Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu za naknadu štete zbog povrede na radu, koji je trajao skoro šest godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja sudova u početnoj fazi postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6369/2015
08.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 10736/11 (ranije pred Prvim opštinsk im sud om u Beogradu pod brojem P1. 12657/09), a zatim pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P1. 471/13, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Požarevca je , 8. oktobra 2015. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 12657/09, zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 10736/11, a na kraju pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P1. 471/13.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 27. oktobra 2009. godine podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu radi naknade štete zbog povrede na radu kod tuženog poslodavca, da se Prvi osnovni sud u Beogradu rešenjem P. 10736/11 od 25. maja 2011. godine oglasio nenadležnim za postupanje i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1. 981/11 od 3. jula 2013. godine potvrđeno je navedeno prvostepeno rešenje; da je zatim nadležan Osnovni sud u Požarevcu doneo presudu P1. 471/13 od 2. septembra 2014. godine a postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog sud a u Kragujevcu Gž1. 113/15 od 20. avgusta 2015. godine; da joj je zbog dužine trajanja postupka od šest godina, a koji nije bio složen, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevala je naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu P1. 471/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 27. oktobra 2009. godine podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv Republike Srbije – Ministarstva rada i socijalne politike i P.-t. p . d . „D .“, d.o.o. iz Požarevca, radi naknade štete prouzrokovane zbog povrede na radu kod tuženog. Predmet je dobio broj P. 12657/09.

U odgovoru na tužbu tuženo privredno društvo je istaklo prigovor mesne nenadležnosti jer je njegovo sedište u Požarevcu i predloži o je da se predmet dostavi Osnovnom sudu u Požarevcu kao mesno nadležnom sudu.

Uspostavljanjem nove mreže sudova u Republici Srbiji od 2010. godine, predmet je u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu gde se vodio pod brojem P. 4858/10 i pred tim sudom je prvo ročište za glavnu raspravu bilo zakazano za 6. oktobar 2010. godine, ali nije bilo održano zbog štrajka administrativnih radnika, a drugo ročište zakazano za 23. decembar 2010. godine takođe nije bilo održano zbog procesnih nedostataka, bez navođenja razloga. Zatim je 10. marta 2011. godine održano pripremno ročište na kome je iz razloga celishodnosti razdvojen postupak u odnosu na drugotuženo privredno društv o, te je formiran nov predmet koji je zaveden pod brojem P. 10736/11.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 10736/11 od 25. maja 2011. godine taj sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje i određeno je da se po pravnosnažnosti rešenja spisi dostave Osnovnom sudu u Požarevcu kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1. 981/11 od 3. jula 2013. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđeno je prvostepeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 10736/11 od 25. maja 2011. godine.

Spisi predmeta su 7. novembra 2013. godine dostavljeni Osnovnom sudu u Požarevcu kao nadležnom sudu i predmet se dalje vodio pod brojem P1. 471/13 . Pred tim sudom je bilo održano pet ročišta, na kojima su saslušane parnične stranke , saslušani su svedoci, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, izvršeno je veštačenje od strane određenih sudskih veštaka medicinske struke ortopeda-traumatologa i neuropsihijatra i saslu šani su veštaci.

Tužbeni zahtev je preciziran 29. maja 2014. godine.

Kako je tuženi delimično priznao tužbeni zahtev po osnovama i u visini kako je naveo u podnesku od 9. juna 2014. godine, a punomoćnik tužilje je predložio donošenje presude na osnovu priznanja, Osnovni sud u Požarevcu je doneo delimičn u presudu na osnovu priznanja P1. 471/13 od 30. jula 2014. godine, kojom je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove naknadi iznos od 50.000,00 dinara, na ime umanjenja opšte životne aktivnosti 50.000,00 dinara i za pretrpljeni strah 50.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznm kamatom i određeno je da će se o troškovima postupka odlučiti konačnom presudom.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu P1. 471/13 od 2. septembra 2014. godine ispravljena je navedena delimična presuda na osnovu priznanja zbog očigledne greške u pisanju.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1. 471/13 od 2. septembra 2014. godine obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke obave zan je tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog umanjenja opšte životne aktivnosti isplati iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha isplati iznos od 100.000,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu četvrtom izreke deo tužbenog zahteva tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova za veće traženje od dosuđenog iznosa od 150.000,00 dinara do iznosa od 19 0.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom , odbijen je kao neosnovan; u stavu petom izreke d eo tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete zbog umanjenja opšte životne aktivnosti za veće traženje od dosuđenog iznosa od 200.000,00 dinara do iznosa od 300.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom odbijen je kao neosnovan; u stavu šestom izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 119.187,00 dinara.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu P1. 471/13 od 18. decembra 2014. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje od 20. novembra 2014. godine da bude oslobođena od plaćanja sudske takse, a 5. januara 2015. godine podnositeljka je podn ela žalbu protiv tog rešenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 113/15 od 20. avgusta 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1. 471/13 od 2. septembra 2014. godine u stavu drugom njene izreke; u stavu drugom izreke preinačena je prvostepena presuda u st. 1, 3. i 6. izreke, tako je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 100.000,00 dinara, a po osnovu pretrpljenog straha iznos od 80.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom, a odbijen je tužbeni zahtev za iznos preko dosuđenog, i to po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova za iznos od 50.000,00 dinara, i po osnovu pretrljenog straha za iznos od 20.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 72.878,53 dinara; u stavu četvrtom izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđ eno je rešenje Osnovnog suda u Požarevcu P1. 471/13 od 18. decembra 2014. godine kojim je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje da bude oslobođena od plaćanja sudske takse.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajamčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.)

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnositeljke odlučio bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, trajanje parničnog postupka od skoro šest godina pred prvostepenim i drugostepenim sudom predstavlja nerazumno dugo trajanje, kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za nerazumno trajanje postupka snosi Prvi osnovni sud u Beogradu koji je prvo ročište za glavnu raspravu zakazao nakon deset meseci , dok se posle skoro godinu i po dana taj sud oglasio mesno nenadležnim . Takođe, odgovornost snosi i drugostepeni sud jer je žalbeni postupak po procesnom pitanju nenadležnosti prvostepenog suda trajao preko dve godine. Međutim, Ustavni sud nalazi da je Osnovni sud u Požarevcu efikasno postupao od kada je predmet dostavljen tom sudu kao nadležnom sudu i odlučio je prvo delimičnom presudom na osnovu priznanja nakon mesec dana od kada je tuženi delimično priznao tužbeni zahtev, dok je konačnu prvostepenu odluku taj sud doneo nakon dva meseca od donošenja delimične presude . Takođe, i drugostepeni sud je bio efikasan i žalbeni postupak pred tim sudom je trajao nepunih godinu dana.

Po oceni Suda, predmet spora je za podnositeljku bio od nesumnjivog materijalnog značaja i podnositeljka je imala legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da podnositeljka nije doprinela dužem trajanju predmetne parnice, jer je prisustvovala svim ročištima i pri tome nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom postupka nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 1. 10736/11 (ranije pred Prvim opštinsk im sud om u Beogradu pod brojem P1. 12657/09), a zatim pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P1. 471/13, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da zahtev podnositeljke da joj se naknada nematerijalne štete utvrdi u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti , predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za pretrpljenu povredu ustavnog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti