Ustavni sud: proizvoljna primena prava o statusu borca i porodičnoj invalidnini

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i poništava presudu Upravnog suda kojom je odbijen zahtev za porodičnu invalidninu. Sud utvrđuje da je proizvoljno tumačenje da status borca imaju samo pripadnici Vojske SFRJ, čime je podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6322/2015
01.12.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. V . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. decembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 11145/13 od 9. jula 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 11145/13 od 9. jula 2015. godine i određuje da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu - Sektor za privredu i društvene delatnosti Gradske uprave grada Beograda broj 58.2-108/2013 od 12. aprila 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V . iz Beograda je, 8. oktobra 2015. godine, preko punomoćnika M . R, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 11145/13 od 9. jula 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom je osporena presuda suda kojom je pravnosnažno odbijen zahtev podnositeljke za priznavanje prava na porodičnu invalidninu po palom borcu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, kao i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 20. decembra 2012. godine podnela zahtev za priznavanje prava na porodičnu invalidninu po palom borcu, suprugu B.V.

Rešenjem Odeljenja za finansije, privredu i društvene delatnosti Uprave gr4adske opštine Grocka broj 580-307/2013 od 25. januara 2013. godine podnositeljki je priznato pravo na porodičnu invalidninu u mesečnom iznosu od 60% od iznosa prosečne neto zarade u Republici Srbiji iz prethodnog meseca, uvećane za 80%, počev od 1. januara 2013. godine, pa na dalje dok za to postoje zakonom propisani uslovi

Rešenjem Sekretarijata za socijalnu zaštitu - Sektor za privredu i društvene delatnosti Gradske uprave grada Beograda broj 58.2-108/2013 od 12. aprila 2013. godine, u postupku revizije, poništeno je prvostepeno rešenje i odbijen zahtev podnositeljke za priznavanje prava na porodičnu invalidninu, sa obrazloženjem da je B.V. proglašen umrlim 5. avgusta 1995. godine, a da svojstvo borca nemaju učesnici oružanih akcija van teritorije Savezne Republike Jugoslavije posle 27. aprila 1992. godine, kada su učesnici navedenih oružanih akcija postali pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine, odnosno Republike Srpske.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnositeljka je 5. jula 2013. godine podnela tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 11145/13 od 9. jula 2015. godine. U osporenoj presudi je, između ostalog, navedeno da je pravilno zaključio tuženi organ da nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prava na porodičnu invalidninu podnositeljki, jer ne ispunjava uslove za priznavanje predmetnog prava u smislu čl. 13. i 30. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, br. 24/98, 29/98 i 25/2000 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 111/09).

Odredbom člana 2. stav 1. navedenog Zakona propisano je da je borac jugoslovenski državljanin koji je: u ratu vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti radi odbrane suverenosti, teritorije, nezavisnosti i ustavnog poretka Savezne Republike Jugoslavije (tačka 1); učestvovao u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine kao pripadnik srpske i crnogorske vojske (tačka 2)); učestvovao u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu - kao pripadnik Vojske Kraljevine Jugoslavije u ratu od 6. do 17. aprila 1941. godine ili u sastavu savezničkih armija (tačka 3); učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi u Drugom svetskom ratu kao pripadnik partizanskih odreda, Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske armije od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine, u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika, odnosno kome je aktivan i organizovan rad u toj borbi priznat u poseban staž u dvostrukom trajanju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju (tačka 4); vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (tačka 5).

Navedenim Zakonom je, takođe, propisano: da je porodica palog borca porodica lica koje je poginulo, umrlo ili nestalo pod okolnostima iz čl. 2. i 3. ovog zakona ili je umrlo od posledica rane, povrede, ozlede ili bolesti zadobijene pod tim okolnostima u roku od godinu dana od dana nastanka oštećenja organizma; da su članovi porodice palog borca: bračni drug, deca rođena u braku ili van braka i usvojena deca, kao i pastorčad koju je pali borac izdržavao (u daljem tekstu: uža porodica palog borca); roditelji, kao i očuh, maćeha i usvojioci koji su palog borca izdržavali ili koje je pali borac izdržavao; ded i baba, unuče, sestra i brat palog borca koje je pali borac izdržavao (član 13. st. 1. i 2.); da je osnovno pravo člana porodice palog borca porodična invalidnina (član 22. stav 1. tačka 1); da članovi porodice palog borca iz člana 13. stav 2. tačka 2. ovog zakona, članovi porodice vojnog invalida od I do VII grupe iz člana 14. tačka 2. ovog zakona, kao i brat, sestra i unuk palog borca iz člana 13. stav 2. tačka 3. ovog zakona imaju pravo na porodičnu invalidninu iako su članovi uže porodice ostvarili ovo pravo (član 31. stav 1.).

Odredbama čl. 30. do 38. navedenog Zakona propisani su uslovi i način ostvarivanja prava na porodičnu invalidninu.

5. Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud , pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrerna ili diskriminatorska.

Ustavni sud je konstatovao da podnositeljka ustavne žalbe smatra spornim stav Upravnog suda izražen u osporenom aktu da ne ispunjava uslove za priznavanje predmetnog prava jer je suprug podnositeljke proglašen umrlim 5. avgusta 1995. godine, imajući u vidu da su učesnici oružanih akcija van teritorije Republike Jugoslavije posle 27. aprila 1992. godine, kada je prestala da postoji SFRJ, postali pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine, odnosno Republike Srpske, te nemaju svojstvo borca u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 5) Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca.

Na osnovu navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud konstatuje sledeće: da je borac jugoslovenski državljanin koji je vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ; da je zakonom određen samo datum počev od kog su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ; da vršenje navedenih dužnosti nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države; da je porodica palog borca porodica lica koje je poginulo pod okolnostima iz člana 2. Zakona; da su članovi porodice palog borca, pored ostalih, i roditelji palog borca.

Upravni sud je u osporenoj presudi ocenio da je pravilan stav drugostepenog organa uprave da podnositeljka ne ispunjava uslove za priznavanje predmetnog prava jer je suprug podnositeljke proglašen umrlim 5. avgusta 1995. godine, imajući u vidu da su učesnici oružanih akcija van teritorije Republike Jugoslavije posle 27. aprila 1992. godine, kada je prestala da postoji SFRJ, postali pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine, odnosno Republike Srpske, te nemaju svojstvo borca u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 5) Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca.

Po oceni Ustavnog suda, ovakav stav Upravnog suda predstavlja proizvoljnu primenu materijalnog prava na štetu podnositeljke ustavne žalbe. Naime, Ustavni sud nalazi da nema ustavnopravnog utemeljenja stanovište drugostepenog organa uprave i Upravnog suda da status borca u smislu člana 2. stav 1. tačka 5) Zakona može imati samo pripadnik Vojske SFRJ. Ustavni sud ukazuje da je pripadništvo određenoj vojsci predviđeno kao uslov samo u tač. 2), 3) i 4) navedenog člana Zakona, koje se odnose na učestvovanje u ratovima, dok vršenje dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ, nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države. Ustavni sud, takođe, ukazuje da u odredbi stava 1. tačka 5) Zakona nije određen period, već samo datum počev od kog se u smislu ovog zakona smatra da su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ.

Nalazeći da obrazloženje osporenog akta Upravnog suda ne zadovoljava zahteve pravičnosti i da je u tom aktu proizvoljno primenjeno materijalno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr.zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u delu izjavljenom zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda U. 11145/13 od 9. jula 2015. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu - Sektor za privredu i društvene delatnosti Gradske uprave grada Beograda broj 58.2-108/2013 od 12. aprila 2013. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke, jer je našao da je to jedini način da se otklone štetne posledice utvrđene povrede prava .

Ustavni sud je isti stav zauzeo u Odluci Už-8988/2013 od 10. februara 2016. godine.

7. Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na navode podnositeljke da joj je osporenim pojedinačnim aktom povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporenu presudu, te da će o tužbi podnositeljke Upravni sud ponovo odlučiti.

Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom , u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 7383/2016: Povreda prava na pravično suđenje u postupku za porodičnu invalidninu
• U 3733/2016: Poništaj rešenja o porodičnoj invalidnini po odluci Ustavnog suda
• Už 5143/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 9046/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu o porodičnoj invalidnini