Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog gubitka spisa

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao gotovo 11 godina. Ključni razlog za dugotrajnost postupka bio je gubitak spisa predmeta u drugostepenom sudu. Zahtev za naknadu materijalne štete je odbijen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Momčila Veljkovića iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Momčila Veljkovića i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Požarevcu u predmetu P. 44/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu P. 477/02-43), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Momčilo Veljković iz Požarevca je podneo 7. decembra 2011. godine, preko punomoćnika Miodraga Tadića, advokata iz Požarevca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu P. 477/02-43 i protiv dopunske presude Višeg suda u Požarevcu P. 44/10(2002) od 5. jula 2011. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4792/11 od 29. septembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i prava na rad zajemčenog odredbom člana 60. stav 1. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog istakao: da je parnični postupak neopravdano dugo trajao i da je od podnošenja tužbe do presuđenja proteklo nepunih 11 godina; da je predmet izgubljen u Okružnom sudu u Smederevu koji je rešavao u postupku po žalbi protiv presud e Opštinskog suda u Požarevcu P. 477/02 od 17. novembra 2005. godine, koji sud ni nakon četiri godine nije doneo odluku o žalbi, već je doneo rešenje Gž. 563/10 od 5. maja 2010. godine o obnovi spisa predmeta, a po pravnosnažnosti rešenja iste je dostavio Apelacionom sudu u Beogradu . U odnosu na istaknutu povredu prava na rad iz člana 60. Ustava, navodi da je imao i pravo na naknadu za zastupanje od strane punomoćnika. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i dozvoli povraćaj u pređašnje stanje, odnosno da mu se u ponovnom postupku dosudi pravična naknada, srazmerno učinjenoj šteti, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne štete i troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid spise predmeta Višeg suda u Požarevcu P. 44/10 (2002) i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Naredbom Višeg suda u Smederevu Su. 208/09 od 29. aprila 2010. godine je pokrenut postupak za obnavljanje spisa predmeta Okružnog suda u Smederevu Gž. 1014/06 u skladu sa čl. 131, 132. i 133. Sudskog poslovnika, s obzirom na to da se navedeni spisi, ni posle svestranog traženja, nisu mogli pronaći.

Rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž. 563/10 od 5. maja 2010. godine je naloženo da se izvrši obnavljanje spisa Višeg suda u Smederevu Gž. 563/10, ranije spisa Okružnog suda u Smederevu Gž. 1014/06 i pozvane su stranke da Višem sudu u Smederevu dostave prepise svih spisa prvostepenog i drugostepenog predmeta koje poseduju: podnesaka, zapisnika, nalaza veštaka, odluka i drugih pismena kojima raspolažu.

Postupajući po nalogu suda od 5. maja 2010. godine, tuženi „Politika“ AD, Beograd, je dostavio Višem sudu u Smederevu dokumentaciju - pismena koja je posedovao, bitna za obnovu spisa predmeta: podneske od 7. juna i 4. oktobra 2002. i od 29. avgusta 2003. godine; kopiju zapisnika sa ročišta od 15. oktobra 2002. i 12. juna 2003. godine; rešenje Opštinskog suda u Požarevcu P. 477/02-43 od 15. aprila 2004. godine, žalbu tuženog od 28. aprila 2004. godine, rešenje Okružnog suda u Smederevu Gž. 1563/04 od 25. januara 2005. godine, presudu Opštinskog suda u Požarevcu P. 477/02-43 od 17. novembra 2005. godine, žalbu tuženog od 24. januara 2006. godine i žalbu tužioca od 30. januara 2006. godine.

U toku postupka za obnovu spisa predmeta je utvrđeno da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo tužbu 8. februara 2002. godine Opštinskom sudu u Požarevcu, protiv tuženog „Politika“ AD, radi naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova, povrede časti, ugleda, prava i sloboda ličnosti kojom je tražio da sud obaveže tuženog da mu isplati 10.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. maja 2000. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka.

Viši sud u Smederevu se rešenjem Gž. 563/10 od 9. juna 2010. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Opštinskog suda u Požarevcu P. 477/02-43 od 17. novembra 2005. godine, a po pravnosnažnosti ovog rešenja spise je dostavio Apelacionom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu na odlučivanje o žalbama.

Odlučujući o žalbama, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 12861/10 od 14. jula 2010. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Požarevcu P. 477/02-43 od 17. novembra 2005. godine i predmet dostavio Višem sudu u Požarevcu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

U ponovnom postupku pred Višim sudom u Požarevcu je održano ročište 14. septembra 2010. godine, a ročište zakazano za 12. oktobar 2010. godine nije održano na predlog tužioca, zbog sprečenosti njegovog punomoćnika da prisustvuje istom.

Zatim su održana ročišta 2. novembra, 23. novembra i 7. decembra 2010. godine na kome je izveden dokaz saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke i zaključena glavna rasprava.

Presudom Višeg suda u Požarevcu P. 44/10 (2002) od 7. decembra 2010. godine je u stavu prvom izreke delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi „Politika“ AD, Beograd, da tužiocu isplati iznos od 200.000,00 dinara na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova, povrede časti i ugleda, slobode i prava ličnosti , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 7. decembra 2010. godine do isplate ; stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa za iznos od 9.800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. maja 2000. godine do isplate, a stavom trećim izreke je kostatovano da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 434/11 od 9. februara 2011. godine preinačio ožalbenu presudu Višeg suda u Požarevcu P. 44/10 od 7. decembra 2010. godine u stavu drugom izreke i obavezao tuženog da tužiocu na ime naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, pored iznosa dosuđenog stavom prvim izreke prvostepene presude isplati i iznos od 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 7. decembra 2010. godine do isplate, dok je u preostalom delu odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu još 9.500.000,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. maja 2000. godine do isplate i zahtev za isplatu kamate na iznos od 300.000,00 dianra za period od 9. maja 2000. godine do 6. decembra 2010. godine ; stavom drugim izreke ove presude je ukinuto rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i u tom delu je predmet vraćen na ponovni postupak, a stavom trećim izreke presude je konstatovano da se Višem sudu u Požarevcu vraćaju spisi predmeta P. 44/10, radi donošenja dopunske presude.

Nakon ročišta održanog 5. jula 2011. godine, Viši sud u Požarevcu je osporenom dopunskom presudom P. 44/10 (2002) od 5. jula 2011. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 200.000,00 dinara dosuđen stavom prvim izreke presude P. 44/10 (2002) od 7. decembra 2010. godine za period od 9. maja 2000. godine do 6. decembra 2010. godine. Stavom drugim izreke ove presude je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 74.000,00 dinara, a stavom trećim izreke je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 136.250,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Gž. 4792/11 od 29. septembra 2011. godine, u stavu prvom izreke , odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio dopunsku presudu Višeg suda u Požarevcu P. 44/10 (2002) od 5. jula 2011. godine u stavu prvom i trećem izreke, a stavom drugim izreke presude je odbacio kao nedozvoljenu žalbu tužioca izjavljenu protiv odluke sadržane u stavu drugom izreke dopunske presude Višeg suda u Požarevcu P. 44/10 (2002) od 5. jula 2011. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći, kao i da se ženama, omladini i invalidima omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60.) .

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva, stranka može u roku od 15 dana od prijema presude da predloži parničnom sudu da se izvrši dopuna presude (član 343. stav 1.).

Odredbom člana 117. stav 3. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06), koji se ranije primenjivao, takođe je bilo propisano da kada su u pitanju uništeni predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokreće sud rešenjem po službenoj dužnosti.

Sudskim poslovnikom („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12 i 89/13) je propisano: da ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog traženja se ne mogu pronaći, ili se unište ili tako oštete da su neupotrebljivi, pokrenuće se postupak za njihovo obnavljanje, da se obnavljanje spisa sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, shodnom primenom odredaba koje uređuju poništaj isprava, da kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokreće sud rešenjem po službenoj dužnosti, da kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravnosnažno okončan, postupak za obnavljanje pokreće se samo ako postoji opravdan javni ili pravni interes, kao i da rešenje o tome donosi sud po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke (član 131. st. 1. do 4.); da u postupku obnavljanja predmeta po kojima je postupak u toku postupa predsednik veća, odnosno sudija pojedinac prvostepenog suda kome je predmet po godišnjem rasporedu poslova dodeljen u rad, a u predmetima po kojima je postupak okončan - predsednik veća, odnosno sudija pojedinac koga odredi predsednik ; da se obnavljaju samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog značaja za postupak; da se predmet obnavlja na osnovu prepisa nestalih, oštećenih ili uništenih spisa kojima raspolažu stranke ili sud, podataka iz upisnika i pomoćnih knjiga, a po potrebi i na osnovu saglasnih izjava stranaka, svedoka, veštaka, zastupnika i drugih lica koja su učestvovala u postupku, da kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje će se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka i da se stranke obaveštavaju samo o nestanku onih spisa po kojima je postupak u toku i ujedno pozivaju da donesu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspolažu (član 132.).

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan je ceo protekli period od 8. februara 2002. godine, kada podneta tužba Opštinskom sudu u Požarevcu , do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4792/11 od 29. septembra 2011. godine.

Ustavni sud ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja tokom postupka treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i priroda prava, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe. Ocena uticaja svakog od ovih činilaca na vremensko trajanje konkretnog parničnog postupka određuje da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak trajao devet godina i sedam meseci.

Ustavni sud je utvrdio: da je podnosilac podneo tužbu Opštinskom sudu u Požarevcu 8. februara 2002. godine; da je Opštinski sud u Požarevcu doneo presudu P. 477/02-43 od 17. novembra 2005. godine, ali da Okružni sud u Požarevcu, odnosno Okružni sud u Smederevu, kome su spisi predmeta ustupljeni, ni nakon tri godine i tri meseca nije odlučio o žalbama tužoca i tuženog. Naime, kako spisi predmeta Okružnog suda u Smederevu Gž. 1014/06, ni nakon svestranog traženja nisu mogli biti pronađeni, to je Viši sud u Smederevu pokrenuo postupak za obnavljanje spisa predmeta.

Nakon sprovođenja postupka za obnavljanje spisa predmeta Okružnog suda u Smederevu Gž. 1014/06 i nakon oglašavanja stvarno nenadležnim Višeg suda u Smederevu, konačno je o žalbi tužioca protiv presude Opštinskog suda u Požarevcu P. 477/02-43 od 17. novembra 2005. godine, nakon četiri godine i pet meseci, odlučio Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Gž. 12861/10 od 14. juna 2010. godine, tako što je ukinuo prvostepenu presudu i spise predmeta dostavio Višem sudu u Požarevcu. Nakon četiri održana i jednog neodržanog ročišta, Viši sud u Požarevcu je doneo presudu koja je u postupku po žalbi preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu. Drugostepeni sud je vratio spise predmeta Višem sudu u Požarevcu, radi odlučivanja o svim zahtevima o kojima mora odlučiti presudom, odnosno radi donošenja dopunske presude i novog rešenja o troškovima, koja presuda je u postupku po žalbi potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke .

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizilazi obaveza podnosioca da u svakom konkretnom slučaju dostavi dokaze da je pretrpeo štetu zbog postupanja suda, kao i da dostavi dokaze o visini štete, odnosno da opredeli iznos naknade materijalne štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, podnosi lac ustavne žalbe nije dokaza o da je pretrpeo materijalnu štetu zbog gubitka predmeta.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio i odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivali navodi o povredi označenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda u suštini zahteva da kao redovan sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda.

Naime, podnosilac ustavne žalbe smatra da naknada dosuđena osporenim presudama nije srazmerna učinjenoj šteti. Međutim, kako je dopunskom prvostepenom presudom odlučivano samo o delu tužbenog zahteva tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe , za kamatu na pravnosnažno dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete, to Ustavni sud nalazi da su navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, očigledno neosnovani.

Pored toga, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na naknadu za zastupanje punomoćnika ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava na rad iz člana 60. Ustava, čija se povreda ističe.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“ broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog gubitka spisa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti