Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku radi naplate neisplaćenih zarada. Postupak koji traje skoro šest godina je nerazumno dug, a nesprovođenje izvršne presude predstavlja povredu imovine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. A . iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S . A . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 1044/08 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. A . iz B . je 8. decembra 2011. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 1044/08. Takođe, ona ističe da su u ovom prinudnom izvršenju povređena i njena pravo na pravično suđenje i na delotvorni pravni lek zajemčena odredbama člana 6. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i pravo na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je Opštinski sud u Vranju doneo rešenje o izvršenju I. 1044/08 od 21. maja 2 008. godine, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 279/07 od 14. aprila 2008. godine, te da izvršenje još nije sprovedeno. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu nje nih navedenih Ustavom zajemčenih prava i naloži nadležnim državnim organima da sprovedu predmetni izvršni postupak.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje no Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Vranju I. 1044/08 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac S. A, ovde podnositeljka ustavne žalbe je 20. maja 2008. godine podnela Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika – H . k . P . k . „J .“ a.d. V, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 279/07 od 14. aprila 2008. godine, kojom je obavezan dužnik da isplati poveriocu odgovarajuće novčane iznose na ime neisplaćene zarade i naknade zarade i troškova parničnog postupka. Predložila je da se izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Vranju je 21. maja 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 1044/08, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 7.695,00 dinara.

Opštinski sud u Vranju je 26. maja 2008. godine dostavio rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Narodna banka Srbije je dopisom od 25. marta 201 4. godine obavestila Ustavni sud o sledećem: da je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 1044/08 od 21. maja 2008. godine primljeno u Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga 26. maja 2008. godine; da rešenje nije izvršeno zbog nedostatka novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika i višegodišnje blokade računa; da je Agencija za privatizaciju 14. januara 2011. godine dostavila rešenje o restruktu riranju izvršnog dužnika broj 10-26/11-324/02, te su nalozi rešenja povučeni; da Osnovni sud u Vranju nije aktivirao naloge rešenja.

4. Ustavna žalba je, pored ostalog, podneta zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na delotvorni pravni lek iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Imajući u vidu da se navedenim odredbama Evropske konvencije garantuju prava koja se jemče odredbama čl. 32. st. 1. i čl. 36. st. 2. Ustava, Ustavni sud je eventualno postojanje povrede navedenih prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava zajemčena je jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći.

Odredbama člana 5. st av 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku (član 9. st. 5. i 6.).

Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), koji je stupio na snagu 3. januara 2008. godine, propisano je da se posle člana 20đ, dodaju dva člana 20e i 20ž, a članom 20ž je, pored ostalog, propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, izmenjena je odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, koja sada glasi: od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 20. maja 2008. godine , podnošenjem predloga podnositeljke za izvršenje Opštinskom sudu u Vranju i da prinudno izvršenje još nije sprovedeno.

Kada je reč o dužini trajanja izršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak traje nepunih šest godina i da još uvek nije okončan. Navedeno trajanje ovog prinudnog izvršenja ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosi teljke ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog zahteva za podnosi teljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ispitujući složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovom predmetu, Ustavni sud je ocenio da je postupak bio usložnjen usled činjenice da je u vreme kada je rešenje o izvršenju bilo dostavljeno Narodnoj banci Srbije, radi sprovođenja izvršenja, račun izvršnog dužnika bio u blokadi, te izvršenje nije moglo da se sprovede plenidbom novčanih sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Ustavni sud je našao da je ova pravna stvar bila od izuzetnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na neisplaćene zarade podnositeljke po osnovu radnog odnosa kod poslodavca .

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da ona kao izvršni poverilac u ovom predmetu nije doprine la produžavanju izvršnog postupka.

Razmatrajući postupanje Opštinskog suda u Vranju u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je zaključio da je izvršni sud doneo rešenje o izvršenju nakon jednog dana od dana podnošenja predloga za izvršenje, te da je dostavio navedeno rešenje Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja izvršenja, nakon pet dana od dana donošenja rešenja. Ipak, Ustavni sud smatra da je prilikom ocenjivanja da li je izvršni postupak sproveden i okončan u razumnom roku, potrebno preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može značajno uticati na njegovu dužinu trajanja. U tom kontekstu, Ustavni sud naglašava da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi bitno postupanje Narodne banke Srbije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje izvršenja prinudnom naplatom potraživanja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije koji je dostavljen Ustavnom sudu, račun izvršnog dužnika bio je u blokadi u vreme prijema rešenja o izvršenju, te izvršenje tada nije moglo da se sprovede. Međutim, iz izveštaja Narodne banke Srbije ne proizlazi da je račun izvršnog dužnika bio u blokadi nakon 24. februara 2011. godine, kada je Vrhovni kasacioni sud zauzeo načelno pravno shvatanje da se neće prekidati izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama prema dužniku, subjektu privatizacije u restrukturiranju, a da će se prekinuti postupci nastaviti i okončati. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je Narodna banka Srbije bila dužna da nakon 24. februara 2011. godine pokuša da sprovede rešenje o izvršenju sa računa izvršnog dužnika i bez naloga izvršnog suda. Ovo posebno iz razloga što , u konkretnom slučaju, izvršni sud nije ni prekinuo postupak izvršenja nakon donošenja odluke o restrukturiranju izvršnog dužnika.

Ustavni sud je, pri tome, uzeo u obzir da je 25. decembra 2012. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je, pored ostalog, propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (član 20ž stav 1.). Međutim, imajući u vidu navedeno pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda, odredbu člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i standarde i principe izražene u odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud nalazi da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji nije od uticaja na izvršne postupke koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama upravljenim prema dužniku, subjektu privatizacije u restrukturiranju. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da na sprovođenje izvršenja, u konkretnom slučaju, nema uticaja odredba člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da su predmet izvršenja neizmirene zarade podnositeljke ustavne žalbe. Naime, to su potraživanja koja, saglasno odredbi člana 60. stav 4. Ustava, predstavljaju pravičnu naknadu za rad i kojih se niko ne može odreći. Ustavni sud, takođe, ističe da novčano potraživanje iz radnog odnosa dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno i kojom je izvršni dužnik kao preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom obavezano da izmiri zarade zaposlenima (a za čije obaveze država odgovara prema odluci Evropskog sud a za ljudska prava od 29. januara 2013. godine o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije), predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. U konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe je u periodu od šest godina onemogućena da mirno uživa svoju imovinu, te se svako dalje nesprovođenje izvršenja ne može smatrati srazmernim i opravdanim ograničenjem prava podnosi teljke u cilju zaštite javnog interesa. Ustavni sud stoga nalazi da ni iz tog razloga, u konkretnom slučaju, nema mesta primeni odredbe člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U vezi sa iznetim, a s obzirom na to da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 279/07 od 14. aprila 2008. godine nije izvršena ni nakon nepunih šest godina od dana podnošenja predloga za izvršenje, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljki ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava . Stoga je Ustavni sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u preostalom delu, Ustavni sud je zaključio da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod kojim se obrazlažu tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava u predmetnom izvršnom postupku.

Budući da podnositeljka ustavne žalbe nije dostavi la dokaze o nejednakom postupanju nadležnih organa u istim činjeničnim i pravnim situacijama, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja podnosi teljke da joj je uskraćeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud u tom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio sada nadležnom sudu i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

S obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe nije podnela zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, te da nije tražila da se odluka po ovoj ustavnoj žalbi objavi u “Službenom glasniku Republike Srbije“, Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da ne postoji način na koji bi se ostvarilo pravično zadovoljenje podnositeljke zbog povrede njenog prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.