Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog dugotrajnog stečajnog postupka prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6332/2024
03.04.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S. i utvrđuje da su podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 125/18.

2. Utvrđuje se pravo M. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 125/18. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo M. S. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 125/18, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S. iz Beograda je podneo 14. maja 2024. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 125/18 (stari broj St. 251/15). Podnosilac je istakao i povredu prava iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čiju povredu Ustavni sud razmatra u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi, pored ostalog, da podnosilac nije uspeo da naplati, osim u neznatnoj meri, potraživanja iz radnog odnosa –zarade, koja su mu priznata u stečajnom postupku, i pored skoro devetogodišnjeg trajanja postupka, čime su mu povređena označena ustavna prava. Ističe da je navedeni stečajni postupak otvoren prema stečajnom dužniku – njegovom poslodavcu još 2015. godine, da je obustavljen u 2018. godini, a nastavljen, i još traje, prema stečajnoj masi. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi da su podnosiocu povređena navedena ustavna prava i da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 2.000 evra, odnosno u dinarskoj protivvrednosti, naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, kao i postavljeni zahtev, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac, u situaciji dugotrajnog trajanja stečajnog postupka u kome njegova potraživanja nisu u celosti namirena, u suštini istakao povredu prava na suđenje u razumnom roku u okviru označene povrede prava na pravično suđenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku iz dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i uvidom u Portal Agencije za privredne registre, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „I.“ AD Beograd otvoren je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 251/15 od 22. septembra 2015. godine, a za stečajnog upravnika je određena Agencija za privatizaciju. Stečajni dužnik je preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 251/15 od 14. maja 2018. godine obustavljen je postupak nad stečajnim dužnikom „I.“ AD Beograd - u stečaju, a nastavljen nad stečajnom masom I. AD Beograd - u stečaju u predmetu istog suda St. 125/18. Postupak nad stečajnom masom nije okončan.

Podnosilac ustavne žalbe je u predmetnom stečajnom postupku prijavio svoja potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada, koje su mu priznata, ali nisu namirena u potpunosti.

4. Ispitujući ustavnu žalbu sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac svoja potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada prijavio u stečajnom postupku u kome su mu ova potraživanja utvrđena, te da je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „I.“ AD Beograd u stečaju otvoren rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 251/15 od 22. septembra 2015. godine, a rešenjem istog suda St. 251/15 od 14. maja 2018. godine obustavljen, te nastavljen nad stečajnom masom „I.“ AD Beograd u stečaju u predmetu istog suda St. 125/18, kao i da postupak nad stečajnom masom nije okončan, a da je stečajni dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom od koga podnosilac nije uspeo, osim u neznatnom delu, da naplati svoja potraživanja, ni posle više od devet godina.

U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da Evropski sud za ljudska prava u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom ne razmatra okolnosti, niti kriterijume od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, već utvrđuje povredu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda samim tim što potraživanje nije namireno u određenom vremenskom periodu, nezavisno od toga u kom postupku je podnosilac pokušao da namiri svoja potraživanja. U skladu sa praksom Evropskog suda, Republika Srbija (a ne stečajni dužnik) neposredno odgovara za dugove preduzeća sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, te se u tom smislu od države prvenstveno očekuje da svoja dugovanja, koja su već utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom, isplati u određenom roku direktno iz budžeta, bez obzira na prirodu i složenost postupka u kome se namirenje sprovodi (čak i ako je u pitanju stečajni postupak).

Stoga Ustavni sud smatra da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja iz radnog odnosa (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11), Evropski sud je konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

U pogledu detaljnijeg obrazloženja iznetog stava, Ustavni sud upućuje na obrazloženje Odluke Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, objavljenoj na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs.

Polazeći od napred iznetog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 125/18 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 1/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbi zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Stanković protiv Srbije, predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine, a koja se odnosi na obavezu „Republike Srbije za propuste da izvrši pravnosnažne domaće presude donete protiv društvenih/državnih preduzeća, kao i pitanje visine naknade nematerijalne štete utvrđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku“. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavnih žalbi pretrpeli zbog nedelotvornog postupanja sudova.

Ustavni sud je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine doneo Odluku Už-277/2017 i na sednici održanoj 17. decembra 2020. godine doneo Odluku Už-7309/2018 (objavljene na internet stranici Ustavnog suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, br. 102/20 i 6/21).

6. Razmatrajući da li je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa većinskim državnim kapitalom, predstavlja i povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u tom delu, pa je utvrdio da je podnosiocu povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 1. izreke (videti Odluku Už-20359/2023 od 25. aprila 2024. godine).

Ustavni sud nije posebno razmatrao tvrdnju podnosioca o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, s obzirom na to da mu je prethodno već utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu.

7. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 125/18, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti