Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Propust suda da sprovede izvršenje pravnosnažne presude protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine. Dosuđena je naknada materijalne štete podnositeljki na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6309/2016
07.02.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M . iz sela G . kod Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 20 19. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I . 1177/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 2011. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . iz sela G . kod Čačka podnela je Ustavnom sudu, 9. avgusta 2016. godine, preko punomoćnika R. G, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4(I). 184/14 od 19. avgusta 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 1461/15 od 25. maj a 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sud om u Čačku u predmetu P1. 180/09 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I . 1177/11.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela: da u izvršnom postupku nije namirila svoje potraživanje iz radnog odnosa pre izvršnom dužniku AD „Sloboda aparati“ iz Čačka; da dosuđena visina primerene naknade nije odgovarajuća dužini trajanja postupka; da sudovi nisu cenili parnični i izvršni postupak kao jednu celinu, iako su oni trajali duže od 15 godina. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela 29. juna 2011. godine Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „S.“ iz Čačka. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 180/09 od 28. avgusta 20 09. godine, kojom je obavezan tuženi AD „S.“ iz Čačka da tužilji Z. M . na ime razlike zarade isplati određene novčane iznose.

Osnovni sud u Čačku je usvojio predloženo izvršenje rešenjem I. 1177/11 od 30. juna 2011. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4(I). 184/14 od 19. avgusta 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno je da joj je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1177/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava u iznosu od 20.000,00 dinara; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da joj se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.000 evra u dinarskoj protivre dnosti odbijen je kao neosnovan; u stavu petom izreke predlagaču je na ime troškova postupka dosuđen iznos od 6.000,00 dinara . U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da sud smatra da dosuđeni iznos primerene naknade predstavlja dovoljnu satisfakciju za predlagača, te da je osnovna svrha predmetnog zahteva okončanje osporenog postupka; da je osporeni parnični postupak pravnosnažno okončan još 2010. godine, a da izvršni postupak i dalje traje . Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavila žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 1461/15 od 25. maja 2016. godine potvrdio ožalbeno rešenje Višeg suda u Čačku R4(I). 184/14 od 19. avgusta 2015. godine u stavovima četvrtom i petom njegove izreke. U obrazloženju je, između ostalog, navedeno: da je pravna priroda naknade satisfakcija zbog učinjene povrede prava; da je osnovni cilj vođenja ovog postupka okončanje osporenog postupka , te da je dosuđivanje naknade mogućnost, a ne obaveza suda.

4. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da propust nadležnog suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom podnositeljke ustavne žalbe , a protiv dužnika AD „S.“ iz Čačka, koji ima pretežan društveni kapital , u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US , 40/15 - dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u izvršnom postupku . Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 2011. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4(I). 184/14 od 19. avgusta 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 1461/15 od 25. maja 2016. godine, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnositeljki dosudili primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku . Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už- 4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnositeljki dosudio materijal nu štetu čime je suštinski dobila potpuno obeštećenje.

U odnosu na navod ustavne žalbe da osporenim rešenjima nadležni sudovi nisu cenili i trajanje parničnog postupka u kome su donete presuda na osnovu kojih su pokrenuti izvršni postupci, Ustavni sud najpre konstatuje da se u praksi ovog suda prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku parnični postupak i izvršni postupak pokrenut radi izvršenja parnične presude posmatraju kao jedinstvena celina. U konkretnom slučaju, Viši sud u Čačku je u osporenom rešenj u R4(I). 184/14 od 19. avgusta 2015. godine samo konstatovao da je osporeni parnični postupak pravnosnažno okončan 2010. godine, ali da je izvršni postupak još uvek u toku. Međutim, Ustavni sud smatra da propust redovnog suda da u konkretnom slučaju ceni i osporeni parnični postupak zajedno sa izvršnim , kao jedinstvenu celinu , nije takve prirode da je doveo do povrede ustavnih prava podnositeljke, imajući u vidu da je osnovna svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje osporenog postupka, te činjenicu da je navedenim rešenjem Višeg suda u Čačku naloženo nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku.

Što se tiče istaknute povrede prava na jednaku zaptitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nije dostavila dokaze za nejednako postupanje sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke .

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (" Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti