Usvajanje žalbe zbog pogrešne primene propisa o rokovima tokom vanrednog stanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, jer je Apelacioni sud pogrešno odbacio žalbu podnosioca kao neblagovremenu. Sud je propustio da primeni Uredbu kojom je predviđeno da rokovi za žalbe prestaju teći tokom vanrednog stanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6358/2020
05.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P. iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P. izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 279/20 od 21. maja 2020. godine i utvrđuje se da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Kragujevcu Kv. 58/22 od 18. aprila 2022. godine, kao i rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 279/20 od 21. maja 2020. godine i određuje se da Apelacioni sud u Kragujevcu donese novu odluku o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe – advokata S. M. izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Kv. 2/20 od 11. februara 2020. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P. iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu, 28. juna 2020. godine, preko punomoćnika S. M, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 279/20 od 21. maja 2020. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 33. stav 2. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac obrazlaže povredu označenih ustavnih prava time što je Apelacioni sud u Kragujevcu u osporenom rešenju pogrešno utvrdio da je žalba branioca podnosioca ustavne žalbe neblagovremena, pri tom zanemarujući Uredbu o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da poništi osporeno drugostepeno rešenje i odredi da Apelacioni sud u Kragujevcu ponovo odluči o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Kv. 2/20 od 11. februara 2020. godine. Takođe, podnosilac je tražio i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Kv. 2/20 Višeg suda u Kragujevcu, između ostalog, utvrdio:

- da je Više javno tužilaštvo u Kragujevcu uputilo akt Ktr. I. 144/19 od 25. decembra 2019. godine Višem sudu u Kragujevcu, a kojim zahteva izricanje jedinstvene kazne zatvora osuđenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, osuđenog presudama Višeg suda u Kragujevcu Spk. 33/17 od 28. novembra 2017. godine i presudama Osnovnog suda u Kragujevcu K. 53/19 od 1. aprila 2019. godine, K. 777/18 od 18. februara 2019. godine i K. 118/18 od 25. februara 2019. godine;

- da je presudom Višeg suda u Kragujevcu Kv. 2/20 od 11. februara 2020. godine usvojen zahtev Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu, te su preinačene samo u pogledu odluke o kazni pravnosnažne presude Višeg suda u Kragujevcu Spk. 33/17 od 28. novembra 2017. godine i presude Osnovnog suda u Kragujevcu K. 53/19 od 1. aprila 2019. godine, K. 777/18 od 18. februara 2019. godine i K. 118/18 od 25. februara 2019. godine, tako što je podnosiocu izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od pet godina i pet meseci.

U presudi je data pravna pouka u kojoj je navedeno da je protiv te prvostepene presude dozvoljena žalba Apelacionom sudu u Kragujevcu u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka iste, a preko Višeg suda;

- da je podnosilac ustavne žalbe 6. marta 2020. godine primio presudu Višeg suda u Kragujevcu Kv. 2/20 od 11. februara 2020. godine, dok je branilac – advokat S. M. 10. marta 2020. godine primio navedenu presudu;

- da je branilac podnosioca 26. marta 2020. godine, preko pošte – preporučeno, izjavio žalbu protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Kv. 2/20 od 11. februara 2020. godine;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 279/20 od 21. maja 2020. godine odbačena kao neblagovremena žalba branioca osuđenog – advokata S. M. izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Kv. 2/20 od 11. februara 2020. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „branilac osuđenog prvostepenu presudu uz pouku o pravnom leku primio dana 10. marta 2020. godine, a osuđeni dana 6. marta 2020. godine, što proizlazi iz dostavnica koje se nalaze u spisima predmeta, dok je žalbu protiv navedene presude branilac osuđenog izjavio dana 26. marta 2020. godine, preko pošte Višem sudu u Kragujevcu, što se utvrđuje iz prijemnog štambilja. Žalba protiv prvostepene presude je mogla da se izjavi u roku od 15 dana od prijema iste, shodno odredbi člana 432. stav 1. ZKP, kako je to navedeno u pouci o pravnom leku. Imajući u vidu napred izneto, ovaj sud nalazi da je braniocu osuđenog rok za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude istekao dana 25. marta 2020. godine, pa kako je žalba izjavljena dana 26. marta 2020. godine, to je ista neblagovremena, jer je podneta po isteku roka za žalbu“;

- da je rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Kv. 20/21 od 8. februara 2021. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu Ktr. I. 91/20 od 25. decembra 2020. godine za preinačenje u pogledu odluke o kazni pravnosnažnih presuda prema podnosiocu ustavne žalbe;

- da je presudom Višeg suda u Kragujevcu Kv. 58/22 od 18. aprila 2022. godine usvojen zahtev Višeg javnog tužioca iz Kragujevca, te su prema osuđenom preinačene pravnosnažne presude u pogledu odluke o kazni: presuda Višeg suda u Kragujevcu Kv. 2/20 od 11. februara 2020. godine i presude Osnovnog suda u Kragujevcu K. 399/19 od 3. avgusta 2020. godine, K. 74/18 od 5. decembra 2019. godine i K. 959/19 od 25. februara 2020. godine.

4. Odredbom Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (član 33. stav 2); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu ZKP), između ostalog, je propisano: da će se žalba odbaciti rešenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podneta posle zakonskog roka (član 456. stav 1.); da se u postupcima za preinačenje pravnosnažne presude primenjuju odredbe čl. 545. do 561. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika (član 544.); da se postupak za izricanje jedinstvene kazne pokreće na zahtev javnog tužioca ili osuđenog i njegovog branioca ako je protiv istog osuđenog u dve ili više presuda izrečeno više kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju, ako je prilikom izricanja jedinstvene kazne, primenom odredaba o sticaju, uzeta kao utvrđena i kazna koja je već obuhvaćena u kazni izrečenoj po odredbama o sticaju u nekoj ranijoj presudi, i ako se pravnosnažna presuda kojom je za više krivičnih dela izrečena jedinstvena kazna ne bi mogla u jednom delu izvršiti zbog amnestije ili pomilovanja (član 552.); da o zahtevu za izricanje jedinstvene kazne odlučuje sud koji je u prvom stepenu sudio u stvari u kojoj je izrečena najstroža vrsta kazne, a kod istovrsnih kazni – koji je izrekao najveću kaznu, a ako su kazne jednake – koji je poslednji izrekao kaznu (član 552. tačka 1.) (član 553. stav 1. tačka 1)).

Članom 1. Odluke o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 29/20) proglašeno je vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije.

Članom 1. Odluke o potvrđivanju Odluke o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 62/20) potvrđena je Odluka o proglašenju vanrednog stanja.

Članom 1. Odluke o ukidanju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 65/20) ukinuto ja vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije, proglašeno 15. marta 2020. godine.

Uredbom o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 38/20) bilo je propisano da: rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postupku, privatne tužbe u krivičnom postupku, predloga za pokretanje vanparničnog postupka ili postupka izvršenja i obezbeđenja, podnošenje tužbe u upravnom sporu i podnošenje ustavne žalbe, prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine (član 1.) da rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, pravnih sredstava ili za preduzimanje drugih procesnih radnji u postupcima iz člana 1. ove uredbe, prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, kao i da u krivičnom postupku, prekršajnom postupku i postupku za privredne prestupe, rokovi za izjavljivanje žalbi na odluke kojima se postupak okončava, kao i za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova, prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine (član 2.); da ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 3.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava time što je „Apelacioni sud u osporenom rešenju, propustio da primeni Uredbu o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, te je izveo pogrešan zaključak da je žalba branioca podnosioca ustavne žalbe neblagovremena. Naime, podnosilac je presudu Višeg suda u Kragujevcu Kv. 2/20 od 11. februara 2020. godine primio 6. marta 2020. godine, dok je branilac primio navedenu presudu 10. marta 2020. godine. Žalba je izjavljena preporučeno preko pošte 26. marta 2020. godine. Vanredno stanje je trajalo od 15. marta do 6. maja 2020. godine, za koje vreme rokovi za podnošenje žalbe nisu tekli“.

Ustavni sud ukazuje da je članom 1. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, bilo propisano da za vreme vanrednog stanja prestaju teći „rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postupku, privatne tužbe u krivičnom postupku, predloga za pokretanje vanparničnog postupka ili postupka izvršenja i obezbeđenja, podnošenja tužbe u upravnom sporu i podnošenja ustavne žalbe“, dok je u članu 2. propisano da „rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, pravnih sredstava ili za preduzimanje drugih procesnih radnji u postupcima iz člana 1. ove Uredbe, prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine“. Stavom 2. ovog člana je bilo propisano da „u krivičnom postupku, prekršajnom postupku i postupku za privredne prestupe, rokovi za izjavljivanje žalbi na odluke kojima se postupak okončava, kao i za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine“.

Takođe, Ustavni sud konstatuje da su glavom XXIII ZKP regulisani postupci za preinačenje pravnosnažne presude. Postupak za preinačenje pravnosnažne presude obuhvata postupak za opozivanje uslovne osude i postupke za preinačenje odluke o kazni. U okviru poslednje grupe postupaka izdvajaju se dve vrste postupka i to – postupak za izricanje jedinstvene kazne i postupak za ublažavanje kazne.

Osporeno rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 279/20 od 21. maja 2020. godine je doneto u postupku za izricanje jedinstvene kazne. Ustavni sud smatra da je sporno pravno pitanje u konkretnom slučaju to da li se postupak za izricanje jedinstvene kazne može smatrati „krivičnim postupkom“ u smislu Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine. Ustavni sud je ocenio da je napred navedena uredba doneta za vreme vanrednog stanja, a koje se proglašava kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, prema članu 200. stav 1. Ustava. Vanredno stanje proglašava Narodna skupština. Članom 2. stav 2. Uredbe regulisani su rokovi za izjavljivanje pravnih sredstava i vanrednih pravnih sredstava u, između ostalog, krivičnom postupku i to tako što rokovi za izjavljivanje neće teći za svo vreme vanrednog stanja. Ustavni sud je teleološkim tumačenjem utvrdio da je cilj Uredbe zaštita života građana od potencijalne zaraze virusom SARS-KoV-2, a do koje bi eventualno došlo ukoliko bi se omogućilo više kontakata građana. Za vreme vanrednog stanja, država je nastojala da se smanje kontakti građana, kako bi se zaštitili od potencijalne zaraze virusom u početnoj fazi epidemije u kojoj je bilo dosta nepoznanica vezanih za prirodu samog virusa. Navedene činjenice su opštepoznate činjenice. Imajući u vidu navedeno, kao i cilj same Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, Ustavni sud je ocenio da se pod korišćeni termin Uredbe „krivični postupak“ mogu podvesti i drugi postupci propisani ZKP, kao što je i postupak za izricanje jedinstvene kazne.

Imajući u vidu napred izneti stav, Ustavni sud je utvrdio da je prilikom ocene blagovremenosti žalbe branioca podnosioca – advokata Srđana Milekića, drugostepeni sud morao uzeti u obzir Uredbu o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine. Odnosno, Ustavni sud smatra da je žalba branioca podnosioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Kv. 2/20 od 11. februara 2020. godine blagovremeno podneta, a imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja. Naime, branilac je prvostepenu presudu primio 10. marta 2020. godine, dok je 15. marta 2020. godine proglašeno vanredno stanje. Branilac je žalbu izjavio 26. marta 2020. godine za vreme trajanja vanrednog stanja. Kako je rok za izjavljivanje žalbe prekinut usled nastupanja vanrednog stanja, te nije tekao za vreme tog stanja, to je Ustavni sud ustanovio da je žalba izjavljena 26. marta 2020. godine blagovremena. Samim tim, Sud je ocenio da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 279/20 od 21. maja 2020. godine podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem presude Višeg suda u Kragujevcu Kv. 58/22 od 18. aprila 2022. godine i samog osporenog rešenja i određivanjem da Apelacioni sud u Kragujevcu donese novu odluku o žalbi branioca osuđenog - advokata Srđana Milekića izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Kv. 2/20 od 11. februara 2020. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Imajući u vidu da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i poništio osporeno rešenje, Sud se nije posebno bavio ocenom da li su u konkretnom slučaju povređena prava iz člana 33. stav 2. i člana 36. stav 2. Ustava.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 4928/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Polazeći od iznetog, Sud je odbacio zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, saglasno odredbi član 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje žalbe zbog pogrešne primene propisa o rokovima tokom vanrednog stanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti