Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neefikasnog i neodgovornog postupanja suda u izvršnom postupku. Postupak je trajao neopravdano dugo, a spisi predmeta su izgubljeni, što je dovelo do nalaganja hitnosti postupanja.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Vasiljevića iz Majdanpeka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. jula 2010. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Vasiljevića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Majdanpeku u predmetu I. 23/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se Osnovnom sudu u Negotinu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem mogućem roku.
3. Ovu odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O b r a z l o ž e nj e
Dragan Vasiljević iz Majdanpeka podneo je Ustavnom sudu 9. juna 2008. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32 stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Majdanpeku u predmetu I. 23/05. Podnosilac ustavne žalbe navodi "da je pokrenuo pred Opštinskim sudom u Majdanpeku izvršni postupak u predmetu I. 23/05; da iako je proteklo više od tri godine od kada je pokrenuto izvršenje za naplatu njegovog potraživanja, predmet nije okončan, čime su sudovi prekoračili razuman rok". U podnesku od 1. aprila 2010. godine, postupajući po nalogu Suda, podnosilac ističe da je dana 9. marta 2007. godine sudski izvršitelj D.R. njemu isplatio gotovinski iznos od 600 evra, koji je od izvršnog dužnika naplatio mnogo ranije ali je taj novac držao kod sebe, pa kada se to otkrilo, predmet je „nestao“ iz suda i do danas u sud nije vraćen, zbog čega je započeta rekonstrukcija spisa. Navodi da je njegovo potraživanje iz izvršne isprave, pomenutom isplatom samo delimično namireno, te da je podneskom od 26. marta 2010. godine obavestio izvršni sud da prema dužniku trenutno potražuje iznos od još 101.808,08 dinara.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i na osnovu navoda podnosioca i odgovora Osnovnog suda u Negotinu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je 27. decembra 2004. godine (na prijemnom pečatu suda je otisnut datum „27.XII.2001.“), kao poverilac, podneo Opštinskom sudu u Majdanpeku predlog za izvršenje na pokretnim stvarima dužnika Lj.O. iz Majdanpeka, radi naplate potraživanja dosuđenog pravnosnažnom presudom istog suda P. 682/03 od 10. septembra 2003. godine, i to – glavnog duga u iznosu od 51.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30. juna 2003. godine pa do isplate, troškova parničnog postupka u iznosu od 8.700 dinara, sa kamatom od dana presuđenja pa do isplate i troškova izvršnog postupka, po odmerenju suda. Sudski predmet po ovom predlogu za izvršenje je formiran pod brojem I. 23/05, a rešenje o dozvoli izvršenja je doneto, najverovatnije, u prvoj polovini januara 2005. godine. Poverilac se 1. novembra 2006. godine podneskom obratio predsedniku Opštinskog suda u Majdanpeku, sa zahtevom da mu se omogući uvid u spis navedenog izvršnog predmeta, jer je proverom u pisarnici utvrdio da se spis ne nalazi u sudu, već „da se nalazi lično kod radnika tog suda D.R.“. Prema navodima podnosioca, kao izvršnog poverioca, njemu je sudski izvršitelj D.R. isplatio 9. marta 2007. godine gotovinski iznos od 600 evra, koji je prethodno, neutvrđenog dana i bez ikakve zvanične dokumentacije, preuzeo od izvršnog dužnika. Prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na taj dan, navedeni iznos evra je vredeo 48.588 dinara.
Izvršni predmet broj I. 23/05 u nekadašnjem Opštinskom sudu u Majdanpeku fizički ne postoji, jer je „zaturen“ i pokrenut je postupak njegove rekonstrukcije, a u omotu spisa koji je dostavljen na uvid Ustavnom sudu nalazi se samo primerak fotokopije poveriočevog predloga za izvršenje, bez otisnutog pečata o dozvoli izvršenja. Izvršni sudija koji je postupao u tom predmetu nije ponovo izabran za sudiju, a u upisniku suda postoji podatak da je predmet razveden kao „završen – obustava izvršenja“ dana 31. decembra 2008. godine. Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, dostavio je 26. marta 2010. godine Osnovnom sudu u Negotinu – sudska jedinica Majdanpek, podnesak u kome obaveštava sud da je njegovo okamaćeno ukupno potraživanje prema izvršnom dužniku na dan 9. marta 2007. godine iznosilo 111.312,55 dinara, da je tog dana primio delimičnu deviznu isplatu u protivvrednosti 48.588 dinara, tako da njegovo preostalo potraživanje u predmetnom izvršnom postupku, sa zateznom kamatom obračunatom na dan 31. mart 2010. godine, iznosi 101.808,08 dinara.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/00 i 71/01) bilo je propisano: da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.).
Odredbama člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/00, 73/00 i 71/01).
Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje od strane nezavisnog i nepristrasnog suda o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja izvršnog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen već oko dve godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja predloga za izvršenje nadležnom sudu 27. decembra 2004. godine pa nadalje.
Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa državne vlasti koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka i opredeljuju da li je okončan u razumnom roku ili ne.
Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj (izvršnoj) stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume ovog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Po oceni Suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede Ustavom zajemčenog prava podnosioca je nedelotvorno i krajnje neodgovorno postupanje Opštinskog suda u Majdanpeku.
Naime, podnosilac ustavne žalbe je podneo predlog za izvršenje krajem decembra 2004. godine, ali je Opštinski sud u Majdanpeku, prema sopstvenom iskazu, „zaturio“ celokupne spise predmeta I. 23/05. U do sada rekonstruisanim spisima postoji samo fotokopija poveriočevog predloga za izvršenje, bez ikakvog traga o eventualno preduzetim radnjama tokom izvršnog postupka. Sve te činjenice ukazuju na potpuno aljkavo, proizvoljno, pa i nezakonito postupanje suda koji je vodio izvršni postupak, odnosno da izvršni sud nije preduzimao sve radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se sprovelo prethodno dozvoljeno izvršenje, uz očigledne činjenice da postupajući izvršni sudija nije kontrolisao kretanje predmeta, da je predmet jednostavno odnet ili uklonjen iz suda i da nikad nije vraćen, te da je sudski izvršitelj naplaćivao lično izvršnu tražbinu od dužnika u deviznoj gotovini i novac predavao poveriocu po sopstvenom nahođenju, bez sačinjenih zapisnika, priznanica ili druge službene dokumentacije. Pri tome, sud je bio dužan da saglasno odredbama i načelima Zakona o izvršnom postupku postupa hitno, što očigledno nije činjeno. Šta više, i pored jasne činjenice da poveriočevo potraživanje nije u celosti namireno, te bez ikakvog zakonskog osnova i u situaciji kada je izvršni spis fizički nestao, Opštinski sud u Majdanpeku je u upisnik na kraju kalendarske 2008. godine uneo neistinit podatak da je predmet „završen“ i to „obustavom postupka“, iako o tome nikada nije doneto bilo kakvo formalno rešenje na koje bi se stranke mogle žaliti.
Iz svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Majdanpeku isključivo odgovoran što ovaj postupak traje neopravdano dugo, što su izgubljeni spisi predmeta, te što je i nakon pet i po godina od dana podnošenja predloga za izvršenje sasvim neizvesno kada će predmetni izvršni postupak biti okončan potpunim namirenjem poveriočevog potraživanja.
Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je nedelotvornim, neodgovornim i nezakonitim postupanjem Opštinskog suda u Majdanpeku u predmetu I. 23/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.
Postupajući u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, s obzirom da podnosilac ustavne žalbe nije zahtevao pravično zadovoljenje u vidu naknade nematerijalne štete, te imajući u vidu činjenicu da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio u tački 2. izreke da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku otklone nalogom sada nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem mogućem roku. Takođe, kao mera satisfakcije podnosioca ustavne žalbe, određeno je da se ova odluka Suda objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao u tački 3. izreke.
5. Na osnovu izloženog i odredbe 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
Dr Bosa Nenadić