Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i imovinu u sporu o sticanju svojine arondacijom

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i poništava presudu Apelacionog suda koja je odbila zahtev za utvrđenje svojine stečene arondacijom. Sud je ocenio da restriktivno tumačenje pojma zakonite državine, koje ignoriše faktički sprovedenu arondaciju, predstavlja proizvoljnu primenu prava i povređuje pravo na imovinu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Bratislav Đokić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lazara Kostića iz Bošnjana kod Paraćina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Lazara Kostića i utvrđuje da su presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1241/13 od 4. juna 2013. godine povređena prav a podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje i na imovinu, zajemčena odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1241/13 od 4. juna 2013. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalb ama tuženih izjavljen im protiv presude Osnovnog suda u Paraćinu P. 93/12 od 13. novembra 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lazar Kostić iz Bošnjana kod Paraćina je, 2. avgusta 201 3. godine, preko punomoćnika Milovana Arsića, advokata iz Paraćina, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1241/13 od 4. juna 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je osporen om drugostepenom presudom preinačena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P. 93/12 od 13. novembra 2012. godine, tako što je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe , kojim je tražio da se utvrdi da drugotužena Republika Srbija nema pravo svojine, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pravo korišćenja na katastarskim parcelama br. 170/7 i 147/6 KO Bošnjane, te da je, po osnovu izvršene arondacije, podnosilac postao vlasnik navedene nepokretne imovine, a prvotuženi „Holcim Srbija“ d.o.o. iz Popovca vlasnik katastarskih parcela br. 6318/5, 6590 i 6591 KO Ćuprija-van, odbijen kao neosnovan; da je tokom 1981. godine bivša Zemljoradničk a zadruga „Prvi maj“ iz Paraćina zatražila od Skupštine opštine Paraćin da se utvrdi opšti interes za sprovođenje arondacije; da je, nakon donošenja rešenja o utvrđivanju opšteg inter esa, kojim su, pored ostalih, bile obuhvaćene i dve poljoprivredne parcele podnosioca (katastarske parcele br. 6590 i 6591 KO Ćuprija-van), kao i jedna parcela Milovana Antića (katastarska parcela broj 6318/5 KO Ćuprija-van), izvršeno faktičko izuzimanje istih, uz istovremenu faktičku predaju u posed drugih parcela na ime naknade za arondaciju, i to podnosiocu katastarske parcele broj 170/7 KO Bošnjane, a Milovanu Antiću katastarske parcele broj 147/6 KO Bošnjane; da zbog političkih dešavanja koja su u tom periodu bila aktuelna (raspad Jugoslavije, ratovi i propast mnogih privrednih organizacija), u okviru kojih je došlo i do pripajanja ZZ „Prvi maj“ Fabrici cementa, formalni prenos, odnosno trampa predmetnog zemljišta nikada nije sprovedena; da je zbog nemogućnosti da faktičko stanje pretvori u pravno, odnosno da se uknjiži kao vlasnik nepokretnosti koje su mu arondacijom pripale, a kako je u međuvremenu, nakon smrti Milovana Antića, od njegove supruge kupio parcelu koju je imenovani u istom postupku dobio, podnosilac podneo tužbu sudu ; da je prvostepeni sud usvojio postavljeni tužbeni zahtev, dok je Apelacioni sud u Kragujevcu, krajnje nestručno i nesavesno, usvajajuću presudu preinačio, pozivajući se na vanredni održaj, kao jedan od načina sticanja svojine na zemljištu u društvenoj svojini, koji je postao moguć tek nakon stupanja na snagu izmena Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa iz 1996. godine, tačnije od 4. jula 1996. godine, u kom pogledu je našao da će uslovi za sticanje prava svojine, u konkretnom slučaju, biti ispunjeni 4. jula 2016. godine; da je drugostepeni sud pogrešno ocenio da je državina podnosioca na predmetnom zemljištu savesna, a ne i zakonita, imajući u vidu da je on u posed istog uveden na osnovu rešenja o arondaciji, kao i da je ta državina započela 1995. godine, budući da je još 1981. godine došlo do faktičke razmene sa ZZ „Prvi maj“; da ukoliko se i prihvati teza o vanrednom održaju, podnosilac je pravo svojine na predmetnom zemljištu stekao 2001. godine; da je, pored navedenog, Apelacioni sud u Kragujevcu, u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, doneo drugačiju presudu, koja predstavlja primer stručnog i savesnog rada.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu drugostepenu presudu.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporenu presudu i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P. 93/12 od 13. novembra 2012. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca Lazara Kostića, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je prema drugotuženoj Republici Srbiji – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede utvrđeno da Republika Srbija nema pravo svojine, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pravo korišćenja na katastarskim parcelama br. 170/7 i 147/6 KO Bošnjane (stav I izreke), da je tužilac vlasnik navedene nepokretne imovine, što je drugotužena dužna da prizna i da trpi promenu upisa kod SKN Paraćin (stav II izreke), te da je prvotuženi „Holcim Srbija“ d.o.o. vlasnik katastarskih parcela br. 6318/5, 6590 i 6591 KO Ćuprija-van , što je tužilac dužan da prizna i da trpi promenu upisa kod SKN Ćuprija (stav IV izreke). Stavom III izreke ove presude je odbijen tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se i prema prvotuženom utvrdi da je on vlasnik katastarskih parcela br. 170/7 i 147/6 KO Bošnjane .

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom Gž. 1241/13 od 4. juna 2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i presudu Osnovnog suda u Paraćinu P. 93/12 od 13. novembra 2012. godine potvrdio u stavu III izreke, dok je usvajanjem žalbi tuženih prvostepenu presudu preinačio u usvajajućem delu, tako što je tužbeni zahtev tužioca u celini odbio kao neosnovan. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno: da iz razloga pobijane presude i stanja u spisima predmeta proizlazi da su sporne katastarske parcele br. 170/7 i 147/6 KO Bošnjane, prema spisku promena od 23. januara 2006. godine, upisane kao državna svojina, korisnik Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; da kod utvrđene činjenice da se predmetne parcele na dan podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari (14. mart 2008. godine) nisu vodile na ime prvotuženog, kao vlasnika ili korisnika, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odbio tužbeni zahtev kao u stavu III izreke ožalbene presude; da je rešenjem Skupštine opštine Paraćin broj 02-461-18/87 od 10. i 20. novembra 1987. godine utvrđen opšti interes za sprovođenje arondacije, za potrebe korisnika ZZ „Prvi maj“ iz Paraćina, te da je pristupljeno arondaciji nepokretnosti raznih sopstvenika, pored ostalih, i katastarskih parcela broj 6590, po kulturi njiva 5. klase, površine 25,23 ari i broj 6591, po kulturi njiva 5. klase, površine 28,57 ari, vlasništva tužioca, kao i katastarske parcele broj 6318/5, po kulturi njiva 5. klase, površine 71,17 ari, vlasništva Milovana Antića, sve tri u KO Ćuprija-van; da je Milovanu Antiću, po osnovu predmetne arondacije, ustupljena katastarska parcela broj 147/6 u KO Bošnjane, po kulturi njiva 5. klase, površine 71,80 ari, koju je tužilac kasnije, posle smrti Milovana Antića, kupio od njegove supruge, na osnovu ugovora o kupoprodaji overenog pred Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu Ov. 126/2000, dana 8. septembra 2000. godine, kao i ispravke tog ugovora od 17. oktobra 2008. godine; da se tužilac od 1995. godine nalazi u državini katastarke parcele broj 170/7 KO Bošnjane, po kulturi njiva 5. klase, površine 53,84 ari; da tužilac sporne katastarske parcele br. 147/6 i 170/7 drži po osnovu faktičke razmene za katastarske parcele br. 6318/5, 6590 i 6591, izvršene sa ZZ „Prvi maj“ u postupku arondacije, ali da se iste kod SKN Paraćin vode kao svojina Republike Srbije, sa pravom korišćenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da između tužioca i Milovana Antića sa jedne strane i ZZ „Prvi maj“, čiji je pravni sledbenik prvotuženi, sa druge strane, nije zaključen ugovor o razmeni navedenih parcela, niti neka druga vrsta pravnog posla, dok iz iskaza tužioca proizlazi da je pomenuta zadruga bila u obavezi da „pravno reguliše“ razmenu parcela o svom trošku, što nije učinila, a to isto još uvek nije učinio ni prvotuženi; da nije sporno da je tužilac 1995. godine uveden u posed katastarske parcele broj 170/7 od strane geometra, koji je u zadruzi radio kao referent zemljišnog fonda, te da se i dalje nalazi u državini; da je prvostepeni sud, iz pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, izveo pogrešan činjenični i pravni zaključak da je tužilac zakoniti držalac nepokretnosti na kojima traži da se utvrdi njegovo pravo svojine; da iz pravilnog tumačenja odredbe člana 72. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa proizlazi da je državina zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine (zakon, pravni posao, nasleđivanje, odluka državnog organa); da s obzirom na to da tužilac sa pravnim prethodnikom prvotuženog nije zaključio nikakav pravni posao – ugovor o razmeni navedenih parcela u pismenoj formi koju predviđa Zakon o prometu nepokretnosti, da u postupku arondacije nije doneta odluka da predmetne parcele tužiocu pripadnu u svojinu, to tužilac nije mogao steći pravo svojine protekom roka od deset godina, na osnovu člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kako je to zaključio prvostepeni sud, a što se žalbama tuženih osnovano ukazuje; da po oceni drugostepenog suda, tužilac pravo svojine na spornim parcelama nije mogao da stekne ni kao savestan držalac, prema odredbi stava 4. navedenog člana zakona, uprkos činjenici da je u njihovoj državini oko 30 godina ; da to iz razloga što je ranije važećom odredbom člana 29. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koja je bila na snazi sve do 4. jula 1996. godine, bilo propisano da se na stvari u društvenoj svojini pravo svojine ne može steći održajem; da zbog toga što izmene zakona kojima je navedena zabrana ukinuta nisu imale retroaktivno dejstvo, početak roka za sticanje prava svojine održajem na nepokretnostima u nekadašnjoj društvenoj, a sada državnoj svojini, po osnovu savesne državine, može se računati samo od 4. jula 1996. godine; da s obzirom na to da je tužilac tužbu podneo 14. marta 2008. godine, do kog datuma nije protekao rok iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je tužilac održajem stekao pravo svojine na katastarskim parcelama br. 170/7 i 147/6 u KO Bošnjane; da tužilac, kao savestan držalac, pravo svojine eventualno može steći tek 4. jula 2016. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se j emči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st . 1. i 2. ).

Odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list S FRJ", br. 6/80 i 36/90 i "Službeni list SRJ", broj 29/96), koje se odnose na sticanje prava svojine po samom zakonu, propisano je: da se po samom zakonu pravo svojine stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom (član 21.); da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, da s avestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (član 28. st. 2. i 4.) ; da je državina zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, da se savesnost državine pretpostavlja (član 72.). Odredbom člana 29. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji je brisan izmenama objavljenim u "Sl užbenom listu SRJ", br oj 29/96 od 26. juna 1996. godine, bilo je propisano da se na stvari u društvenoj svojini pravo svojine ne može steći održajem.

5. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, polazeći od utvrđenih činjenica konkretnog slučaja i ustavnopravnih razloga iznetih u ustavnoj žalbi, konstatovao da podnosilac, u suštini, ustavnom žalbom ukazuje da je Apelacioni sud u Kragujevcu izveo proizvoljne činjenične zaključke koji su ishodovali i proizvoljnu primenu merodavnog materijalno g prav a na njegovu štetu.

Stoga, Ustavni sud smatra da, prilikom ocene osnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje, zapravo treba sagledati sprovedeni parnični postupak kao jedinstvenu celinu i oceniti da li je on bio vođen na način koji je podnosi ocu osigurao pravo na pravično suđenje garant ovano članom 32. stav 1. Ustava, odnosno da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili arbitrerna, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Po shvatanju Ustavnog suda, arondacija je predstavljala meru koju je država svojevremeno preduzimala u cilju ukrupnjavanja poseda poljoprivrednog zemljišta, radi njegove racionalnije i efikasnije eksploatacije, a po predlogu društvenih pravnih lica, čija je osnovna delatnost bila obrada zemlje (korisnici arondacije). Arondacija je, dakle, podrazumevala izuzimanje sitnijih poseda od fizičkih i pravnih lica i njihovo pripajanje zemljištu u društvenoj svojini, kojim su gazdovali korisnici arondacije. Zauzvrat, ranijim sopstvenicima izuzetog zemljišta je određivana odgovarajuća naknada, po pravilu naturalna - davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg zemljišta. Prema tome, ukoliko se uzme u obzir pravilo o naturalnoj naknadi, arondacija je predstavljala istovremeno i način prestanka (na izuzetom zemljištu) i način sticanja prava svojine (na zemljištu datom u zamenu za izuzeto zemljište).

Ustavni sud konstatuje da je, u konkretnom slučaju, reč o zahtevu za utvrđivanje prava svojine na poljoprivrednom zemljištu koje je podnosiocu, kao ranijem sopstveniku, predato u posed na ime naknade za izvršenu arondaciju zemljišta, budući da je rešenjem Skupštine opštine Paraćin broj 02-461-18/87 od 10. i 20. novembra 1987. godine utvrđen opšti interes za sprovođenje arondacije, kojim su, pored ostalih, bile obuhvaćene i određene nepokretnosti podnosioca, kao i pokojnog Milovana Antića. Sporno (dodeljeno) zemljište se u katastru nepokretnosti vodi kao državna svojina - vlasništvo Republike Srbije, sa pravom korišćenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ustavni sud polazi od toga da se članom 58. Ustava jemči mirno uživanje svojine i da pravo svojine može biti oduzeto samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od trži šne. U parničnom postupku koji je prethodio ustavn oj žalb i nesumnjivo je utvrđeno da je podnosioc u u postupku arondacije oduzeto određeno zemljište , te da su mu, na ime naknade za izvršenu aronondaciju, tokom 1995. godine predate u posed sporn e parcel e. Postupak arondacije nije formalno okončan, niti je kod nadležnog registra nepokretnosti (SKN) sprovedena promena vlasništva na oduzet im i dodeljen im parcelama. Osporenom presudom je odbijen tužbeni zahtev podnosioca da se utvrdi njegovo pravo svojine na spornom zemljištu, sa obrazloženjem da podnosilac nije dokazao da ima punovažan pravni osnov za sticanje prava svojine – ugovor o razmeni zemljišta ili pojedinačni pravni akt o dodeljivanju zemljišta u postupku arondacije. Ustavni sud ističe da je održaj pravni institut koji postoji u opštem interesu, zato što se pretvaranjem faktičkog u pravno stanje ostvaruje izvesnost u pravnim odnosima i realizuje princip pravne sigurnosti. U konkretnom slučaju, arondacija je faktički sprovedena, te stoga podnosilac , po oceni Ustavnog suda, ne može snositi štetne posledice nedonošenja formalne odluke o dodeljivanju zemljišta u postupku arondacije, koja bi bila osnov za promenu prava vlasništva na dodeljenom zemljištu kod nadležnog registra nepokretnosti.

Ustavni sud smatra da je Apelacioni sud u Kragujevcu povredio garancije prava na pravično suđenje time što je osporenu presudu zasnovao na restriktivnom tumačenju člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa , nalazeći da se pod punovažnim pravnim osnovom za sticanje zakonite državine podrazumeva samo formalno - pravni akt na osnovu koga je državina stečena, a ne i sticanje državine u postupku koji su sproveli nadležni organi, čijom krivicom je izostalo donošenje takvog pravnog akta – rešenja o arondaciji, koje je zakonom predviđeni osnov za sticanje prava svojine. Ovakvim tumačenjem normi merodavnog prava podnosilac ustavne žalbe je lišen prava na naknadu za zemljište koje je u postupku arondacije od njega oduzeto, odnosno prava da mu se umesto oduzetog zemljišta na ime naknade dodeli u svojinu drugo odgovara juće zemljište.

Ustavni sud napominje da je ovakve pravne stavove već zauzeo u Odluci Už- 1775/2013 od 14. oktobra 2015. godine

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da su podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1241/13 od 4. juna 2013. godine povređena prava na pravično suđenje i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava. Stoga je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 107/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede ustavnog prava mogu otkloniti poništajem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1241/13 od 4. juna 2013. godine i određivanjem da isti sud ponovo odluči o žalb ama tuženih izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Paraćinu P. 93/12 od 13. novembra 2012. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je poništ ena osporen a drugostepen a presud a i odre đeno da Apelacioni sud u Kragujevcu donese novu odluku o žalb ama tužen ih, Ustavni sud navode o povredi prava na prav nu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 3 2. stav 1. Ustava, nije posebno razmatrao.

7. Polzeći od izneto g, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i imovinu u sporu o sticanju svojine arondacijom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti