Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi dali jasne, dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge za produženje pritvora, zasnovane na ranijoj osuđivanosti i posebno teškim okolnostima krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Đurđića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Aleksandra Đurđića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 1003/11 od 7. oktobra 2011. godine, rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 514/11 od 27. septembra 2011. godine, rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 800/12 od 28. juna 2012. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 336/12 od 15. juna 2012. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Đurđić iz Niša je 4. novembra 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 1003/11 od 7. oktobra 2011. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 514/11 od 27. septembra 2011. godine, koj a je dostavio uz podnesak od 27. februara 2011. godine, dok je 16. jula 2012. godine dostavio dopunu ustavne žalbe protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 408/12 od 5. aprila 2012. godine, rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 169/12 od 26. marta 2012. godine, rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 800/12 od 28. juna 2012. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 336/12 od 15. juna 2012. godine. Ustavna žalba i dopuna ustavne žalbe su izjavljene zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora, zajemčen og odredbama člana 31. Ustava Republike Srbije. Podnosilac je 8. avgusta 2013. godine dostavio urgenciju za postupanje u ovom predmetu.

Uz ustavnu žalbu, njenu dopunu, kao i urgenciju podnosilac je priložio više drugih rešenja o produženju pritvora, žalbe koje je izjavio protiv njih, kao i rešenja drugostepenog suda po izjavljenim žalbama, ali, osim navedenih, nije osporio nijedno drugo rešenje.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi i njenoj dopuni naveo:

- da se u pritvoru nalazi po rešenju istražnog sudije Višeg suda u Nišu Ki. 3 44/10 od 1 6. decembra 2010. godine, na osnovu člana 142. stav 1. tač. 2) i 5) Zakonika o krivičnom postupku;

- da mu je, nakon podizanja optužnice, pritvor više puta produžavan, poslednji put osporenim rešenjima Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 1003/11 od 7. oktobra 2011. godine i Višeg suda u Nišu Kv. 514/11 od 27. septembra 2011. godine, na osnovu člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku;

- da su razlozi navedeni u osporenim rešenjima stereotipni i identični razlozima navedenim u prethodnim rešenjima o produženju pritvora, odnosno da nisu indivudualizovani;

- da ne postoje posebno teške okolnosti krivičnog dela koje je sud uzeo kao osnov za produženje pritvora;

- da je sud diskriminisao podnosioca kao okrivljenog, s obzirom na to da je, kao jedan od razloga za produženje pritvora, naveo i njegovu raniju osuđivanost.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava i poništi osporena rešenja.

S obzirom na to da je dopunom ustavne žalbe od 16. jula 2012. godine podnosilac osporio i rešenje o produženju pritvora Višeg suda u Nišu Kv. 169/12 od 26. marta 2012. godine, potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 408/12 od 5. aprila 2012. godine, kao i rešenje Višeg suda u Nišu Kv. 336/12 od 15. juna 2012. godine, potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 800/12 od 28. juna 2012. godine, a kako se radi o istom podnosiocu i rešenjima o produženju pritvora donetim u istom krivičnom postupku, Ustavni sud je o svim osporenim rešenjima odlučivao jednovremeno.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 84. stav 1. („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz navoda ustavne žalbe, kao i iz osporenih rešenja utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Pred Višim sudom u Nišu protiv podnosioca ustavne žalbe i još dva lica vodi se krivični postupak po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Nišu Kt. 390/10 od 27. aprila 2010. godine, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, dok se protiv ostala dva saoptužena postupak vodi i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Podnosiocu ustavne žalbe je, na osnovu člana 142. stav 1. tač. 2) i 5) Zakonika o krivičnom postupku, pritvor određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Nišu Ki. 3 44/10 od 1 6. decembra 2010. godine , koji mu se računa od 14. decembra 2010. godine, kada je lišen slobode.

Nakon podizanja optužnice, podnosiocu je pritvor više puta produžavan, osporenim rešenjima za još po dva meseca, s tim da po rešenju Višeg suda u Nišu Kv. 514/11 od 27. septembra 2011. godine pritvor može trajati najduže do 27. novembra 2011. godine, prema rešenju Višeg suda u Nišu Kv. 169/12 od 26. marta 2012. godine pritvor može trajati najduže do 27. maja 2012. godine, a prema rešenju Višeg suda u Nišu Kv. 336/12 od 15. juna 2012. godine najduže do 27. jula 2012. godine. Podnosiocu je pritvor ovim rešenjima svaki put produžen iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tač. 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku.

Ispitujući po službenoj dužnosti, u smislu člana 146. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP), da li još uvek stoje razlozi za pritvor protiv okrivljenih, veće je u osporenim rešenjima našlo da razlozi za produženje pritvora i dalje stoje te da je, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor potrebno produžiti. Kako je podnosilac, prema izvodima iz kaznene evidencije, ranije dva puta pravosnažno osuđen zbog izvršenja krivičnih dela sa elementima nasilja (krivična dela iz člana 220. stav 1, člana 47. stav 1. i člana 54. KZRS), to u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da mu se i u osporenom krivičnom postupku na teret stavlja krivično delo sa elementima nasilja (razbojništvo), po oceni veća, predstavlja osobitu okolnost koja ukazuje da bi, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ponoviti krivično delo, pa je njegovo dalje zadržavanje u pritvoru po osnovu razloga iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, neophodno. Veće takođe smatra da su oba kumulativna uslova za pritvor, propisana odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, ispunjena. Kako je za krivično delo koje se podnosiocu optužnicom stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, veće smatra da je ispunjen objektivni uslov za produženje pritvora, koji se tiče propisane kazne. S obzirom da se, po nalaženju veća, posebno teške okolnosti krivičnog dela ogledaju u tome što su okrivljeni prilikom izvršenja krivičnog dela, prema navodima optužnice, pištoljima udarali dvojicu radnika banke, te je u dva navrata došlo do ispaljenja metaka iz pištolja, jednom iznad glave oštećenog S.M. i jednom ispred banke u pravcu oštećenog A.M, kao i u iznosu oduzetog novca različitih valuta, ukupne vrednosti od 48.203.570,00 dinara, veće smatra da je ispunjen i subjektivni uslov za produženje pritvora po ovoj tački člana 142. stav 1. ZKP. Takođe, veće je ocenilo da navedene okolnosti vremenom nisu izgubile na intenzitetu i ukazuju da je javni interes da okrivljeni bude u pritvoru jači od pojedinačnog interesa okrivljenog da se brani sa slobode.

Pored navedenog, u obrazloženju poslednjeg osporenog rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Nišu Kv. 336/12 od 15. juna 2012. godine, veće je našlo, pored navedenog, da se posebno teške okolnosti krivičnog dela ogledaju, imajući u vidu navode optužnice, i u tome što je delo izvršeno u prepodnevnim časovima, u užem centru grada, što sve zajedno, u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je predmetni događaj u kome je svako od okrivljenih imao određenu ulogu izazvao veliko uznemirenje građana i šire javnosti, opravdava dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru.

Osporenim rešenjima Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 1003/11 od 7. oktobra 2011. godine, Kž.2. 408/12 od 5. aprila 2012. godine i Kž.2. 800/12 od 28. juna 2012. godine odbijene su žalbe podnosioca izjavljene protiv osporenih rešenja o produženju pritvora i prvostepena rešenja su potvrđena. Apelacioni sud u Nišu je osporenim rešenjima u potpunosti prihvatio stavove Višeg suda u Nišu u pogledu postojanja zakonskog osnova za produženje pritvora podnosiocu ustavne žalbe, kako u pogledu osnova iz tačke 3), tako i u pogledu zakonskog osnova iz tačke 5) člana 142. stav 1. ZKP.

4. Odredbama člana 31. Ustava utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Odredbom člana 133. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09, 76/10 i 72/11) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka jesu poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo i pritvor.

Odredbe člana 142. stav 1. ZKP propisuju da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog , ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3.)), ili ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (tačka 5)).

Odredbama člana 146. st. 1. do 4. ZKP je propisano da se posle predaje optužnice sudu, do završetka glavnog pretresa, pritvor može, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu, odrediti ili ukinuti samo rešenjem veća, da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja i da protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena.

5. S obzirom na činjenicu da je Ustavni sud u više donetih odluka detaljno analizirao elemente prava zaštićenog odredbom člana 31. stav 2. Ustava, kao i kriterijume pomoću kojih se utvrđuje da li povreda ovog prava postoji ili ne, to se u ovoj odluci Sud neće detaljnije upuštati u ovu analizu, već upućuje na stavove iznete u tim odlukama (videti, pored ostalih, odluke Ustavnog suda Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine, Už-1429/2009 od 16. jula 2009. godine i Už-34/2008 od 10. marta 2011. godine).

6. Imajući u vidu da se, prema navedenim stavovima Ustavnog suda i sadržini člana 31. stav 1. Ustava, ovom odredbom Ustava jemči pravo okrivljenog na ograničeno trajanje pritvora u fazi istrage, a da je osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen a ne određen, te da je to učinjeno u fazi nakon podizanja optužnice, to Ustavni sud nije vršio ocenu postojanja povreda prava podnosi oca zajemčenog odredbom člana 31. stav 1. Ustava.

7. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog pažljivo ispitivao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Nadležni sud je utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljen e u pritvoru i da se ista svrha (nesmetano vođenje krivičnog postupka) ne može ostvariti blažom merom.

Prema oceni Ustavnog suda, iz obrazloženja osporenih rešenja nesumnjivo proizlazi da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvrši o krivično del o koj o mu je stavljeno na teret , što predstavlja osnovni uslov za određivanje i produženje pritvora. Postupajući sudovi su, po mišljenju Ustavnog suda, dali jasne, dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih smatraju da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, ukoliko bude pušten na slobodu, ponoviti istovrsno krivično delo, pa dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru po odredbi člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP predstavlja meru za obezbeđenje nesmetanog vođenja krivičnog postupka, koja se ne može zameniti drugom, blažom merom. Naime, kako je podnosilac ustavne žalbe, prema izvodima iz kaznene evidencije, ranije dva puta pravosnažno osuđen zbog izvršenja krivičnih dela sa elementima nasilja (krivična dela iz člana 220. stav 1, člana 47. stav 1. i člana 54. KZRS), što u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da mu se i u osporenom krivičnom postupku na teret stavlja krivično delo sa elementima nasilja (razbojništvo), ocenu veća da to predstavlja osobitu okolnost koja ukazuje da bi, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ponoviti krivično delo, pa je njegovo dalje zadržavanje u pritvoru po osnovu razloga iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, neophodno, Ustavni sud smatra ustavnopravno prihvatljivom.

Kako je za krivično delo koje se podnosiocu optužnicom stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, a sud smatra da postoje posebno teške okolnosti krivičnog dela koje se ogledaju u tome što su okrivljeni prilikom izvršenja krivičnog dela, prema navodima optužnice, pištoljima udarali dvojicu radnika banke, te je u dva navrata došlo do ispaljenja metaka iz pištolja, jednom iznad glave oštećenog S.M. i jednom ispred banke u pravcu oštećenog A.M, kao i u iznosu oduzetog novca različitih valuta, ukupne vrednosti od 48.203.570,00 dinara, ocenu veća da su ispunjeni objektivni i subjektivni uslov za produženje pritvora propisan odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, Ustavni sud smatra adekvatnom i na zakonu zasnovanom. S obzirom na to da je veće u poslednjem osporenom rešenju o produženju pritvora Višeg suda u Nišu Kv. 336/12 od 15. juna 2012. godine našlo, pored svega navedenog, da se posebno teške okolnosti krivičnog dela ogledaju, imajući u vidu navode optužnice, i u tome što je delo izvršeno u prepodnevnim časovima, u užem centru grada, što sve zajedno, u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je predmetni događaj u kome je svako od okrivljenih imao određenu ulogu izazvao veliko uznemirenje građana i šire javnosti, opravdava dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, kao i da navedene okolnosti vremenom nisu izgubile na intenzitetu i ukazuju da je javni interes da okrivljeni bude u pritvoru jači od pojedinačnog interesa okrivljenog da se brani sa slobode, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima svestrano i temeljno ispitali postojanje osnova za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru i za svoj stav da je produženje pritvora neophodno radi nesmetanog sprovođenja krivičnog postupka, te da se ne može zameniti blažom merom za obezbeđenje prisustva okrivljenog, dali valjane i individualizovane razloge.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe i još dvojice okrivljenih pred Višim sudom u Nišu zbog više krivičnih dela složen, kako zbog više radnji izvršenja krivičnih dela koja im se stavljaju na teret, tako i zbog potrebe da se, s obzirom na to da su okrivljeni optuženi da su delo izvršili udruženi i povezani u grupu, upotrebom sile i pretnje, po prethodnom dogovoru i sa podeljenim ulogama, utvrdi uloga svakog od okrivljenih ponaosoba, te ko je od okrivljenih koje delo iz optužnice izvršio, zbog čega je Ustavni sud ocenio da osporeni krivični postupak ne traje nesrazmerno dugo, pa ni pritvor u kome se podnosilac nalazi od 14. decembra 2010. godine ne prelazi najkraće neophodno vreme trajanja, jer je do dana podnošenja ustavne žalbe (4. novembar 2011. godine) trajao manje od 11 meseci.

Najzad, Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu da je rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Nišu Ki. 3 44/10 od 1 6. decembra 2010. godine podnosiocu pritvor određen iz zakonskih razloga propisanih odredbama člana 142. stav 1. tač. 2) i 5) ZKP, a da je osporenim rešenjima o produženju pritvora otklonjen pritvorski osnov iz tačke 2) navedenog člana ZKP, ali i proširen po osnovu razloga iz tačke 3) ovog člana ZKP što, po mišljenju Ustavnog suda, predstavlja dokaz više da je Apelacioni sud u Novom Sadu vodio računa o postojanju osnova za produž enje pritvora podnosioca ustavne žalbe kao okrivljeno g.

Imajući sve navedeno u vidu, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja o produženju pritvora doneta u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivična dela može produžiti pritvor, i da su u njima dati detaljni i individualizovani razlozi za dalje zadržavanje optuženog (podnosi oca ustavne žalbe) u pritvoru, zbog čega je navode ustavne žalbe o povredi podnosiočevih prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava ocenio neosnovanim.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 1003/11 od 7. oktobra 2011. godine, Višeg suda u Nišu Kv. 514/11 od 27. septembra 2011. godine, Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 800/12 od 28. juna 2012. godine i Višeg suda u Nišu Kv. 336/12 od 15. juna 2012. godine nisu povređena prava u vezi trajanja pritvora, zajemčena odredbama člana člana 31. st. 2. i 3. Ustava , pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporeno rešenje Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 408/12 od 5. aprila 2012. godine, kojim je odlučeno o žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv osporenog rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Nišu Kv. 169/12 od 26. marta 2012. godine, primljeno u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu i uručeno okrivljenom, prema pečatu na otpravku rešenja, 9. aprila 2012. godine.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da su navedena rešenja osporena dopunom ustavne žalbe od 16. jula 2012. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u odnosu na ova osporena rešenj a odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

9. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti