Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene presude, a ne od odluka donetih povodom nedozvoljenih ili neblagovremenih vanrednih pravnih lekova, jer se time pravna sredstva ne smatraju iscrpljenim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Krgović i Dušana Krgovića, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljiljane Krgović i Dušana Krgovića izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 920/08 od 11. marta 2008. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 3460/08 od 12. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Krgović i Dušan Krgović, oboje iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu 5. maja 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 920/08 od 11. marta 2008. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 3460/08 od 12. maja 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. Ustava Republike Srbije.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:

Pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 920/08 vođen je postupak radi utvrđivanja potraživanja, koji je pravosnažno okončan osporenom presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 3460/08 od 12. maja 2008. godine. Pismeni otpravak navedene presude punomoćnici podnosilaca ustavne žalbe primili su 6. juna 2008. godine. Protiv prvostepene i drugostepene presude podnosioci ustavne žalbe, preko punomoćnika, podneli su Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podizanje zahtev za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je dopisom GT. I 1375/08 od 10. jula 2008. godine obavestilo podnosioce ustavne žalbe da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih sudskih odluka i da su podnosioci ovlašćeni da to sami učine, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja. Po prijemu tog obaveštenja, podnosioci ustavne žalbe izjavili su zahtev za zaštitu zakonitosti. Vrhovni sud Srbije je rešenjem Spzz. 105/08 od 14. oktobra 2008. godine odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen, jer ga nije podneo advokat. Podnosioci ustavne žalbe su potom, preko punomoćnika iz reda advokata, izjavili zahtev za zaštitu zakonitosti, koji je rešenjem Vrhovnog suda Spzz. 10/09 od 17. februara 2009. godine odbačen kao neblagovremen. Pismeni otpravak navedenog rešenja punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe primio je 10. aprila 2009. godine.

Prema stavu Ustavnog suda, donošenjem presude po reviziji smatra se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku, dozvoljeno i kada je izjavljeno na zakonom propisan način. Ovakav pravni stav može se primeniti i kad je u pitanju zahtev za zaštitu zakonitosti. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da su u konkretnom predmetu podneta dva zahteva za zaštitu zakonitosti, i to jedan koji su izjavili podnosioci ustavne žalbe lično, a drugi preko advokata, te da je prvi odbačen kao nedozvoljen, a drugi kao neblagovremen, Ustavni sud je ocenio da se zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u ovom slučaju računa od dana dostavljanja drugostepene presude punomoćnicima podnosilaca ustavne žalbe. S obzirom na to da su punomoćnici podnosilaca ustavne žalbe u parničnom postupku osporenu drugostepenu presudu Višeg trgovinskog suda Pž. 3460/08 od 12. maja 2008. godine primili 6. juna 2008. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 5. maja 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti