Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja izvršnog postupka od skoro četiri godine, i povredu prava na pravično suđenje jer je odluka zasnovana na neustavnoj zakonskoj odredbi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Olivera Vučić , dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. M. iz B , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. M. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Pećincima u predmetu I. 1053/10 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Usvaja se ustavna žalba Ž. M. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ipv. 163/12 od 11. jula 2012. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

4. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ipv. 163/12 od 11. jula 2012. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Pećincima I. 1053/10 od 23. aprila 2012. godine rešenje.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. M . iz B . podneo je 30. jula 2012. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ipv. 163/12 od 11. jula 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku u kom e je doneto osporeno rešenje.

Podnosilac ustavne žalbe iznosi hronološki tok postupka čiju dužinu trajanja osporava, dok povredu prava na pravično suđenje zasniva na tvrdnji da je osporeno rešenje suprotno zakonu i činjeničnom stanju, jer je, kako navodi, uz predlog za izvršenje dostavio dokaz da je izvršni dužnik vlasnik nepokretnosti na kojima je traženo sprovođenje izvršenja - kupoprodajni ugovor sa dokazom o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava. Takođe ističe da je izvršni dužnik u toku postupka uknjižen kao vlasnik tih nepokretnosti, ali da sud ove podatke nije uzeo u obzir, zbog čega je mišljenja da je "sve smišljeno urađeno" kako bi se dužniku pribavila protivpravna imovinska korist. Od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete, pri čemu je zahtev za naknadu materijalne štete opredeljen u visini iznosa nenaplaćenog potraživanja i troškova izvršnog postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Rumi I. 1053/10 (ranije predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Pećincima I. 1053/10) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Sudskim poravnanjem zaključenim 18. novembra 1998. godine pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5762/93 obavezana je tužena D. P . da tužiocu Ž . M, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati 36.000 DEM , u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.

Na osnovu pomenutog sudskog poravnanja, podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca , 16. oktobra 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Rumi predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika G . P, pravnog sledbenika D . P. Predložio je da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti - katastarskih parcela br. 311 i 312 KO , O . i kuće sazidane na parceli 311. Uz predlog za izvršenje dostavio je kupoprodajni ugovor zaključen 26. juna 2007. godine između prodavca R . R . i kupca G . P . koji je za predmet imao kupoprodaju navedenih nepokretnosti i koji nije bio snabdeven potvrdom o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, kao i izvod iz ZKUL broj 147 , KO O . u kom je kao vlasnik pomenutih nepokretnosti bio upisan prodavac.

Protiv rešenja Opštinskog suda u Rumi I. 153/08 od 20. oktobra 2008. godine, kojim je određeno predloženo izvršenje, izvršni dužnik je izjavio žalbu 28. oktobra 2008. godine.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 64/09 od 22. januara 2009. godine spise predmeta vratio prvostepenom sudu sa nalogom da održi ročište u smislu člana 18. stav 3. Zakona o izvršnom postupku, radi razjašnjenja činjenica vezanih za visinu naslednog dela izvršnog dužnika. Ovo ročište održano je 15. oktobra 2009. godine, nakon čega je prvostepeni sud rešenjem I. 153/08 odbacio žalbu izvršnog dužnika kao nedozvoljenu.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 540/10 od 5. maja 2010. godine spisi predmeta ponovo su vraćeni prvostepenom sudu radi ispravke rešenja kojim je žalba dužnika odbačena kao nedozvoljena. Prvostepeni sud je rešenje o ispravci doneo 1. oktobra 2010. godine, nakon čega je drugostepeni sud rešenjem Gž. 1673/10 od 3. novembra 2010. godine ukinuo rešenje o odbačaju žalbe izvršnog dužnika i rešenje o izvršenju od 20. oktobra 2008. godine.

Nakon dve urgencije izvršnog poverioca iz marta i jula 2011. godine, Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Pećincima doneo je 23. aprila 2012. godine rešenje I. 1053/10 kojim je odbijen predlog za izvršenje, sa obrazloženjem da izvršni poverilac nije u smislu člana 100. stav 1. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku, odnosno člana 105. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, dostavio dokaz o tome da su nepokretnosti na kojima je traženo sprovođenje izvršenja upisane u javnoj knjizi kao svojina dužnika, već dokaz da su svojina trećeg lica. Pored toga, ocenjeno je da nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 105. stav 4. u vezi stava 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju jer priloženi kupoprodajni ugovor ne predstavlja ispravu podobnu za upis prava svojine izvršnog dužnika u javnu knjigu u smislu člana 38a Zakona o porezima na imovinu, s obzirom na to da poverilac nije dostavio dokaz da je plaćen porez na prenos apsolutnih prava.

Protiv navedenog rešenja poverilac je izjavio prigovor uz koji je priložio kupoprodajni ugovor od 26. juna 2007. godine, sa potvrdom o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava od 2. jula 2008. godine i rešenje Službe za katastar nepokretnosti Pećinci od 12. februara 2009. godine kojim je dozvoljena uknjižba prava svojine na predmetnim nepokretnostima u korist izvršnog dužnika.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ipv. 163/12 od 11. jula 2012. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno je ožalbeno prvostepeno rešenje od 23. aprila 2012. godine. Prema mišljenju veća, u situaciji kada kupoprodajni ugovor, koji je bio priložen uz predlog za izvršenje, nije bio snabdeven potvrdom o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, bez kog dokaza se ne može vršiti upis prava svojine u javnim knjigama, pravilan je zaključak prvostepenog suda da takav ugovor ne predstavlja ispravu podobnu za upis prava svojine dužnika u smislu člana 105. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Osporeno rešenje uručeno je poveriočevom punomoćniku 17. jula 2012. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 100. istog zakona bilo je propisano: da je uz predlog za izvršenje na nepokretnosti potrebno da izvršni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika (stav 1.); da ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog člana upisano u javnoj knjizi na drugo lice a ne na izvršnog dužnika, izvršni poverilac je dužan da podnese ispravu koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika (stav 2.); da će u slučaju iz stava 2. ovog člana upis izvršiti po službenoj dužnosti sud kome je podnesen predlog za izvršenje, odnosno po njegovom zahtevu organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost (stav 3.)

Odredbe člana 6. stav 1. i člana 105. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji se primenjuje od 18. septembra 2011. godine, sadrže suštinski identična rešenja kao i odredbe člana 5. stav 1. i člana 100. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku.

Članom 38a Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02 – Odluka SUS), 80/02, 135/04 i 61/07) koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da se upis prava na nepokretnosti u zemljišnim, katastarskim i drugim javnim knjigama, ne može vršiti bez dokaza o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno o plaćenom porezu na nasleđe i poklon.

Odlukom Ustavnog suda IUz-225/2005 od 19. aprila 2012. godine ("Službeni glasnik RS", broj 57/12) utvrđeno je da odredba člana 38a Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02, 80/02 i 135/04) nije u saglasnosti s Ustavom.

Zakonom o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US ), je propisano: da kad Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, taj zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 58. stav 1.); da zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni (član 60. stav 1.).

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa aspekta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je predmetni postupak trajao tri godine i devet meseci, što bi moglo da ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka, imajući u vidu da izvršni postupak karakteriše načelo hitnosti, što je bilo propisano kako ranije važećim Zakonom o izvršnom postupku koji je bio na snazi u vreme pokretanja postupka, tako i sada važećim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

Polazeći od toga da tokom predmetnog postupka nisu preduzimanje izvršne radnje u cilju namirenja podnosiočevog potraživanja i da je ovaj postupak posle tri godine i devet meseci okončan tako što je odbijen predlog za izvršenje iz razloga što uz isti nije dostavljen dokaz da je dužnik vlasnik predmeta izvršenja, odnosno isprava podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika, Ustavni sud je zaključio da je, u konkretnom slučaju, od presudnog značaja za ocenu osnovanosti podnosiočevih navoda, analiza postupanja nadležnih sudova. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je po žalbi izvršnog dužnika rešenje o izvršenju od 20. oktobra 2008. godine ukinuto posle dve godine, jer je u tom periodu, prvostepeni sud, nakon što su mu prvi put vraćeni spisi na dopunu postupka, tek posle devet meseci postupio po nalogu drugostepenog suda i zakazao ročište, dok mu je za ispravku rešenja od 16. oktobra 2009. godine trebalo pet meseci. Pored toga, propust prvostepenog suda u smislu efikasnog postupanja ogleda se i u činjenici da je taj sud novu odluku o predlogu za izvršenje doneo posle skoro godinu i po dana. Stoga, po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog da predmetni postupak bude okončan posle tri godine i devet meseci odlukom o odbijanju predloga za sprovođenje izvršenja jeste neažurnost prvostepenog suda koji nije postupao u skladu sa načelom hitnosti i vođenja postupka bez nepotrebnog odugovlačenja. Za ovakvu ocenu dovoljna je i sama činjenica da je postupak okončan posle tri godine i devet meseci iz razloga koji su postojali u trenutku njegovog otpočinjanja.

S obzirom na izneto, Ustavni sud smatra da nema potrebe da se upušta u dalju analizu činilaca koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i koji određuju da li je taj postupak okončan u okviru standarda razumnog roka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da trajanje konkretnog izvršnog postupka ne ispunjava standard suđenja u razumnom roku i da je neefikasnim postupanjem prvostepenog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u delu u kojem se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visine nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, pre svega dužinu trajanja konkretnog postupka koji karakteriše načelo hitnosti.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se ističe povreda prava na pravično suđenje u odnosu na rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ipv. 163/12 od 11. jula 2012. godine, a imajući u vidu sadržinu navoda ustavne žalbe, Ustavni sud podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova. S druge strane, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud konstatuje da je osporeno rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ipv. 163/12 od 11. jula 2012. godine zasnovano na stavu da kupoprodajni ugovor, koji je podnosilac priložio uz predlog za izvršenje, ne predstavlja ispravu podobnu za upis prava svojine dužnika u smislu člana 105. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer nije bio snabdeven potvrdom o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava.

Dalje, Ustavni sud konstatuje da je Odluka IUz-225/2005 od 19. aprila 2012. godine kojom je utvrđeno da odredba člana 38a Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02, 80/02 i 135/04) nije u saglasnosti s Ustavom, objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 57/12 od 8. juna 2012. godine, od kog momenta se ista, saglasno članu 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, nije mogla primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, a koji do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.

Iz iznetog sledi da je veće Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, odlučujući o prigovoru podnosioca izjavljenom protiv prvostepenog rešenja, konkretnu pravnu situaciju rešilo primenom zakonske odredbe za koju je Odlukom Ustavnog suda prethodno utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i koja je na taj način, u momentu odlučivanja Osnovnog suda, već bila uklonjena iz pravnog poretka.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje zasnovano na arbitrernoj primeni merodavnog prava, što je za posledicu imalo da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda Sremskoj Mitrovici Ipv. 163/12 od 11. jula 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da u ponovnom drugostepenom postupku nadležni sud odluči o izjavljenom prigovoru podnosioca, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 4. izreke.

U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je našao da je taj zahtev preuranjen budući da će u ponovnom postupku nadležni sud odlučivati o prigovoru podnosioca protiv rešenja kojim je njegov predlog za izvršenje odbijen, pa je odlučeno kao u tački 5. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti