Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa postupkom komasacije

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv akata kojima je odbačen predlog za oglašavanje ništavim rešenja o komasaciji iz 1981. godine. Iako je podnosilac imao pravni interes, njegov predlog nije bio osnovan prema taksativno navedenim razlozima za ništavost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6367/2012
15.07.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sibina Milutinovića iz Malog Crnića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Sibina Milutinovića izjavljena protiv zaključka Komisije za komasaciju skupštine opštine Malo Crniće broj 461-33/2010 od 12. avgusta 2010. godine i rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 461-02-63/2010-09 od 23. septembra 2010. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Sibina Milutinovića izjavljena protiv rešenja Komisije za komasaciju skupštine opštine Malo Crniće o raspodeli zemljišta iz komasacione mase I/01 broj 461-12/80-107 od 2. oktobra 1981. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sibin Milutinović iz Malog Crnića podneo je Ustavnom sudu, preko punomoćnika Ljiljane Kostić, advokata iz Aranđelov ca, 31 . jula 2012. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Komisije za komasaciju skupštine opštine Malo Crniće o raspodeli zemljišta iz komasacione mase I/01 broj 461-12/80-107 od 2. oktobra 1981. godine, zaključka Komisije za komasaciju skupštine opštine Malo Crniće broj 461-33/2010 od 12. avgusta 2010. godine i rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 461-02-63/2010-09 od 23. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je podneo nadležnom organu predlog za oglašavanje ništavim rešenja o raspodeli zemljišta iz komasacione mase, saglasno članu 257. stav 1. tačka 2) Zakona o opštem upravnom postupku, kao pravni sledbenik pok. Ž.M koji je bio učesnik komasacije; da za utvrđivanje aktivne legitimacije za podnošenje predloga za oglašavanje rešenja ništavim nije od značaja činjenica da učesnik komasacije nije stavljao primedbe u toku postupka komasacije, jer se navedeni predlog može podneti u svako doba; da on ima pravni interes za podnošenje navedenog predloga i da je nepravilan zaključak Komisije za komasaciju da „nije stranka u postupku“; da mu je odbacivanjem predloga za oglašavanje ništavim navedenog rešenja povređeno pravo na „učestvovanje u postupku“ i pravo na pravno sredstvo.

Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi: da je pok. Ž.M. po osnovu ugovora o arondaciji zaključenog 1954. godine dobio k.p. 851, KO Veliko Crniće, koja je kasnije podeljena na šest delova, s tim što su pok. Ž.M. pripale k.p. br. 851/2, 851/4 i 851/6; da je Komisija za komasaciju „svojom greškom učinila grubu povredu prava, jer nije unela k.p. 851/4 u komasacionu masu pok. Ž.M, već M.S“ i nezakonitim radnjama... se umešala u pravo na imovinu, jer je bez osnova oduzela k.p. 851/4 pok. Ž.M“.

U prilog tvrdnji o povredi prava na jednaku zaštitu prava, podnosilac navodi da je ostalim učesnicima komasacije uneta celokupna imovina u komasacionu masu, kao i to da njemu nije dozvoljeno da štiti svoje pravne interese, iako naslednici ranijeg sopstvenika imaju pravo na povraćaj oduzete imovine.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud poništi osporene akte i naloži Komisiji za komasaciju da otkloni štetne posledice „svojih nezakonitih radnji“, tako što će vratiti oduzetu parcelu podnosiocu, poništavanjem rešenja iz 1981. godine i donošenja novog, u skladu sa zakonom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporen e akte i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Osporenim zaključkom Komisije za komasaciju skupštine opštine Malo Crniće broj 461-33/2010 od 12. avgusta 2010. godine odbačen je predlog Sibina Milutinovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, za oglašavanje ništavim osporenog rešenja Komisije o raspodeli zemljišta iz komasacione mase 1/01 broj 461-12/80-107 od 2. oktobra 1981. godine, kao podnet od strane neovlašćenog lica. U obrazloženju osporenog zaključka je, pored ostalog, navedeno da je u postupku prethodnog ispitivanja aktivne legitimacije za podnošenje predloga u smislu člana 257. stav 1. tačka 2) Zakona o opštem upravnom postupku , Komisija izvršila uvid u spise predmeta broj 107 za učesnika komasacije Ž.M. iz Velikog Crnića i utvrdila da taj učesnik ni kada nije stavio nikakvu primedbu na uneto zemljište u komasacionu masu, niti na dodeljeno zemljište iz komasacione mase, kao i da se nije žalio na rešenje o raspodeli zemljišta iz komasacione mase čije se oglašavanje ništavim traži. Dalje je navedeno: da je odredbom člana 258. stav 1. Zakona o opšem upravnom postupku propisano da se rešenje može u svako doba oglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca, a kako je utvrđeno da podnosilac predloga nije bio stranka u postupku komasacije koji je okončan navedenim pravosnažnim rešenjem, odlučeno je kao u dispozitivu.

Osporenim rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 461-02-63/2010-09 od 23. septembra 2010. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba podnosioca izjavljena protiv osporenog zaključka Komisije, a u obrazloženju je navedeno: da u postupku komasacije nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje, niti obnova postupka, saglasno članu 42. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik SRS“, broj 52/89); da je predmetni postupak komasacije pravnosnažno okončan, te da je rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 21. juna 2010. godine potvrđen katastar nepokretnosti za KO Veliko Crniće; da iz sadržine podneska proizlazi da je podnosilac nezadovoljan komasacijom koja je pravnosnažno okončana, jer je naveo da je oštećen prilikom raspodele zemljišta. Presudom Upravnog suda U. 28703/10 od 14. juna 2012. godine odbijena je, kao neosnovana, tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe osporio navedeno konačno rešenje, iz razloga na kojima je tuženi organ zasnovao svoju odluku, a koje je kao pravilne i potpune prihvat io taj sud.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. stav 2.).

Za ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe sledećih propisa:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i 30/10 ) propisano je: da je s tranka lice po čijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku (član 39.).

Saglasno članu 257. navedenog zakona, ništavim se oglašava rešenje:

1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadležnosti ili u stvari o kojoj se uopšte ne može rešavati u upravnom postupku;

2) koje bi svojim izvršenjem moglo prouzrokovati neko delo kažnjivo po krivičnom zakonu;

3) čije izvršenje nije moguće;

4) koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke, a na to stranka nije naknadno izričito ili prećutno pristala;

5) koje sadrži nepravilnost koja je po nekoj izričitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog ništavosti.

Odredbama člana 258. Zakona je predviđeno da se r ešenje može u svako doba oglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke ili javnog tužioca (stav 1.); da je p rotiv rešenja kojim se neko rešenje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili javnog tužioca za oglašavanje rešenja ništavim dopuštena žalba (stav 3.).

Zakonom o korišćenju poljoprivrednog zemljišta ( „Službeni glasnik SRS“, broj 39/81) , koji se primenjivao na dan donošenja spornog rešenja o raspodeli komasacione mase, bilo je propisano: da protiv rešenja o raspodeli komasacione mase, učesnik komasacije može izjaviti žalbu nadležnom organu u roku od 15 dana od dana dostavljanja izvoda iz rešenja o raspodeli komasacione mase (član 120.); da u postupku komasacije nisu dopušteni povraćaj u pređašnje stanje i obnova postupka (član 125.); da se u pogledu svojine i drugih stvarnih prava na zemljištu koje se unosi u komasacionu masu ili u kompleks zemljišta koje se uređuje radi zajedničke obrade, odnosno koje se arondacijom pripaja zemljištu korisnika arondacije, uzima stanje u zemljišnim ili drugim javnim knjigama ili faktičko stanje (član 140 . stav 1.); da a ko se faktičko stanje, koje na terenu nije sporno, u pogledu prava svojine i drugih stvarnih prava na zemljištu iz stava 1. ovog člana, ne slaže sa stanjem u zemljišnim ili drugim javnim knjigama, zemljište će se uključiti u komasacionu masu ili u kompleks zemljišta, koji se uređuje radi zajedničke obrade, odnosno pripojiće se arondacijom na osnovu faktičkog stanja, a da se time ne diraju prava trećih lica na to zemljište (član 140 . stav 2.); da s porovi usled neslaganja faktičkog i pravnog stanja raspravljaju pred nadležnim sudom, koji ove sporove rešava kao hitne (član 140 . stav 3.).

Članom 117. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik SRS“, broj 52/89) bilo je određeno da će se postupak komasacije započet do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti po odredbama Zakona o korišćenju poljoprivrednog zemljišta . Zakoni o poljoprivrednom zemljištu iz 1992. godine i 2006. godine su na isti način uredili pitanje postupaka komasacije započet ih do dana stupanja na snagu tih zakona (član 73, odnosno član 88).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da kao pravni sledbenik učesnika komasacije ima pravni interes za podnošenje predloga nadležnom organu za oglašavanje ništavim rešenja o raspodeli zemljišta iz komasacione mase i da činjenica da učesnik komasacije nije stavljao primedbe u toku postupka komasacije nije od značaja za utvrđivanje aktivne legitimacije podnosioca za podnošenje tog predloga. Podnosilac ukazuje da mu je odbacivanjem predloga za oglašavanje ništavim spornog rešenja povređeno pravo na „učestvovanje u postupku“ i pravo na pravno sredstvo.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija označenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda. Ustavni sud naglašava da procesna pravila sadržana u Zakonu o opštem upravnom postupku predstavljaju neodvojivi deo procesnih jemstava pravičnog suđenja, zaštićenih Ustavom.

Ispitujući da li je u konkretnom slučaju primena procesnog, odnosno materijalnog prava imala za posledicu povredu prava na pravično suđenje , Ustavni sud je konstatovao da iz sadržine osporenih akata proizlazi da je osporenim rešenjem Komisije o raspodeli zemljišta iz komasacione mase 1/01 broj 461-12/80-107 od 2. oktobra 1981. godine (dalje u tekstu: osporeno rešenje Komisije) određeno koje zemljište je pok. Ž.M. uneo u komasacionu masu i koje zemljište iz komasacione mase se dodeljuje tom licu, te da je podnosilac ustavne žalbe pravni sledbenik navedenog učesnika komasacije.

Iz navedenih odredaba Zakona o opštem upravnom postupku proizlazi da je stranka, osim lica po čijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak i lice koj e, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku, kao i da stranka može u svako doba podneti predlog da se rešenje oglas i ništavim .

Imajući u vidu da se rešenjem nadležnog organa o raspodeli komasacione mase učesniku komasacije dodeljuje poljoprivredno zemljište u zamenu za ono koje je uneo u komasacionu masu, Ustavni sud nalazi da, nakon smrti učesnika komasacije, njegov pravni sledbenik ima nesumnjiv pravni interes da podnosi pravna sredstva nadležnom organu u vezi sa rešenjem o raspodeli komasacione mase i da, sledstveno, ima svojstvo stranke u tim postupcima. Stoga, po oceni ovog suda, osporeni zaključak Komisije donet 12. avgusta 2010. godine i osporeno rešenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 23. septembra 2010. godine ne sadrže ustavnopravno prihvatljiv zaključak da podnosilac ustavne žalbe nema aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga za oglašavanje ništavim osporenog rešenja Komisije.

Ustavni sud je dalje ispitivao da li je donošenjem osporenog zaključka Komisije od 12. avgusta 2010. godine, kojim je odbačen predlog podnosioca kao podnet od neovlašćenog lica, povređeno njegovo pravo da učestvuje u osporenom postupku. Ustavni sud, s tim u vezi, konstatuje da je Komisija u obrazloženju osporenog zaključka utvrdila da učesnik komasacije Ž.M nije stavio nikakvu primedbu na uneto zemljište u komasacionu masu, niti na dodeljeno zemljište iz komasacione mase, kao i da se nije žalio na rešenje o raspodeli zemljišta iz komasacione mase čije se oglašavanje ništavim traži, a da je u obrazloženju osporenog rešenja Ministarstv a poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istaknuto da je predmetni postupak komasacije pravnosnažno okončan, da u postupku komasacije nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje, niti obnova postupka, kao i da iz sadržine podneska proizlazi da je podnosilac nezadovoljan komasacijom koja je pravnosnažno okončana. Polazeći od sadržine navedenih osporenih akata, Ustavni sud ocenjuje da je, iako odbačen kao nedozvoljen, predlog podnosioca u suštini odbijen u smislu odredbe člana 2 58. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, jer su upravni organi razmatrali osnovanost predloga u situaciji kada učesnik komasacije nije stavljao primedbe u postupku komasacije, niti je izjavio žalbu protiv rešenja čije se oglašavanje ništavim traži, ocenivši da iz sadržine predloga proizlazi da je podnosilac nezadovoljan komasacijom, jer je „oštećen prilikom raspodele zemljišta“.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da se, saglasno navedenim odredbama člana 140. ranije važećeg Zakona o korišćenju poljoprivrednog zemljišta, u pogledu svojine i drugih stvarnih prava na zemljištu koje se unosi u komasacionu masu, uzimalo stanje u zemljišnim ili drugim javnim knjigama ili faktičko stanje , te da se, u slučaju razlikovanja tih stanja, zemljište uključivalo u komasacionu masu, ne dirajući prava trećih lica na to zemljište , a da su sporovi usled toga raspravlja ni pred nadležnim sudom . Polazeći od navedenog, a posebno imajući u vidu da su u članu 257. Zakona o opštem upravnom postupku taksativno nabrojani razlozi koji opravdavaju da se iz pravnog poretka uklone upravni akti kao ništavi, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije mogao imati legitimno očekivanje da se usvoji njegov predlog za oglašavanje ništavim osporenog rešenja Komisije, pozivanjem na to da sporna k.p. 851/4 nije uneta u komasacionu masu kao zemljište pok. Ž.M, već drugog lica, a čime je, po mišljenju podnosioca „bez osnova oduzeta“ ta parcela njegovom pravnom prethodniku. Ovaj sud, s tim u vezi, ukazuje da u smislu Zakona o opštem upravnom postupku nije ništavo rešenje čiji dispozitiv sadrži nedostatke koji se naknadno mogu otkloniti postupanjem suda ili organa uprave.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenim zaključkom Komisije za komasaciju skupštine opštine Malo Crniće broj 461-33/2010 od 12. avgusta 2010. godine i osporenim rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 461-02-63/2010-09 od 23. septembra 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, z ajemčena odredb ama člana 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), u ovom delu odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je konstatovao da podnosilac ustavne žalbe tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu iz člana 36. stav 1. i člana 58. stav 2. Ustava obrazlaže istim navodima koji su prethodno ocenjeni kao neosnovani, te ih nije ponovo ispitivao.

7. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu kojim se osporava rešenje Komisije za komasaciju skupštine opštine Malo Crniće o raspodeli zemljišta iz komasacione mase I/01 broj 461-12/80-107 od 2. oktobra 1981. godine, Ustavni sud je konstatovao da je ustavna žalba kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, iz čega proizlazi da se ustavnom žalbom mogu osporavati samo pojedinačni akti državnih organa i organizacija koje imaju javna ovlašćenja koji su doneti, odnosno radnje koje su preduzete, nakon stupanja na snagu Ustava.

Ustavni sud je, s obzirom na to da je osporeno rešenje Komisije doneto pre stupanja Ustava na snagu, odbacio ustavnu žalbu u ov om del u, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa postupkom komasacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti