Odluka o nezakonitosti odredaba Pravilnika o sistematizaciji i Odluke o zaradama

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje da su delovi Pravilnika o sistematizaciji i Odluka o zaradama jednog privrednog društva nezakoniti. Elementi zarade, kao što su koeficijenti, mogu se uređivati samo kolektivnim ugovorom ili, izuzetno, pravilnikom o radu, a ne pravilnikom o sistematizaciji.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-635/2014
24.09.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Petkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vladimira Petkovića izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 6062/13 od 29. novembra 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 5515/13 od 1 7. decembra 201 3. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Petković iz Beograda je , 16. januara 201 4. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 6062/13 od 29. novembra 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 5515/13 od 17. decembra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pretpostavku nevinosti, iz člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije. Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe i povrede prava iz člana 5. st. 3. i 4. i člana 6. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da mu je osporenim rešenjima pritvor pravnosnažno produžen u krivičnom postupku koji se protiv njega vodi; da ga „29 meseci Prvi osnovni sud u Beogradu bez osnova drži u nezakonitom i neustavnom pritvoru“; da je reč o „preventivnom pritvoru“, odnosno „apstraktnoj mogućnosti“ da će ponoviti delo“; da je „stav da bi mogao ponoviti krivično delo i tako ometati predmetni krivični postupak bez osnova“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava .

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i odgovor Prvog osnovnog suda u Beogradu VIII Su. 180/2014 od 18. februara 2014. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 2/13 vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela prevara .

Krivični postupak je pokrenut 7. septembra 2011. godine, donošenjem rešenja istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Ki. 7429/11 da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika .

Nakon sprovedene istrage, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je 16. decembra 2011. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužni akt za navedeno krivično delo.

Prvi osnovni sud u Beogradu je , nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 23. jula 2012. godine , doneo presudu K. 7450/11 kojom je , pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja produženo g krivično g del a prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od šest godina (u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 6. septembra 2011. godine pa do upućivanja na izdžavanje kazne, najduže dok ne istekne vreme izdržavanja kazne) i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara . Navedena presuda je po žalbama ukinuta 20. novembra 2012. godine rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 5137/12 i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku je Prvi osnovni sud u Beogradu, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 4. decembra 2013. godine doneo presudu K. 2/13 kojom je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od šest godina (u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru) i na novčanu kaznu .

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), krivični postupak je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno okončan 5. marta 2015. godine, donošenjem preude Apelacionog suda u Beogradu kojom je u pogledu odluke u krivičnoj sankciji prvostepena presuda preinačena, dok je u preostalom delu potvrđena.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (16. januar 201 4. godine) nalazio u pritvoru dve godin e i nešto više od četiri meseca, računajući od 6. septembra 2011. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem dežurnog istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu K ri.D. 331/11 od 7. septembra 2011. godine, a koji mu se računa od 6. septembra 2011. godine kada je lišen slobode, i tokom trajanja krivičnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe pritvor je podnosiocu produžen osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K v. 6062/13 od 29. novembra 201 3. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku za 30 dana . U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog navedeno: da „iz do sada prikupljenih podataka i dokaza u ovom krivičnom postupku proizlazi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni Vladimir Petković izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret“; da „i dalje stoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom predviđeni odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a imajući u vidu da je okrivljeni Vladimir Petković opravdano sumnjiv da je u dužem vremenskom periodu, od aprila 2011. godine do kraja avgusta 2011. godine, prema više oštećenih lica izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika (osam radnji izvršenja), a da je okrivljeni Vladimir Petković prema izveštaju iz Kaznene evidencije Ministrastva unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd od 24. jula 2013. godine do sada osam puta osuđivan, od čega jednom za istorodno delo, a šest puta za istovetno krivično delo, i to poslednji put presudom tada Petog opštinskog suda u Beogradu K. 865/05, pravnosnažnom dana 18. maja 2006. godine, kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika, koju kaznu je okrivljeni izdržao u Kazneo-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici zaključno sa danom 4. novembar 2010. godine, dakle da je okrivljeni u predmetnom postupku opravdano sumnjiv da je krivično delo izvršio nedugo nakon izdržane višegodišnje kazne zatvora po napred navedenoj presudi, što sve po mišljenju veća u međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, pa se pritvor javlja kao nužna i neophodna mera u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka“.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 5515/13 od 1 7. decembra 201 3. godine su odbijene kao neosnovan e žalb e okrivljenog i njegovog branioca izjavljene protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K v. 6062/13 od 29. novembra 201 3. godine. Drugostepeni sud je ocenio da je „prvostepeni sud u obrazloženju prvostepenog rešenja dao jasne i dovoljno argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu“.

Podnosiocu ustavne žalbe je pritvor produžen nakon izricanja prvostepene presude (4. decembar 2013. godine) rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 2/2013, i to do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja zatvorske kazne.

4. Odredbama Ustava, koje su od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnopravnoj stvari, je utvrđeno : da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. st av 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. (član 34. stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Odredbama člana 498. ZKP, koje regulišu pritvor u skraćenom postupku je, pored ostalog, propisano: da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoji neki od razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakonika ili ako je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (stav 1.); da se u pogledu pritvora od podnošenja optužbe do izricanja prvostepene presude, primenjuju shodno odredbe člana 216. ovog zakonika, s tim što je veće (član 21. stav 4.) dužno da svakih 30 dana ispita da li postoje razlozi za pritvor (stav 4.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da se navodi podnosioca zasnivaju na tvrdnjama da ga „29 meseci Prvi osnovni sud u Beogradu bez osnova drži u nezakonitom i neustavnom pritvoru, da je reč o preventivnom pritvoru, odnosno apstraktnoj mogućnosti da će ponoviti delo i da je stav da bi mogao ponoviti krivično delo i tako ometati predmetni krivični postupak bez osnova“, a da ističe povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava i prava iz člana 5. st. 3. i 4. i člana 6. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ustavni sud dalje konstauje da iz same ustavne žalbe proizlazi da podnosilac isključivo ukazuje na postojanje povrede prava iz člana 31. stav 2. Ustava, odnosno da sud trajanje pritvora nije sveo na najkraće neophodno vreme.

Polazeći od navedenog, te činjenice da se odredba člana 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenog odredbom člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije , Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava cenio u odnosu na označenu odredbu Ustava.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opavdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Protiv podnosioca se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio krivični postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu zbog opravdane sumnje da je izvršio produženo krivično delo prevara , koje se sastojalo od osam radnji izvršenja.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K v. 6062/13 od 29. novembra 2013. godine je, pored ostalog, navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, odnosno da je opravdano sumnjiv da je u dužem vremenskom periodu ( od aprila 2011. do kraja avgusta 2011. godine), prema više oštećenih lica izvršio produženo krivično delo prevara, koje se sastoji od osam radnji izvršenja. Dalje je navedeno da je podnosilac do sada osam puta osuđivan (od čega jednom za istorodno delo, a šest puta za istovetno krivično delo), pri čemu je poslednji put pravnosnažno osuđen na pet godina zatvora zbog krivičnog dela prevara, koju kaznu je izdržao 4. novembra 2010. godine. Imajući u vidu da je u predmetnom postupku opravdano sumnjiv da je krivično delo izvršio nedugo nakon što je izdržao navedenu zatvorsku kaznu, kao i sve prethodno istaknuto, prvostepeni sud je zaključio da sve te okolnosti, u međusobnoj povezanosti, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će podnosilac u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, pa se „pritvor javlja kao nužna i neophodna mera u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka“. Po mišljenju drugostepenog suda „prvostepeni sud je u obrazloženju prvostepenog rešenja dao jasne i dovoljno argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu“.

Po oceni Ustavnog suda, Prvi osnovni sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu su osporen a rešenj a zasnova li na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava i postupi li su u skladu sa ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sudovi su u osporen im odlu kama argumentovano obrazloži li konkretne osobite okolnosti koje , u ovom slučaju , ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenili da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe , te stoga Ustavni sud ne nalazi da su osporen a rešenj a posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Imajući u vidu sve izloženo, nisu prihvatljive tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je „reč o preventivnom pritvoru“, koji je „nezakonit i neustavan“, odnosno da postoji „apstraktna mogućnosti da će ponoviti delo i da je stav da bi mogao ponoviti krivično delo i tako ometati predmetni krivični postupak bez osnova“.

U pogledu navoda iz ustavne žalbe o tome da pritvor „traje već 29 meseci“, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti ovog navoda od prvenstvenog značaja to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji je u konkretnom slučaju vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog produženog krivičnog dela prevara (osam radnji izvršenja) , bio složen, imajući u vidu činjenična i pravna pitanja koja su nadležni sud ovi raspravlja li i ocenjiva li. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je trajao dve godine i nešto više od četiri meseca, za koje vreme je sprovedena istraga, podignut optužni akt, doneta prvostepena presuda, po žalbama predmet raspravljan i pred drugostepenim sudom, te je, nakon ukidanja prve prevostepene presude, u ponovnom postupku doneta nova prvostepena presuda (koja je kasnije preinačena samo u delu odluke o krivičnoj sankciji) .

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud smatra da je nadležni sud sa primerenom hitnošću vodio predmetni krivični postupak, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bila pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da je sud u osporenim rešenjima naveo relevantne i dovoljne razloge zbog kojih je smatrao da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je vođen sa potrebnom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanja pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o nezakonitosti odredaba Pravilnika o sistematizaciji i Odluke o zaradama

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti