Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao dve godine i osam meseci. Povreda je nastala zbog neažurnosti suda, posebno perioda neaktivnosti od deset meseci. Dosuđena je naknada štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-633/2011
08.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Marinović iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Marinović i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu I. 1155/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo Dragane Marinović na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Marinović iz Bora izjavila je 1 1. februara 201 1. godine, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića , advokata iz Bora, ustavnu žalbu zbog povrede prava na sudsku zaštitu, prava na suđenje u razumnom roku , prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, zajemčenih odredb ama člana 22, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, odnosno člana 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u izvršnom postupku koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu I. 1057/08 (novi broj predmeta I. 1155/10).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, pokrenu la izvršn i postup ak pred Opštinskim sudom u Boru u decembru 200 8. godine, ali da do podnošenja ustavne žalbe postupak nije bio okončan; da postupak neopravdano dugo traje i da zbog toga smatra da su joj povređen a navedena prava. Predloži la je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu štete i naknadu advokatskih troškova za zastupanje pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Osnovnog sud a u Boru I. 1155/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe , kao izvršni poverilac, podnela je 22. decembra 200 8. godine Opštinskom sudu u Boru (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika – TPP „Centroistok“ a. d. Bor, a na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda P1. 1374/07 od 10. oktob ra 2008. godine. Postupajući po navedenom predlog u, Opštinski sud je istoga dana doneo rešenje I. 1057/08, kojim je odredio predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac je 24. jula 2009. godine predložio da se izvrši promena sredstava izvršenja, tj. da se postupak sprovede prodajom nepokretnos ti izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je 18. septembra 2009. godine urgirao da se postupak izvršenja ubrza, jer Opštinski sud, nakon donošenja rešenja o izvršenju, nije preduzeo nijednu radnju u postupku.

Opštinski sud je 9. oktobra 2009. godine doneo rešenje I. 744/09 kojim je izmenio rešenje o izvršenju I. 1057/08 od 22. decembra 2008. godine i odredio sprovođenje izvršenja prodajom dužnikovih nepokretnosti.

Izvršni dužnik je 14. oktobra 2009. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, koju je Viši sud u Zaječaru rešenjem Gž. 115/10 od 19. februara 2010. godine odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog sud a I. 744/09 od 9. oktobra 2009. godine .

Konačno, rešenjem Osnovnog suda u Boru I. 1155/10 od 16. avgusta 2011. godine obustavljeno je u celini izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda I. 1057/08 od 22. decembra 2008. godine, izmenjeno rešenjem I. 744/09 od 9. oktobra 2009. godine, zbog toga što je nakon prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika , iz dobijenih sredstava potraživanje izvršnog poverioca u celini namireno.

4. Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da dužina trajanja postupk a zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud ukazuje da je predmetni izvršni postupak trajao dve godine i osam meseci.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud ukazuje da je , u konkretnom slučaju, složenost predmeta u određenoj meri imala uticaj na trajanje postupka. Naime, postupak izvršenja je sproveden putem prodaje nepokretnosti, koji zbog svoje specifičnosti i postojanja više faza zahteva nešto dugotrajniji postupak.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je ona ima la opravdan interes da sudovi sprovedu postupak izvršenja koji je pokrenut na osnovu pravnosnažn e i izvršn e presud e.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da on a nije ničim doprine la odugovlačenju izvršnog postupka, već je nekoliko puta i urgirala da se postupak izvršenja ubrza.

Osnovni razlog neprimereno dugom trajanju izvršnog postupka je neažurno postupanje, pre svega Opštinskog suda koji nije preduzima o zakonom predviđene procesne mere koje su m u stajale na raspolaganju da se postup ak izvršenja efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja. U prilog navedenom govori i to što Opštinski sud, nakon donošenja rešenja o izvršenju 22. decembra 2008. godine, punih deset meseci nije preduzeo nijednu radnju u postupku, iako je podnositeljka urgirala da se ubrza postupak izvršenja.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak izvršenja sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u tom cilju. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje postupka izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupk a u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja izvršnog postupk a. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ustavni sud nalazi da nema osnova da se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u situaciji kada je postupak izvršenja sproveden, a podnositeljkino potraživanje namireno u celosti.

8. Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava iz člana 22. i 36. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

9. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove . S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata . Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

10. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti