Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za izdržavanje deteta i nalaže sudu hitno okončanje postupka. Podnositeljkama se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6300/2011
03.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zore Barbarele Tomić i mal. Dine Morgane Tomić , obe iz Melenaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 201 4. godine, doneo je

O D L U K A

1. Usvaja se ustavna žalba Zore Barbarele Tomić i mal. Dine Morgane Tomić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu P 2. 673/10, podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Zrenjaninu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1 . okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljkama ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 3 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Beba To mić, u ime maloletne Dine Morgane Tomić, čiji je zakonski zastupnik, i Zora Barbarela Tomić, sv e iz Melenaca, su 7. decembra 2011. godine, preko punomoćnika Dragana Radina , advokata iz Zrenjanina , podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčen og odredbama člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku navedenom u tački 1. izre ke.

Podnositeljke ustavne žalbe navode da su 24. avgusta 20 10. godine, podnošenjem tužbe Osnovnom sudu u Zrenjaninu , pokrenule parnični postupak protiv tuženog D.O, stranog državljanina, radi utvrđivanja zakonskog izdržavanja. Podnositeljke ukazuju da ovaj postupak još traje i da je dosada održano samo jedno ročište i da nije izveden nijedan dokaz. Podnositeljke smatraju da im je na taj način povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu i predlažu da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava i da im se prizna pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Zrenjaninu P2. 673/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Tužilje mal. Zora Barbarela Tomić i mal. Dina Morgane Tomić, čiji je zakonski zastupnik majka Beba Tomić , sve iz Melenaca , su 24. avgusta 20 10. godine, podnele Osnovnom sudu u Zrenjaninu tužbu protiv tuženog D.O, stranog državljanina, radi doprinosa za dečje izdržavanje.

U toku postupka pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu zakazano je ukupno tri ročišta za glavnu raspravu, od kojih je jedno održano 22. septembra 2010. godine na kojem je bio prisutan tuženi i uručena mu je tužba, dok preostala dva ročišta nisu održana, i to jedno zbog toga što staraocu tuženog - kome je oduzeta poslovna sposobnost, nije uručena tužba i poziv za glavnu raspravu, a jedno zbog smrti zakonskog zastupnika podnositeljki ustavne žalbe.

Punomoćnik podnositeljki ustavne žalbe je dopisima od 28. decembra 2010. godine i 19. januara 2011. godine obaveštavao prvostepeni sud o promeni ličnosti staraoca tuženog, a radi dostave tužbe i podnesaka.

Prvostepeni sud je 5. maja 2011. godine uputio dopis - zamolnicu Prvom osnovnom sudu u Beogradu kako bi taj sud dostavio staraocu tuženog rešenje od 29. aprila 2011. godine, kojim mu se nalaže da dostavi punomoć je za prijem pismena za punomoćnika u Republici Srbiji. Povodom tog dopisa Prvi osnovni sud u Beogradu je dopisom od 23. juna 2011. godine obavestio postupajući sud da je z amolnicu sa dopisom potrebno dostaviti Ministarstvu pravde kako bi se navedeno rešenje dostavilo staraocu tuženog.

Podneskom od 2. decembra 2011. godine punomoćnik podnositeljki ustavne žalbe je urgirao postupanje u predmetnom sporu i obavestio prvostepeni sud da je 30. septembra 2011. godine Zora Barbarela Tomić postala punoletna, te da nema potrebe da je zastupa majka, kao zakonski zastupnik.

Rešenjem od 11. oktobra 2012. godine, postupajući sud je obavezao punomoćnika tužilja da dostave tom sudu primerak tužbe i odgovarajuće priloge prevedene na nemački jezik.

Postupajući sud je 30. januara 2013. godine doneo rešenje kojim se obavezuje staralac tuženog da ovom sudu dostavi ime i adresu punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji, a ukoliko to ne uradi , sud će postaviti privremenog zastupnika ovlašćenog za primanje pismena i o tome obavestiti staraoca tuženog. Zatim je postupajući sud dopisima - zamolnicom od 13. marta 2013. godine zamolio Diplomatsko konzularno predstavništvo Republike Srbije u Švajcarskoj i Ministarstvo pravde - Sektor za normativne poslove i međunarodnu saradnju - Odsek za međunarodnu saradnju da se staraocu tuženog dostav e navedeno rešenje, tužba i poz iv za glavnu raspravu . Navedeno ministarstvo je dopisom od 27. marta 20 13. godine ukazalo sudu na diplomatski put opštenja u vršenju pravne pomoći. Po ovom načinu opštenja postupajući sud je zamolnicu sa prilozima trebalo da dostav i Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Punomoćnik tužilja je dopisom od 22. maja 2013. godine obavestio postupajući sud da je zakonski zastupnik - majka tužilja preminula 29. marta 2013. godine, te je predložio da se maloletnoj Dini Morgane Tomić postavi privremeni staralac u ovoj parnici.

Osnovni sud u Zrenjaninu je 12. avgusta 2013. godine doneo rešenje da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari zbog smrti zakonske zastupnice mal. D.M.Z, s tim da će se postupak nastaviti kada staralac navedene tužilje preuzme postupak.

4. Odredbom Ustava, kojom se jemče prava na čiju povredu podnosioci ustavne žalbe ukazuju, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se u konkretnom slučaju primenjuje saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa št o manje troškova (stav 2.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe ZPP kojima je bilo propisano propisano: da kad dostavljanje treba izvršiti licima i ustanovama u inostranstvu ili strancima koji uživaju imunitet, dostavljanje će se izvršiti diplomatskim putem, ako u međunarodnom ugovoru ili zakonu (član 141.) nije što drugo određeno (član 130.); da će stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomoćnika u Republici Srbiji, sud pozvati da u primerenom roku postave punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji, a ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne postave takvog punomoćnika, sud će stranci na njen trošak postaviti privremenog zastupnika ovlašćenog za primanje pismena i o tome će obavestiti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika (član 141.);da ako međunarodnim ugovorom nije što drugo određeno, molbe domaćih sudova za pravnu pomoć dostavljaju se inostranim sudovima diplomatskim putem , kao i da molbe i prilozi moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene države ili uz njih mora biti priložen njihov overeni prevod na tom jeziku (član 175.).

Odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05 i 72/11 ), koji se primenjuje od 1. jula 2005. godine, i koji je važeći za ove porodične odnose, propisano je: da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo, da se u postupku u vezi sa porodičnim odnosima tužba se ne dostav lja tuženom na odgovor (član 204. st. 1. i 2. ); da je postupak u sporu za izdržavanje naročito hitan, da se prvo ročište zakazuje tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu, kao i da je drugostepeni sud dužan da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba (član 280.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 24. avgusta 20 10. godine, podnošenjem tužbe Osnovnom sudu u Zrenjaninu i da još uvek nije okončan ni u prvom stepenu.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da on traje preko tri i po godine godina i da je još uvek u fazi prvostepenog odlučivanja, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je u ovom predmetu, u kome rešenje prvostepenog suda kojim se obavezuje staralac tuženog da tom sudu dostavi ime i adresu punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji, kao i tužba i poziv za raspravu ni su dostavljen i staraocu tuženog, jedino složeno pitanje dostavljanje pismena vezanih za tok postupka, s obzirom na to da je tuženi strani državljanin kome je oduzeta poslovna sposobnost i dodeljen staralac . Međutim, stoji da sud, konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 204. Porodičnog zakona, nije ni bio u obavezi da staraocu tuženog dostavi tužbu. Nakon dopisa Prvog osnovnog suda u Beogradu od 23. juna 2011. godine kojim je upućen postupajući sud da zamolnicu sa odgovarajućim podnescima dostavi Ministarstvu pravde kako bi se ti podnesci dostavili staraocu tuženog, Osnovni sud u Zrenjaninu je nakon skoro dve godine, zamolnicom od 13. marta 2013. godine zamolio Diplomatsko konzularno predstavništvo Republike Srbije u Švajcarskoj i Ministarstvo pravde da se staraocu tuženog dostave potrebni podnesci. Međutim, u vezi sa tom zamolnicom, Ministarstvo pravde je dopiso m ukazalo Osnovnom sudu u Zrenjaninu na diplomatski put opštenja u vršenju pravne pomoći , prema kome je postupajući sud zamolnicu sa prilozima ipak trebalo da dostav i Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Takođe, kako je predmetni parnični postupak prekinut rešenjem od 12. avgusta 2013. godine usled smrti majke - zakonske zastupnice da bi se maloletnoj podnositeljki Dini Morgane Tomić postavi staralac, Ustavni sud ukazuje da u spisima nema dokaza da je navedenoj podnositeljki postavljen staralac.

Ispitujući ponašanje podnositeljki ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da njihov punomoćnik nije doprineo dužem trajanju parničnog postupka, budući da je preduz imao sve raspoložive procesne radnje da se ovaj predmet okonča u najkraćem mogućem roku.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je donošenje odluke u parničnom postupku bilo od posebne važnosti za obe podnositeljke ustavne žalbe. Ovo stoga što predmet spora doprinos za dečje izdržavanje im a nesumnjiv značaj za podnositeljk e ustavne žalbe , jer je roditelj u okviru dužnosti brige o detetu u obavezi da obezbedi odgovarajuće uslove materijalne egzistencije, a sve radi pravilanog razvoja svoje dece . Dakle za obe podnositeljke je, sa ovog aspekta, bilo od velikog značaja da se postupak u celini okonča u što kraćem roku, kako bi se donela konačna odluka u pogledu utvrđivanj a doprinosa za izdržavanje deteta.

Ustavni sud je ocenio da je pogrešno i nedelotvorno postupanje, najpre Osnovnog suda u Zrenjaninu , a zatim i ostalih navedenih nadležnih organa uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje predmetnog parničnog postupka. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljkama ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosi teljke ustavne žalbe prevashodno pretrpe le zbog nedelotvornog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić