Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu B. N. i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra zbog neefikasnosti prvostepenih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Olivera Vučić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. N . iz Vrdnika , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. juna 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. N . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 56/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Rumi, u predmetu K. 543/02), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. N . iz Vrdnika je , 26. januara 2012. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji se protiv njega vodio pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 56/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu K. 543/02).

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da se protiv njega pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 56/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu K. 543/02) „već punih 11 godina“ vodi krivični postupak u kome još uvek nije doneta prvostepena presuda. Dalje navodi da je glavni pretres održan 18 puta, a da je 20 puta neodržan, „iako je podnosilac ustavne žalbe pristupio na glavni pretres svaki put kada je bio pozvan“, kao i da je poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe glavni pretres bio zakazan i održan 24. novembra 2009. godine, nakon čega „sud nije zakazao niti jedno jedino ročište za glavni pretres u ovom predmetu“. Konačno, podnosilac ističe da je u više navrata pisanim podnescima tražio od suda da odbije optužbu u tom predmetu, jer je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 1. januara 2010. godine, ali da sud nije ni na jedan njegov zahtev odgovorio i dodaje da je i Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici 28. juna 2011. godine uputilo dopis Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, sa predlogom da sud donese rešenje o obustavi postupka protiv podnosiopa ustavne žalbe zbog nastupele apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, ali da „ni po tom predlogu sud nije reagovao“.

Predložio je, pored ostalog, da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenog prava i prava na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta sada Osnovnog suda u Rumi K. 56/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog lica je vođen krivični postupak pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 56/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu K. 543/02), koji je nakon podnošenja ustavne žalbe pravnosnažno okončan.

Krivični postupak je pokrenut 19. decembra 200 1. godine, kada je istražni sudija Opštinskog suda u Rumi doneo rešenje da se prema podnosiocu ustavne žalbe sprovede istraga (rešenje Ki. 455/01 od 19. oktobra 2001. godine) .

Tokom istražnog postupka (koji je vođen protiv još dva lica) saslušan je veliki broj svedoka i obavljeno je ekonomsko-finansijko veštačenje.

Nakon sprovedene istrage, Opštinsko javno tužilaštvo u Rumi je 18. decembra 2002. godine, svojim aktom Kt. 27/01, protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog lica podiglo optužnicu . Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret krivično delo zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju pomaganjem iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 24. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave u produženom trajanju pomaganjem iz član a 248. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 24. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije. Prvooptuženom licu stavljeno je na teret krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi u produžnom trajanju, krivično delo zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave u produženom trajanju, krivično delo falsifikovanje službene isprave u produženom trajanju, krivično delo falsifikovanje službene isprave, krivično delo zloupotreba službenog položaja u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje služebene isprave, četiri krivična dela zloupotrebe službenog položaja i krivično delo iz člana 61b stav 2. u vezi sa stavom 1. Zakona o platnom prometu Savezne Republike Jugoslavije.

Optužnica je stupila na pravnu snagu 21. maja 2003. godine, donošenjem rešenja Opštinskog suda u Rumi Kv. 107/03 kojim je odbijen kao neosnovan prigovor prvookrivljenog.

21. aprila 2004. godine postupajući predsednik veća je doneo naredbu da se glavni pretres zakazuje za 15. juni 2004. godine.

Glavni pretres zakazan za 15. juni 2004. godine nije održan, jer nije pristupio prvookrivljeni, koji je sudu dostavio lekarsku dokumentaciju da se leči od izražene anemije, prima transfuziju i redovno ide na ispitivanja i kontrole stanja krvi. Glavni pretres je odložen na neodređeno vreme radi „pribavljanja medicinske dokumentacije za prvookrivljenog“ iz bolnice u kojoj je lečen.

U periodu od 15. juna 2004. do 27. juna 2005. godine Opštinski sud u Rumi je uputio osam dopisa „Hematološkoj dnevnoj bolnici“ radi dostavljanja medicinske dokumentacije.

Postupajući predsednik veća je 27. juna 2005. godine doneo naredbu da se glavni pretres zakazuje za 4. oktobar 200 5. godine. Glavni pretres zakazan za 4. oktobar 2005. godine nije održan zbog nedolaska prvookrivljenog koji poziv nije uredno primio. Nije održan ni glavni pretres zakazan za 11. novembar 2005. godine, jer je prvookrivljeni angažovao novog branioca koje je tražio dodatno vreme za pripremu odbrane.

Od 1. januara 2006. do 1. januara 2010. godine, Opštinski sud u Rumi je glavni pretres zakazao ukupno 33 puta. Glavni pretres je održan 13 puta, a 20 puta nije i to: šest puta zbog nedolaska svedoka (sud je svaki put kada su za to bili ispunjeni zakonom propisani uslovi, određivao novčano kažnjavanje; četiri puta zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe (od čega je sud tri puta donosio naredbe o njegovom prinudnom dovođenju); tri puta zbog nedolaska prvookrivljenog (donosile su se naredbe i o njegovom prinudnom dovođenju kada su za to bili ispunjeni zakonom propisani uslovi); dva puta na zahtev branilaca radi pripreme odbrane (budući da je u dva navrata, 26. januara 2006. i 7. oktobra 2009. godine, Opštinsko javno tužilaštvo u Rumi preciziralo optužnicu); po jedanput zbog nedolaska veštaka, zbog štrajka advokata i jer je prvookrivljeni tražio dopunsko veštačenje.

Tokom trajanja postupka, rešenjem Opštinskog suda u Rumi Kv. 90/07 od 21. februara 2007. godine, osporenom postupku u predmetu K. 543/02 spojen je postupak koji se pred tim sudom vidio protiv prvookrivljenog u predmetu K. 576/05.

Od 1. januara 2010. godine krivični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 56/10.

Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici je dopisom od 28. juna 2011. godine predložilo Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da donese rešenje o obustavi postupka zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Branilac podnosioca ustavne žalbe je 30. juna 2011. godine uputio dopis Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici sa predlogom da se krivični postupak obustavi zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, kao i urgenciju od 16. januara 2012. godine.

Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici je dopisom od 14. marta 201 2. godine upućenim Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici , urgiralo donošenje rešenja o obustavi krivičnog postupka zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Krivični postupak je pravnosnažno okončan 9. aprila 2012. godine, donošenjem rešenja Osnovnog sud a u Sremskoj Mitrovici Kv. 652/12 o obustavi postupka prema podnosiocu ustavne žalbe za krivično delo zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju pomaganjem iz člana 359. stav 1. u vezi sa čl. 35. i 61. Krivičnog zakonika, u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave u produženom trajanju pomaganjem iz člana 357. stav 3. u vezi sa st. 2. i 1. u vezi sa čl. 35. i 61. Krivičnog zakonika. Krivični postupak je obustavljen i prema prvookrivljenom licu.

4. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da su ljudska i manjinska prava i slobode i ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za njihovu zaštitu utvrđeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, ali da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, te je i u ovoj ustavnosudskoj stvari ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, od 19. decembra 200 1. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage postupak pokrenut, do 9. aprila 201 2. godine, kada je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici doneo rešenje K v. 652/12 koj im je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao deset godina i nešto više od tri meseca, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne mogu opravdati ovoliko trajanje predmetnog krivičnog postupka. Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka, prevashodno snose prvostepeni sudovi koji su vodili postupak. Naime, sa jedne strane, Opštinski sud u Rumi nije za osam godina, koliko je postupak trajao pred tim sudom, o predmetu optužbe niti jednom odlučio. Ustavni sud pri tom posebno naglašava da je Opštinskom sud u u Rumi nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (21. maj 2003. godine) trebalo 11 meseci da zakaže glavni pretres (21. aprila 2004. godine), za koje vreme nije preduzeta niti jedn a radnj a, kao i da u periodu od 15. juna 2004. do 4. oktobra 2005. godine glavni pretres uopšte nije zakazivan, već je osam puta od Hematološke dnevne bolnice zahtevano dostavljanje medicinske dokumentacije za prvookrivljenog, iako ju je sam okrivljeni dostavio pre 15. juna 2004. godine. Sa druge strane, Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, koji je 1. januara 2010. godine preuzeo nadležnost Opštinskog suda u Rumi, uopšte nije postupao po predmetu. Ustavni sud posebno ukazuje da je rešenje o obustavi krivičnog postupka Osnovni sud u Sremskoj Mitovici doneo tek nakon deset meseci od kada je Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici obavestilo sud da je nastupila apsolutn a zastarelost krivičnog gonjenja , i to posle urgencije kako nadležnog tužilaštva, tako i branioca podnosioca ustavne žalbe. Ovakvo postupanje se ne može smatrati delotvornim, budući da sud ima obavezu da propisno i blagovremeno postupa u predmetima koji su u njegovoj nadležnosti i ima posebnu odgovornost da osigura da do bilo kakvog nepotrebnog kašnjenja ne dođe. Pri ovakvom činjeničnom stanju, Ustavni sud smatra da nije potrebno posebno ocenjivati složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, niti značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca, dok je njegov doprinos trajanju postupka uzet u obzir kod utvrđivanja iznosa naknade štete.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno činjenicu da je glavni pretres četiri puta odlagan usled nedolaska podnosioca ustavne žalbe, zbog čega je tri puta naređeno i njegovo privođenje, što predstavlja doprinos samog podnosioca ukupnoj dužini trajanja predmetnog krivičnog postupka, nalazeći da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo u konkretnoj pravnoj stvari. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu postojeću praksu , praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje prema okolnostima svakog pojedinačnog slučaja.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti