u tom delu, zbog čega je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač ka 12) Zakona o parničnom postupku i ista je morala biti ukinuta.

Imajući napred izneto u vidu, Ustavni sud nalazi da su osnovani navodi podnosilaca ustavne žalbe o različitom postupanju Apelacionog suda u Novom Sadu i Okružnog suda u Somboru, kao sudova poslednje instance, u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Naime, Apelacioni sud u Novom Sadu je potvrdio prvostepenu presudu Osnovnog suda u Somboru – Sudske jedinice u Apatinu kojom je odbijen tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane praznika za period od oktobra 2003. godine do novembra 2005. godine, dok je Okružni sud u Somboru, u pogledu istog potraživanja i za isti period, presudu Opštinskog suda u Apatinu kojom se tužiocima Đ.J, Z.B, D.K, S.K. i M.J. isplata ovih naknada dosuđuje, potvrdio.

Kako su Apelacioni sud u Novom Sadu i Okružni sud u Somboru doneli drugačije odluke u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je stanovišta da je takva praksa sudova suprotna principu pravne sigurnosti i jednake zaštite prava pred sudovima. Stoga je Ustavni sud, polazeći od odredbe člana 36. stav 1. Ustava, ocenio da je različitom ocenom datom povodom iste činjenične situacije i istog pravnog pitanja povređeno pravo podnosilaca na jednaku zaštitu prava i da je sama ta činjenica kod njih stvorila pravnu nesigurnost. S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i u ovom delu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. S obzirom na to da je povreda Ustavom zajemčenih prava podnosilaca takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za njih u parnici povodom koje je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Apelacionom sudu u Novom Sadu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Somboru - Sudske jedinice u Apatinu P1. 1409/11 od 30. marta 2012. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje na to da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević