Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude za potraživanje iz radnog odnosa protiv dužnika sa društvenim kapitalom. Podnositeljki je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6313/2016
07.02.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, Sabahudin Tahirović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. P . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. P . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1650/12 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1650/12 od 9. avgusta 2012. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. P . iz Čačka podnela je Ustavnom sudu, 9. avgusta 2016. godine, preko punomoćnika R. G, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4(I). 246/14 od 27. novembra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 159/16 od 16. marta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1. 173/10 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1650/12.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela: da u izvršnom postupku nije namirila svoje potraživanje iz radnog odnosa pre izvršnom dužniku AD „S.“ iz Čačka; da joj je zbog visine dosuđene primerene naknade u osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje; da sudovi nisu cenili parnični i izvršni postupak kao jednu celinu. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela 25. jula 2012. godine Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „S.“ iz Čačka. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 173/10 od 13. aprila 2011. godine, kojom je obavezan tuženi AD „S.“ iz Čačka da tužilji G. P . na ime razlike zarade isplati određene novčane iznose.

Osnovni sud u Čačku je usvojio predloženo izvršenje rešenjem I. 1650/12 od 9. avgusta 2012. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4(I). 246/14 od 27. novembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno je da joj je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1650/12 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava u iznosu od 10.000,00 dinara ; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da joj se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.000 evra, u dinarskoj protivrednosti , odbijen je kao neosnovan; u stavu petom izreke odbačen je , kao nedozvoljen, zahtev predlagača da joj se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1. 173/10. U stavu šestom izreke, predlagaču je na ime troškova postupka dosuđen iznos od 6. 000,00 dinara. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da sud smatra da dosuđeni iznos primerene naknade predstavlja dovoljnu satisfakciju za predlagača, te da je traženi iznos previsoko opredeljen i nije opravdan; da je zahtev da se utvrdi povreda prava u parničnom postupku nedozvoljen, jer je parnični postupak pravnosnažno okončan. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavila žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 159/16 od 16. marta 2016. godine potvrdio ožalbeno rešenje Višeg suda u Čačku R4(I). 246/14 od 27. novembra 2015. godine. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno: da bi dosuđivanje primerene naknade u većem iznosu bilo protivno njenom cilju, te da ona po svojoj prirodi predstavlja zadovoljenje, a zajedno sa merom ubrzanja i okončanja postupka dovodi do otklanjanja povrede prava.

4. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim je istaknuta povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da propust izvršnog suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom podnositeljke ustavne žalbe , a protiv dužnika AD „S.“ iz Čačka, koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraž ivanje utvrđeno pravnosnažnom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u izvršnom postupku. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1650/12 od 9. avgusta 2012. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4(I). 246/14 od 27. novembra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 159/16 od 16. marta 2016. godine, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnositeljki dosudili primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku . Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u Odluci Už- 4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosi teljki dosudio materijalnu štetu čime je suštinski dobila potpuno obeštećenje.

U odnosu na navod ustavne žalbe da osporenim rešenjima nadležni sudovi nisu cenili i trajanje parničnog postupka u kome su donete presuda na osnovu kojih su pokrenuti izvršni postupci, Ustavni sud najpre konstatuje da se u praksi ovog suda prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku parnični postupak i izvršni postupak pokrenut radi izvršenja parnične presude posmatraju kao jedinstvena celina . U konkretnom slučaju, Viši sud u Čačku je u osporenom rešenjem R4(I). 246/14 od 27. novembra 2015. godine zahtev podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je prethodio izvršnom, odbacio kao nedozvoljen, sa obrazloženjem da je parnični postupak pravnosnažno okončan. Međutim, Ustavni sud smatra da propust redovnog suda da u konkretnom slučaju ceni i osporeni parnični postupak, nije takve prirode da je doveo do povrede ustavnih prava podnositeljke, imajući u vidu da je osnovna svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje osporenog postupka, te činjenicu da je navedenim rešenjem Višeg suda u Čačku naloženo nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku.

Što se tiče istaknute povrede prava na jednaku zaptitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nije dostavila dokaze za nejednako postupanje sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke .

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti