Ustavni sud: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra zbog neefikasnog postupanja suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6334/2011
20.02.2014.
Beograd

Ustavni sud, V eliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić , dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz S , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Somboru u predmetu P. 2169/02, a zatim pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu P. 664/10, povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz S . je 8. decembra 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu P. 664/10.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je još 13. decembra 2002. godine Opštinskom sudu u Somboru podneo tužbu protiv tuženog V. S, svog sina, radi predaje državine i da postupak još uvek nije okončan iako nije posebno složen; da je urgirao kod nadležnog suda za ubrzanje i okončanje postupka; da mu je takvim nedelotvornim postupanjem nadležnog suda u predmetnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahteva i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u s mislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS" br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava, dok j e stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada j e podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Somboru P. 664/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 13. decembra 2002. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Somboru protiv tuženog V. S, svoga sina, radi predaje državine. Predmet je dobio broj P. 2169/02.

Rešenjem Opštinskog suda u Somboru P. 2169/02 od 28. marta 2003. godine određen je prekid parničnog postupka do pravnosnažnog okončanja vanparničnog postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu 2 R. 1/03 u kome je pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti tužioca, i navedeno je da će se postupak nastaviti na predlog jedne od parničnih stranka.

Rešenjem Okružnog suda u Somboru Gž. 722/03 od 19. decembra 2003. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Somboru P. 2169/02 od 28. marta 2003. godine o prekidu parničnog postupka.

Podnosilac je 8. aprila 2005. godine tražio nastavak prekinutog parničnog postupka jer je vanparnični postupak 2 R. 1/03, zbog koga je postupak prekinut, pravnosnažno okončan 10. marta 2005. godine.

Pred Opštinskim sudom u Somboru održano je 13 ročišta za glavnu raspravu, dok 12 ročišta nije bilo održano, i to: šest iz procesnih razloga, dva zbog nedolaska veštaka, jedno zbog pokušaja mirnog rešenja spora, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog nedolaska tužioca, jedno na zahtev tuženog, jedno na zahtev tužioca zbog nedolaska njegovog punomoćnika. Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, uviđajem na licu mesta, saslušanjem svedoka, kao i veštačenjem od strane veštaka građevinske struke.

Tuženi je 15. maja 2007. godine podneo protivtužbu protiv tužioca, svog oca, ovde podnosioca ustavne žalbe i protiv svoje sestre S. P, radi utvrđenja.

Rešenjem Opštinskog suda u Somboru P. 2169/02 od 7. oktobra 2008. godine usvojen je predlog tuženog za izdavanje privremene mere. Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio žalbu, te je Okružni sud u Somboru rešenjem Gž. 1511/09 od 1. oktobra 2009. godine ukinuo rešenje o privremenoj meri i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, predmet je dobio broj P. 664/10 i u nadležnosti je Osnovnog suda u Somboru.

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Somboru P. 664/10 od 19. novembra 2010. godine, u stavu prvom izreke, tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog M. S . u delu gde traži da se tuženi protivtužilac V. S. obaveže da tužiocu-protivtuženom preda u državinu pomoćni objekat - šupu koja se nalazi u dvorištu stambene zgrade u S, ul. S . b . br. 26 , na parceli broj 2503/1, upisana u zemljišno knjižni uložak broj 5530 katastarske opštine S . 1, je odbijen; u stavu drugom izreke je određeno da će o preostalom delu tužbenog zahteva koji se odnosi na predaju tužiocu-protivtuženom u državinu pomoćnih objekata: čardak-svinjac, kokošinjac, pušnica i podrum ispod objekta „A11“, sud odlučiti konačnom odlukom; u stavu trećem izreke protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca V. S. u delu koji glasi „Utvrđuje se pravo službenosti prolaza kroz šupu od 15m 2 koja se nalazi u pomoćnoj zgradi broj 3, kao poslužnog dobra u korist vlasnika trosobnog stana na prvom spratu stambene zgrade sagrađene na parceli broj 2508/1 upisana u list nepokretnosti broj: 6182 katastarske opštine S. 1, kao povlasnog dobra, pa su vlasnici poslužnog dobra dužni trpeti da se na osnovu ove presude u listu nepokretnosti izvrši uknjižba ovog ustanovljenog prava službenosti“ je odbijen; u stavu četvrtom izreke je određeno da će o preostalom delu protivtužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje da je podrum koji se nalazi ispod šupe površine 15m 2 označene u planu etažne deobe sa „A11“, zajednička prostorija za sve posebne - etažne delove zgrade, te da je u zajedničkoj svojini svih vlasnika posebnih delova zgrade, kao i odluku o troškovima postupka, sud doneti u konačnoj odluci; u stavu petom izreke predlog tuženog-protivtužioca V. S. za određivanje privremene mere, a koji glasi: „Određuje se privremena mera, te se nalaže tužiocu-protivtuženom M . S . da tuženom-protivtužiocu V. S. preda jedan ključ od katanca na vratima šupe, koja vodi u podrum radi nesmetanog korišćenja podruma od strane V. S, u roku od 24 časa, računajući od dana prijema ovog rešenja, u protivnom će se izvršenje ove privremene mere sprovesti prinudno, te se ovlašćuje tuženi protivtužilac V. S. da sam, a uz pomoć službenog lica ovog suda o trošku tužioca protivtuženog M . S . skine katanac i zameni ga drugim od kojih bi jedan ključ predao tužiocu, a jedan zadržao za sebe“, je odbijen.

Odlučujući od žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv navedene delimične presude Osnovnog suda u Somboru P. 644/10 od 19. novembra 2010. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 1751/11 od 24. maja 2011. godine žalbu tuženog-protivtužioca V. S. delimično usvojio, pa je delimičnu presudu Osnovnog suda u Somboru P. 644/10 od 19. novembra 2010. godine ukinuo u delu odluke kojim je odbijen predlog tuženog-protivtužioca V. S. za određivanje privremene mere (stav 5.) i predmet je u navedenom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je u preostalom delu žalba tuženog-protivtužioca V. S, kao i tužioca-protivtuženog odbijena i prvostepena presuda je preostalom pobijanom delu potvrđena.

Zatim je ponovnom postupku pred prvostepenim sudom taj sud odlučivao o predlogu tuženog-protivtužioca V. S. o određivanju privremene mere i rešenjem P. 664/10 od 1. decembra 2011. godine predlog tuženog-protivtužioca V. S. za određivanje privremene mere, koji glasi: „Određuje se privremena mera, te se nalaže tužiocu-protivtuženom M. S . da tuženom-protivtužiocu V. S. preda jedan ključ od katanca na vratima šupe, koja vodi u podrum radi nesmetanog korišćenja podruma od strane V. S, u roku od 24 časa, računajući od dana prijema ovog rešenja, u protivnom će se izvrešenje ove privremene mere sprovesti prinudno, te se ovlašćuje tuženi-protivtužilac V. S. da sam, a uz pomoć službenog lica ovog suda o trošku tužioca-protivtuženog M . S . skine katanac i zameni ga drugim, od koga bi jedan ključ predao tužiocu, a jedan zadržao za sebe“ je odbijen.

Zatim je održano tri ročišta za glavnu raspravu, na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, kao i svedoka i presudom Osnovnog suda u Somboru P. 664/10 od 23. februara 2012. godine, u stavu prvom izreke, tužbeni zahtev tužioca protivtuženog M. S . je delimično usvojen; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi-protivtužilac V. S. da tužiocu-protivtuženom M . S . preda u državinu pomoćni objekat čardak-svinjac; u stavu trećem izreke deo tužbenog zahteva tužioca-protivtuženog koji se odnosi na predaju tužiocu protivtuženom u državinu pomoćnih objekata - kokošinjac, pušnica i podrum ispod objekta „A11“, je odbijen; u stavu četvrtom izreke protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca V. S. je delimično usvojen; u stavu petom izreke utvrđeno je da je podrum koji se nalazi u pomoćnoj zgradi broj 3 od 48m 2 sagrađenoj na parceli broj 2508/1 od 05 ara 29m 2 katastarske opštine S . 1, upisanoj u list nepokretnosti broj 6182 katastarske opštine S . 1, ispod šupe od 15m2 označene sa „A11“, u planu etažne deobe od 1992. godine, zajednička prostorija za sve posebne - etažne delove zgrade, te da je u zajedničkoj svojini svih vlasnika posebnih delova zgrade upisanih u „V“ list lista nepokretnosti broj 6182 katastarske opštine S . 1, u stavu šestom izreke deo protivtužbenog zahteva tuženog-protivtužioca za utvrđenje da su čardak, kokošinjac i pušnica zajedničke prostorije svih vlasnika posebnih delova zgrade upisanih u „V“ list lista nepokretnosti broj: 6182 katastarske opštine S. 1 je odbijen; u stavu sedmom izreke obavezan je tužilac-protivtuženi M . S . da tuženom-protivtužiocu preda u sudržavinu šupu od 15m 2 označenu sa „A11“ u planu etažne deobe od 1992. godine koja se nalazi u pomoćnoj zgradi broj: 3 od 48m 2 sagrađenoj na parceli broj: 2508/1 od 05 ara 29m 2 katastarske opštine S . 1, u ulici S . b . 26 , u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja; u stavu osmom izreke je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

Odlučujući o žalbama stranaka, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 2072/12 od 14. marta 2013. godine žalbu tuženog-protivtužioca V. S. je delimično usvojio, pa je presudu Osnovnog suda u Somboru P. 664/10 od 23. februara 2012. godine preinačio tako što je obavezan tuženi-protivtužilac V. S. da tužiocu-protivtuženom preda u sudržavinu pomoćni objekat čardak-svinjac (stav drugi izreke); utvrđeno je da su čardak, kokošinjac i pušnica zajedničke prostorije svih vlasnika posebnih delova zgrade, upisanih u „V“ list nepokretnosti, broj 6182 katastarske opštine S. 1 (stav šesti izreke), dok je u preostalom delu žalba tuženog-protivtužioca V. S, kao i žalba tužioca-protivtuženog odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom nepreinačenom delu potvrđena.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja j e bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe, i prema Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Odredbom člana 215. stav 1.tačka 1) Zakona propisano je da se prekid postupka može odrediti ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju, u kom slučaju će se, saglasno članu 217. stav 2. istog zakona, postupak nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi prekida.

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen četiri godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 13. decembra 2002. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja tužbe, prvostepena delimična presuda je doneta posle osam godina i u tom osmogodišnjem periodu postupak je dve godine bio u prekidu zbog rešavanja prethodnog pitanja i nastavljen je po zahtevu podnosioca nakon pravnosnažnog okončanja vanparničnog postupka zbog koga je predmetni postupak i bio prekinut. U periodu do odlučivanja prvostepenog suda bilo je održano 13 ročišta za glavnu raspravu, dok 12 ročišta nije bilo održano. Zatim je drugostepeni sud posle šest meseci odlučio o žalbama stranaka protiv delimične prvostepene presude. Dalje, prvostepeni sud je o tužbenom zahtevu u celosti odlučio nakon devet godina od podnošenja tužbe, dok je drugostepeni sud odlučio posle godinu dana. Dakle, parnični postupak je pravnosnažno okončan posle deset godina i tri meseca, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda podnosilac ustavne žalbe je donekle doprineo trajanju postupka, jer na dva ročišta nije prisustvovao. Takođe, imajući u vidu predmet tužbenog zahteva, nema sumnje da je ishod spora bio od značaja za podnosioca.

Polazeći od navedeno g neefikasno g postupanja parničnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Somboru u predmetu P. 2169/02, a zatim pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu P. 664/10, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka u koji se ne uračunava period kada je postupak bio u prekidu, a takođe i doprinos podnosioca trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavni sud: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti