Odluka Ustavnog suda o povredi prava pritvorenika na odluku po žalbi

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava pritvorenika iz člana 30. stav 3. Ustava, jer mu odluka po žalbi na rešenje o pritvoru nije dostavljena u zakonskom roku od 48 časova. Ostali navodi žalbe su odbačeni.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. Po.3. 31/20 od 8. maja 2020. godine, u kome je doneto rešenje istog suda Kpp. Po.3. 31/20 – Kv. 1922/20 od 14. maja 2020. godine , povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu , 1. jula 2020. godine, preko punomoćnika A . M . A, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. Po.3. 31/20 od 8. maja 2020. godine i rešenja istog suda Kpp. Po.3. – Kv. 1922/20 od 14. maja 2020. godine, zbog povrede prava iz člana 30. st. 1. i 3, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da „drugostepeni sud u osporenom rešenju od 14. maja 2020. godine navodi da boravak na slobodi omogućava okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, da putem mreže koja je opšte dostupna, pristupi internetu, pa to ukazuje da će ponoviti delo ili učiniti delo kojim preti. Punomoćnik podnosioca ukazuje da, ukoliko se ovakvo stanovište prihvati i od strane Ustavnog suda, to vodi jednostavnom zaključku da lica koja su osumnjičena da su delo izvršila putem interneta, nikada neće biti na slobodi, jer je internet svuda dostupan“; da je „prvostepeni sud bio dužan da obije predlog za određivanje pritvora, jer je više nego jasno da se ista svrha može ostvariti blažom merom, tj. drugostepeni sud je bio dužan da preinači prvostepeno rešenje i odbije predlog za određivanje pritvora“; da u konkretnom slučaju ne postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti, te samim tim nema uslova za određivanje pritvora; da je „rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. Po.3. – Kv. 1922/20 od 14. maja 2020. godine doneto po isteku roka od 48 časova od ulaganja žalbe, jer je branilac po službenoj dužnosti M. J . podnela žalbu 9. maja 2020. godine, te da je do 14. maja 2020. godine, svakako istekao rok od 48 časova, čime je takođe prekršena citirana ustavna odredba“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, te da poništi osporeno rešenje Kpp. Po.3. 31/20 – Kv. 1922/20 od 14. maja 2020. godine i naloži Višem sudu u Beogradu da ponovo odluči o žalbi podnosioca od 11. maja 2020. godine.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu Su. VIII – 48 271/23 od 16. juna 2023. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. Po.3. 31/20 od 8. maja 2020. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na osnovu člana 498. stav 1. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) određen pritvor; pritvor se prema podnosiocu računa od 6. maja 2020. godine i po navedenom rešenju mu može trajati do 5. juna 2020. godine; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „iz činjenica i podataka sadržanih u priloženom materijalu uz krivičnu prijavu MUP RS – UKP – SBPOK Ku. 209/20 od 7. maja 2020. godine, kao i iz iskaza okrivljenog D . M . datog na zapisniku pred zamenikom Višeg javnog tužioca u Beogradu dana 8. maja 2020. godine, proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni D . M . izvršio krivična dela za koja se tereti. Opravdano je da se prema okrivljenom M. D . odredi pritvor iz razloga propisanih članom 211 stav 1. tačka 3) 3akonika o krivičnom postupku u vezi člana 498. stav 1. Z akonika, jer postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. Ove okolnosti ogledaju se u tome što je okrivljeni M. D . ranije osuđivano lice prema izveštaju iz kaznene evidencije, i to: presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2912/13 od 28. novembra 2013. godine, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, uslovno na dve godine, presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Spk. 32/17 od 27. januara 2017.godine, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, uslovno na tri godine, i presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 579/18 od 13. septembra 2018.godine zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Kako se okrivljenom u konkretnom slučaju na teret stavlja izvršenje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. Krivičnog zakonika, dakle krivično delo sa elementima nasilja, a kako je okrivljeni u ranijem periodu više puta osuđivan zbog krivičnog dela sa elementima nasilja, posebno imajući u vidu kratak protek vremena od isteka kazne roka proveravanja (27. januara 2020.godine) po presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu Spk 33/17 od 27. januara 2017.godine, u odnosu na predmetno krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret, dodatno imajući u vidu dostupnost računara, mobilnih telefona, i interneta, koji omogućavaju da okrivljeni sa bilo kog mesta pristupi internetu, to po oceni sudije za prethodni postupak sve navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti, te je, a radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka opravdano da mu se odredi pritvor iz razloga propisanih čl. 211 stav 1 tačka 3. 3akonika o krivičnom postupku u vezi člana 498. stav 1. Zakonika“;

- da je osporeno prvostepeno rešenje uručeno podnosiocu i njegovim izabranim braniocima – advokatima B. B . i A . M . A . 8. maja 2020. godine ; advokat A. M . A . je navedeno rešenje lično primila u sudu , a Više javno tužilaštvo je to rešenje primilo 11. maja 2020. godine;

- da je advokat M. J, kao izabrani branilac, 9. maja 2020. godine izjavila žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. Po.3. 31/20 od 8. maja 2020. godine, dok je advokat A . M . A . 11. maja 2020. godine izjavila žalbu.

- da su žalbe primljene u Višem sud u u Beogradu 11. maja 2020. godine i 12. maja 2020. godine;

- da okrivljeni D. M . nije izjavio žalbu; t akođe, u konkretnom slučaju nisu podnošene dopune žalbe;

- da je 12. maja 2020. godine zamenik javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu dostavio sudiji za prethodni postupak spise predmeta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt. Vtk. 148/20 radi odlučivanja o žalbama branilaca izjavljenim protiv rešenja o određivanju pritvora Kpp. Po.3. 31/20 od 8. maja 2020. godine;

- da je 12. maja 2020. godine sudija za prethodni postupak dostavila veću iz člana 21. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku spise predmeta Kpp. Po.3. 31/20 zajedno sa spisima Kt. Vtk. 148/20 radi odlučivanja o žalbama branilaca okrivljenog D. M .– advokata M. J . i A . M . A;

- da je 13. maja 2020. godine veće iz člana 21. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku ocenilo da je preuranjeno odlučivati o izjavljenim žalbama i da je spise predmeta potrebno vratiti sudiji za prethodni postupak, jer u spisima predmeta nema dokaza o dostavljanju rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. Po.3. 31/20 od 8. maja 2020. godine advokatu A. M . A . i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu ; takođe, veće je utvrdilo da je potrebno spisima predmeta najpre združiti dokaz o dostavljanju navedenog rešenja, a tek nakon toga dostaviti spise ponovo veću radi odlučivanja o izjavljenim žalbama;

- da je 14. maja 2020. godine sudija za prethodni postupak dostavila veću iz člana 21. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku spise predmeta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt. Vtk. 148/20 radi odlučivanja o žalbama branilaca okrivljenog D. M, advokata M . J . i A . M . A . izjavljenim protiv rešenja Kpp. Po.3. 31/20 od 8. maja 2020. godine;

- da su osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. Po.3. 31/20 – Kv. 1922/20 od 14. maja 2020. godine odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog D. M; u obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da „po nalaženju krivičnog vanpretresnog veća neosnovani su navodi izjavljenih žalbi i pravilno je postupio sudija za prethodni postupak kada je prema okrivljenom M . D . odredio pritvor po zakonskom osnovu iz člana 211 stav 1 tačka 3) 3akonika o krivičnom postupku. Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni D . M . izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, na taj način što je dana 6. maja 2020. godine ugrozio sigurnost predsednika Republike Srbij e A. V . u vezi sa p oslovima koje obavlja, pretnjama da će napasti na njegov život i telo, na taj način što je na svom korisničkom nalogu „D.“ na društvenoj mreži T. postavio više objava i komentara preteće sadržine upućenih oštećenom, bliže navedene u krivičnoj prijavi, pa imajući u vidu krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret, činjenicu da je okrivljeni ranije tri puta osuđivan kao iz izveštaja iz Kaznene evidencije i to za krivična dela sa elementima nasilja, a u vezi sa činjenicom da je krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret u ovom postupku izvršeno putem interneta, odnosno putem mreže koja je opštedostupna, što omogućava okrivljenom da sa bilo kog mesta pristupi internetu, to sve napred navedene činjenice u međusobnoj vezi predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni D. M . u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili učiniti delo kojim preti, zbog čega pritvor i po ovom zakonskom osnovu u konkretnom slučaju predstavlja nužnu i neophodnu meru za nesmetano vođenje ovog krivičnog postupka. Prilikom donošenja odluke, veće je i malo u vidu i navode izjavljenih žalbi u delu da se ista svrha mogla postići blažom merom, pa je našlo da izneti navodi nisu od uticaja na drugačiju odluku veća, s obzirom na to da je, po nalaženju veća, stepen opasnosti da će okrivljeni D . M . boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili učiniti delo kojim preti i dalje takvog inteziteta da se može sprečiti jedino merom pritv ora, a ne nekom drugom – blažom merom“;

- da je podnosilac osporeno drugostepeno rešenje primio 20. maja 2020. godine, advokat M. J . primila je 29. maja 2020. godine rešenje Kpp. Po.3. 31/20 – Kv. 1922/20, a advokat A . M . A . je primila to rešenje 1. juna 2020. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)).

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je: da ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom do tri godine (član 138. stav 1.); da ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina (člana 138. stav 3); da ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom (član 348. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u konkretnom slučaju povređeno pravo iz člana 30. stav 3. Ustava. Pri tome navodi da je „rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. Po.3. – Kv. 1922/20 od 14. maja 2020. godine doneto po isteku roka od 48 časova od ulaganja žalbe, jer je branilac po službenoj dužnosti M. J . podnela žalbu 9. maja 2020. godine, te da je do 14. maja 2020. godine, svakako istekao rok od 48 časova“.

Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine, stav 6.) naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Ustavni sud ukazuje da se prema prvom delu odredbe člana 30. stav 3. Ustava, pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja. Sud smatra da u konkretnom slučaju nije bilo osnova da se ceni navedeno, jer to nije ni isticano u ustavnoj žalbi.

Međutim, Ustavni sud ističe da odredba člana 30. stav 3. Ustava takođe garantuje licu lišenom slobode da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je branilac okrivljenog D. M .– advokat M. J . izjavila žalbu 9. maja 2020. godine, dok je advokat A . M . A . izjavila žalbu 11. maja 2020. godine na rešenje kojim je podnosiocu određen pritvor. Viši sud u Beogradu je žalbe primio 11. maja odnosno 12. maja 2020. godine. Ustavni sud dalje ukazuje da je veće Višeg suda u Beogradu iz člana 21. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku na sednici od 13. maja 2020. godine ocenilo da u spisima predmeta nema dokaza o tome kada je rešenje Kpp. Po.3. 31/20 od 8. maja 2020. godine dostavljeno Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i advokatu A . M . A. Dalje, veće je utvrdilo da je prvo potrebno da se spisi predmeta kompletiraju tako što će im se združiti dokazi o dostavljanju prvostepenog rešenja napred navedenim licima. Dana 14. maja 2020. godine sudija za prethodni postupak je dostavila veću kompletirane spise predmeta. Osporeno drugostepeno rešenje je doneto 14. maja 2020. godine, a podnosilac ga je primio 20. maja 2020. godine. Njegovi branioci su primili to rešenje 29. maja odnosno 1. juna 2020. godine.

Ustavni sud je, sledom iznetog, ocenio da o žalbi branilaca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, na rešenje o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu nije odlučeno i odluka dostavljena u roku od 48 časova, kako to jemči odredba člana 30. stav 3. Ustava.

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu činjenicu da su izjavljene dve žalbe protiv osporenog prvostepenog rešenja, ali ova činjenica ne utiče na drugačiju odluku Ustavnog suda imajući u vidu imperativnu odredbu člana 30. stav 3. Ustava. Takođe, Sud je imao u vidu i činjenicu da postoji propust Višeg suda u Beogradu u pogledu kompletiranja spisa predmeta koji je trebal o da se dostave veću iz člana 21. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, a što je doprinelo odlaganju održavanja veća i kašnjenju u odlučivanju po žalbama. Međutim, ova činjenica nije odlučujuće doprinela povredi prava podnosioca, iako je svakako imala uticaj na povredu prava. Sud naročito skreće pažnju da je rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. Po.3. 31/20 – Kv. 1922/20 od 14. maja 2020. godine dostavljeno podnosiocu tek 20. maja 2020. godine, iako se podnosilac nalazio u Okružnom zatvoru u Beogradu.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud nije poništio osporena rešenja, budući da je reč o rešenjima temporalnog karaktera.

6. Podnosilac smatra da su mu osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu Kpp. Po.3. 31/20 od 8. maja 2020. godine i Kpp. Po.3. 31/20 – Kv. 1922/20 od 14. maja 2020. godine povređena i prava iz člana 30. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava. Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 30. stav 1. Ustava cenio u svetlu prava na pravično suđenje.

Pre svega, Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da ona sadrže detaljno i jasno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je , stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih rešenja.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“ , broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava pritvorenika na odluku po žalbi

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti