Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu, utvrdivši da nije povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora. Redovni sudovi su pružili dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora, posebno opasnost od bekstva, koja je bila potkrepljena konkretnim okolnostima vezanim za okrivljenog.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6329/2018
14.07.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. S . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Kv. 93/18 od 3. maja 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2. 303/18 od 16. maja 2018. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Kraljeva, podneo je Ustavnom sudu, 28. maja 2018. godine, preko punomoćnika Đ. Z, advokata iz Kraljeva , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Kv. 93/18 od 3. maja 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2. 303/18 od 16. maja 2018. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora, zajemčenog odredb ama člana 3 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, između ostalog, navodi: da bi se obezbeđenje prisustva okrivljenog, umesto produženja pritvora, moglo obezbediti kućnim pritvorom sa ili bez elektronskog nadzora, javljanjem državnim organima uz oduzimanje putne isprave i lične karte; da pritvor u predmetu Višeg suda u Kraljevu K. 58/17 traje od 25. avgusta 2015. godine pa do dana podnošenja ustavne žalbe , dakle više od dve godine i devet meseci.

Predložio je da Ustavni sud poništi osporena rešenja i naloži Višem sudu u Kraljevu da bez odlaganja okrivljenog pusti na slobodu.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, odgovor Višeg suda u Kraljevu K. 58/17 od 1. februara 2022. godine, kao i u Portal pravosuđa Srbije – Tok predmeta osnovnih i viših sudova i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

- u vreme podnošenja ustavne žalbe, pred Višim sudom u Kraljevu bio je u toku krivični postupak protiv optuženog S. S, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja opravdane sumnje da je učinio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) Krivičnog zakonika u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i krivično delo ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi iz člana 124. stav 1. Krivičnog zakonika, po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu Kto. 22/14 od 30. aprila 2014. godine;

- rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu Kpp. 12/13 od 19. decembra 201 3. godine, ostavljenom na snazi rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kv. 40/16 od 26. februara 2016. godine, prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen je pritvor na osnovu odredbe člana 2 11. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a koji se računa od 25. avgusta 201 5. godine, kada je lišen slobode;

- nakon donošenja prve prvostepene presude Višeg suda u Kraljevu K. 54/14 od 21. aprila 2017. godine, u ovom predmetu, postupajući sud je, uvažavajući molbu okrivljenog S. S, doneo rešenje K. 54/14 od 28. aprila 2017. godine, kojim ga je uputio na izdržavanje kazne zatvora po toj presudi, pre njene pravnosnažnosti;

- rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 1069/17 od 9. novembra 2017. godine ukinuta je presuda Višeg suda u Kraljevu K. 54/14 od 21. aprila 2017. godine i taj sud je prekinuo izdržavanje kazne zatvora po navedenoj prvostepenoj nepravnosnažnoj presudi i prema okrivljenom S. S . produžio pritvor;

- osporenim prvostepenim rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kv. 93/18 od 3. maja 2018. godine, odlučujući o produženju pritvora po službenoj dužnosti na osnovu člana 216. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, prema podnosiocu ustavne žalbe je, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, produžen pritvor još za 60 dana, koji je po ovom rešenju mogao trajati najduže do 1. jula 2018. godine;

- u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora je, pored ostalog, navedeno: da u konkretnom slučaju postoji opravdana sumnja da je optuženi S. S . učinio teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) Krivičnog zakonika u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i krivično delo ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi iz člana 124. stav 1. Krivičnog zakonika, te da je sud imao u vidu okolnost da je optuženi S . S . lišen slobode nakon više od dve godine od dana izdavanja naredbe za raspisivanje poternice od strane Višeg suda u Kraljevu, kao i da iz izveštaja MUP RS PU Kraljevo od 6. oktobra 2014. godine proizlazi da optuženi S . S . nema prijavljeno mesto prebivališta na teritoriji R epublike Srbije; da, imajući u vidu da je optuženi lišen slobode u Crnoj Gori po osnovu raspisane međunarodne poternice INTERPOL-a Beograd, 25. avgusta 2015. godine, po oceni veća, navedene okolnosti i dalje ukazuju na opasnost od bekstva optuženog S. S . ukoliko bi se on našao na slobodi zbog čega i dalje stoje razlozi za produženje pritvora propisani u članu 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku;

- osporenim drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2. 303/18 od 16. maja 2018. godine odbijen a je kao neosnovan a žalb a brani oca okrivljen og, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen a protiv osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora;

- u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je , pored ostalog, n avedeno: da u konkretnoj krivičnopravnoj stvari stoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom S. S . iz zakonskog razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da se iz spisa predmeta utvrđuje da je okrivljeni lišen slobode nakon više od dve godine od dana izdavanja naredbe za raspisivanje poternice od strane Višeg suda u Kraljevu, kao i da okrivljeni nema prijavljeno mesto prebivališta na teritoriji Republike Srbije, a da je lišen slobode u Republici Crnoj Gori po osnovu raspisane međunarodne poternice INTERPOL-a 25. avgusta 2015. godine, koje okolnosti, i po oceni Apelacionog suda, ukazuju na opasnost od bekstva i da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao pobeći i postati nedostupan državnim organima, zbog čega je njegovo dalje zadržavanje u pritvoru, sa zakonskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, opravdano; da su, imajući u vidu navedeno, žalbeni navodi branioca okrivljenog, da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje, jer isti nije državljanin Republike Bosne i Hercegovine, kao i da okrivljeni ima prijavljeno prebivalište u selu Vrdila SO Kraljevo, ocenjeni kao neosnovani i istima se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, pa je iz tih razloga i predlog iznet u pravcu ukidanja pritvora protiv okrivljenog ocenjen, kao neosnovan; da, takođe, taj sud nalazi da razlozi zbog kojih je pritvor protiv okrivljenog određen i produžen nisu u međuvremenu izgubili na značaju, pri čemu se za sada svrha zbog koje je pritvor produžen, ne može ostvariti drugom blažom merom, zbog čega nisu osnovani navodi žalbe branioca okrivljenog, da se obezbeđenje prisustva okrivljenog može postići merom zabrane napuštanja stana sa ili bez primene mere elektronskog nadzora, oduzimanjem putne isprave ili jemstvom, jer se i po oceni tog suda, dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, po pravilnoj oceni prvostepenog suda, a iz prethodno pomenutih razloga, pokazuje osnovanim; da Apelacioni sud ukazuje prvostepenom sudu da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću, ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, shodno odredbi člana 31. Ustava Republike Srbije;

- drugom prvostepenom presudom Višeg suda u Kraljevu K. 58/17 od 14. septembra 2018. godine, koja je potvrđena drugostepenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 1192/18 od 10. jula 2019. godine, okrivljeni S. S . je oglašen krivim zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) Krivičnog zakonika u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam godina, te je, prilikom izricanja jedinstvene kazne zatvora, Sud kao utvrđenu uzeo kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci na koju je okrivljeni S . S . osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kraljevu K. 92/16 od 8. marta 2016. godine, koja u vreme presuđenja predmetne krivične stvari nije bila izvršena, tako da ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam godina i šest meseci, u koju mu je uračunao vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u periodu od 25. avgusta 2015. godine do 25. februara 2016. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru počev od 25. februara 2016. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora;

- u dopisu Višeg suda u Kraljevu K. 58/17 od 1. februara 2022. godine, kojim je Ustavnom sudu dostavljen odgovor na navode ustavne žalbe, između ostalog, navedeno je da „za sve vreme trajanja postupka pred sudom, pritvor protiv okrivljenog trajao je imajući u vidu okolnosti da je optuženi S. S . lišen slobode nakon više od dve godine od dana izdavanja naredbe za raspisivanje poternice od strane Višeg suda u Kraljevu, da iz izveštaja MUP RS Policijske uprave u Kraljevu od 6. oktobra 2014. godine proizlazi da okrivljeni S . S . nema prijavljeno mesto prebivališta u selu Vrdila, niti na teritoriji Republike Srbije, zatim, da je optuženi pred Višim sudom u Kraljevu u svojoj izjavi naveo da je državljanin Bosne i Hercegovine, kao i da je lišen slobode u Crnoj Gori po osnovu raspisane međunarodne poternice INTERPOL-a Beograd 25. avgusta 2015. godine, koje okolnosti su po oceni suda ukazivale da u konkretnom slučaju postoji opasnost od bekstva okrivljenog, što predstavlja osnov za pritvor propisan članom 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.“.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je : da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, i da se, ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni pušta na slobodu (stav 1.); da, posle podizanja optužnice, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (član 211. stav 1. tačka 1)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (član 216. stav 6.).

5. Ustavni sud, najpre, konstatuje da se suština navoda ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. Ustava u odnosu na osporena rešenja, zasniva na tvrdnjama da postupajući sudovi nisu, umesto produženja pritvora, odlučili da obezbed e prisustvo okrivljenog određivanjem „kućnog pritvor a sa ili bez elektronskog nadzora, javljanjem državnim organima uz oduzimanje putne isprave i lične karte “, kao i da „pritvor u predmetu Višeg suda u Kraljevu K. 58/17 traje od 25. avgusta 2015. godine pa do danas, dakle više od dve godine i devet meseci“. Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, kao i navode kojima se obrazlaže povreda ustavnog prava na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava cenio u okviru odredbe stava 1. člana 31. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima pravnosnažno produžen još za 60 dana, po službenoj dužnosti, na osnovu člana 216. stav 3. Z KP, a na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) Z KP. Iz osporenih rešenja proizlazi da su nadležni sudovi ocenili da postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnosioca ustavne žalbe „imajući u vidu da se iz spisa predmeta utvrđuje da je okrivljeni lišen slobode nakon više od dve godine od dana izdavanja naredbe za raspisivanje poternice od strane Višeg suda u Kraljevu, kao i da okrivljeni nema prijavljeno mesto prebivališta na teritoriji Republike Srbije, a da je lišen slobode u Republici Crnoj Gori po osnovu raspisane međunarodne poternice INTERPOL-a 25. avgusta 2015. godine“.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP, kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnosioca ustavne žalbe je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo u osporenim rešenjima . Činjenice utvrđene u osporenim rešenjima – da je okrivljeni dvojni državljanin, odnosno da, po sopstvenom iskazu , ima državljanstvo Bosne i Hercegovine , da je lišen slobode 25. avgusta 2015. godine, u inostranstvu, po osnovu raspisane međunarodne poternice Nacionalnog centralnog biroa INTERPOL-a Srbije u Beogradu, i to nakon više od dve godine od dana izdavanja naredbe za raspisivanje poternice od strane Višeg suda u Kraljevu, odnosno nakon godinu dana i četiri meseca od podizanja optužnice Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu Kto. 22/14 od 30. aprila 2014. godine , kao i okolnost da iz izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova od 6. oktobra 2014. godine proizlazi da podnosilac nema prijavljeno ni mesto prebivališta na teritoriji Republike Srbije, daju osnova za zaključak da su u pitanju specifične okolnosti koje ukazuju na realnu opasnost od bekstva okrivljenog . Stoga su, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi na odgovarajući način sve te činjenice cenili i obrazložili kao relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu .

Polazeći od napred utvrđenog, Ustavni sud smatra da sudovi u osporenim rešenjima nisu iskazali površan odnos prema pritvoru podnosioca ustavne žalbe, već je, štaviše, Apelacioni sud u Kragujevcu razmatrao i alternativne mogućnosti za obezbeđenje prisustva okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, ali nije mogao da usvoji te žalbene navode, već je ocenio da se „svrha zbog koje je pritvor produžen, ne može ostvariti drugom blažom merom, zbog čega nisu osnovani navodi žalbe branioca okrivljenog, da se obezbeđenje prisustva okrivljenog može postići merom zabrane napuštanja stana sa ili bez primene mere elektronskog nadzora, oduzimanjem putne isprave ili jemstvom“. Ustavni sud, nadalje, smatra da osporeno drugostepeno rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2. 303/18 od 16. maja 2018. godine i naglašeno ukazivanje tog suda prvostepenom sudu da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću, ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, shodno odredbi člana 31. Ustava Republike Srbije , upravo potvrđuje da su nadležni sudovi pokazali dovoljno brižljiv odnos kod produženja pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe i vodili računa o dinamičnom pristupu koji zahteva Evropski sud za ljudska prava kod procene d ovoljnih i relevantnih okolnosti.

Konačno, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe , od dana lišenja slobode podnosioca u stranoj državi, po međunarodnoj poternici ( 25. avgusta 2015. godine) do dana podnošenja ustavne žalbe, objektivno ne može smatrati ni nerazumno dugim, imajući u vidu sve okolnosti, kompleksnost i ishod krivičnog postupka u konkretnom slučaju .

Stoga je Ustavni sud ocenio da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanja pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti