Odbijena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred katastrom. Sud je utvrdio da podnosilac nije koristio dostupna pravna sredstva za ubrzanje postupka, poput tužbe zbog „ćutanja administracije“.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. G, sa prebivalištem u Frankfurtu na Majni, Savezna Republika Nemačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. G . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Užice u predmetu broj 951-1707/2010, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. G, sa prebivalištem u Frankfurtu na Majni, Savezna Republika Nemačka , podneo je Ustavnom sudu, 1 8. jula 2017. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Užice u predmetu broj 951-1707/2010. Ustavna žalba je, takođe, podneta protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Užice – Komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima za KO Užice broj 951-1707/2010 od 19. maja 2011. godine i rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Užice broj 951-1707/2010 od 24. januara 2017. godine , zbog povrede načela iz čl . 3, 19. i 22. Ustava, povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava i povrede člana 198. Ustava .

Ustavnom žalbom se najpre ukazuje na neprihvatljivo dugo t rajanje upravnog postupka koji je započeo 2010. godine pred Komisijom za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvar nim pravima na njima za KO Užice i koji još nije pravnosnažno o končan.

U ustavnoj žalbi se u prilog tvrdnji o povredi prava na suđenje u razumnom roku navodi: da je podnosilac protiv rešenja prvostepenog organa donetog 19. maja 2011. godine izjavio žalbu, koja je uvažena nakon pet godina, posle više urgencija i pritužbi; da je podnosilac osporio žalbom i novodoneto rešenje prvostepenog organa od 24. januara 2017. godine , ali do podnošenja ustavne žalbe taj organ nije ispravio svoju grešku, niti je dostavio predmet drugostepenom organu na rešavanje; da se ne mogu koristiti drugi pravni lekovi sve dok traje „ovakav nezakoniti postupak“.

Ustavnom žalbom se, pored ostalog, predlaže da Ustavni sud poništi rešenje Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Užice broj 951-1707/2010 od 24. januara 2017. godine, naloži „radnju upisa“ u bazu podataka katastra nepokretnosti Užice“ k.p. broj 9838/1, koja odgovara obliku i površini k.p. broj 2338/1 i „radnju donošenja rešenja“ o konverziji zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva.

2. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporene akte, dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta broj 951-1707/2010 Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Užice, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti Užice – Komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima za KO Užice (dalje u tekstu: Komisija) donela je rešenje broj 951-1707/2010 od 19. maja 2011. godine, kojim je dozvolila upis prava svojine u korist grada Užice na k.p. broj 9838/1 KO Užice, sa 1589/5048 dela i upis prava korišćenja u korist podnosioca ustavne žalbe sa udelom od 3459/5048, odlučujući o prigovoru javnog pravobranioca grada Užice na privremeno upisane podatke u listu nepokretnosti za navedenu parcelu.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja Komisije izjavio žalbu 13. septembra 2011. godine, koja je uvažena rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-6828/2016 od 20. juna 2016. godine, a rešenje prvostepenog organa je poništeno i predmet vraćen istom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti Užice broj 951-1707/2010 od 24. januara 2017. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe da se k.p. broj …/1 KO Užice vrati na stanje katastra zemljišta k.p. broj …8/1 KO Užice (stav1 1. dispozitiva) i dozvoljeno provođenje promene u katastarskom operatu, tako što se na k.p. broj …/1 KO Užice upisuje kao nosilac prava korišćenja podnosilac ustavne žalbe sa realnim udelom 3719/5048 i javna svojina grada Užica sa realnim udelom 1329/5048 (stav 2. dispozitiva) . U obrazloženju rešenja je konstatovano da je podnosilac na raspravi održanoj u tom predmetu tražio da se k.p. broj …/1 KO Užice vrati na stanje katastra zemljišta k.p. broj …8/1 KO Užice.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja žalbu su izjavili podnosilac ustavne žalbe i pravobranilac grada Užice. Žalba podnosioca ustavne žalbe primljena je u Službi za katastar nepokretnosti Užice 2. februara 2017. godine.

U dopisu Službe za katastar nepokretnosti Užice, upućenom Republičkom geodetsko m zavodu 1. marta 2017. godine , navodi se: da je deo k.p. broj …8/1 KO Užice ušao u sastav k.p. broj … KO Užice, na kojoj je kao nosilac prava korišćenja upisano privredno društvo „I .“ d.o.o. S; da na k.p. broj … KO Užice postoji zabeležba žalbe koju je to privredno društvo podnelo protiv rešenja donetog u drugom predmetu te službe , o kojoj je potrebno prethodno odlučiti; da se, saglasno članu 130. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru, do konačnosti rešenja donetog u prvom stepenu ne odlučuje o novom zahtevu za upis na istoj nepokretnosti.

Republički geodetski zavod je rešenjem 07-3 broj 952-02-23-6048/2017 od 11. maja 2018. godine uvažio podnete žalbe, poništio rešenje prvostepenog organa od 24. januara 2017. godine i predmet vratio istom organu na ponovno odlučivanje. Drugostepeni organ je konstatovao da je u pobijanom rešenju navedeno da su se Kompanija D. a.d.o. i privredno društvo „I. S .“ a.d. S. izjasnile da ne daju saglasnost za promenu granica svojih katastarskih parcela koje se graniče sa k.p. …/1, ali nije navedeno na kojoj parceli „I. S.“ a.d. S. ima pravo, ni kako je utvrđeno da se ta parcela graniči sa parcelom 2338/1.

U dopisu Službe za katastar nepokretnosti Užice, upućenom Republičkom geodetsko m zavod u 18. jula 2018. godine, ponovljeni su navodi o potrebi prethodnog rešavanja predmeta po zahtevu za upis prava privrednog društva „I .“ d.o.o. Sevojno.

Do dostavljanja spisa predmeta Službe za katastar nepokretnosti Užice broj 951-1707/2010 Ustavnom sudu 2. marta 2020. godine nije bilo drugog postupanja u navedenom predmetu

3. Odredbama Ustava Republike Srbije , na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima (član 3. stav 1.); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu (član 198. stav 1.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14. ); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak i u tom slučaju, prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da se r ešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.)

Saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 119/09), a ko drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Užice u predmetu broj 951-1707/2010 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je najpre utvrdio da je predmetni upravni postupak pokrenut rešenjem Komisije od 19. maja 2011. godine, ali da je period relevantan za odlučivanje o povredi označenog prava započeo 13. septembra 2011. godine, kada je podnosi lac ustavne žalbe izjav io žalbu protiv tog r ešenja i da još nije pravnosnažno okončan. Činjenica da osporeni postupak traje devet godina može, sama za sebe, ukazivati na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično kompleksan, niti se u njemu postavljaju složena pravna pitanja.

Polazeći od činjenica utvrđenih u ovom upravnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je odlučivanje drugostepenog organ a o žalbama izjavljenim protiv rešenja Komisije trajalo četiri godine i devet meseci, što je prevashodno doprinelo trajanju osporenog postupka. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je drugostepeni organ o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv novodonetog rešenja Službe za katastar nepokretnosti Užice odlučio nakon godinu dana i tri meseca i da je rešenjem drugostepenog organa od 11. maja 2018. godine stvorena obaveza za prvostepeni organ da donese odluku u ponovnom postu pku. Ustavni sud je ocenio da se ni postupanje prvostepenog organa ne može smatrati efikasnim, budući da taj organ nije doneo novu odluku do 2. marta 2020. godine, kada su spisi predmeta dostavljeni ovom sudu .

Ispitujući od kakvog je značaja za podnosioca ustavne žalbe prav o o kome se odlučuje u predmetnom postupku, Ustavni sud nalazi da on ima pravni interes da nadležni organi u razumnom roku okončaju predmetni postupak, imajući u vidu pravne posledice upisa prava u katastar nepokretnosti.

Prilikom ispitivanja da li je podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama doprineo predugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke.

Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje na stanovišta koja je Evropski sud za ljudska prava izrazio u vezi sa propuštanjem nadležnog organa da u razumnom roku odluči o podnetom zahtevu:

- podnosilac treba samo da pokaže marljivost u vršenju procesnih radnji koje se odnose na njega, da se uzdrži od upotrebe taktike odugovlačenja i da iskoristi obim koji mu domaći zakon pruža za skraćivanje postupka (presuda u predmetu Unión Alimentaria Sanders SA protiv Španije , 11681/85 od 7. jula 1989. godine);

- podnositeljka zahteva je imala na raspolaganju pravna sredstva koja bi joj omogućila da nastavi postupak pred Upravnim sudom, ali je to propustila da učini i u tim okolnostima ona ne može prigovarati dužini postupka pred upravnim organom (Odluka o dopuštenosti zahteva u predmetu Vera Štajcar protiv Hrvatske, broj 46279/99).

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe i mao pravo da odmah po proteku roka za donošenje odluke o njegovoj žalbi protiv prvog rešenja Komisije podnese Upravnom sudu tužbu zbog „ćutanja administracije“, kao i da zbog nedonošenja odluke prvostepenog organa u ponovnom postupku podnese žalbu, a potom i tužbu zbog „ćutanja administracije“ . S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe u periodu koji je ukupno trajao šest godina nije koristio navedena pravna sredstva za ubrzanje postupka, Ustavni sud ne može da, in abstracto, ispituje da li bi njihovo podnošenje dovelo do drugačije dužine trajanja konkretnog upravnog postupka. Ustavni sud je navedeno stanovište izrazio, pored ostalih, u odlukama Už-7539/2014 od 29. septembra 2016. godine i Už-2119/2016 od 10. maja 2018. godine, koje su objavljene na internet stranici: www.ustavni.sud.rs.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

5. Ispitujući ustavnu žalb u u delu u kome je izjavljen a protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Užice – Komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima za KO Užice broj 951-1707/2010 od 19. maja 2011. godine i rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Užice broj 951-1707/2010 od 24. januara 2017. godine , Ustavni sud je utvrdio da navedena rešenja više nisu u pravnom poretku, jer su poništena rešenj ima Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-6828/2016 od 20. juna 2016. godine, odnosno 07-3 broj 952-02-23-6048/2017 od 11. maja 2018. godine. Stoga je Ustavni sud , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu u ovom delu odbacio zbog nepostojanja Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za odlučivanje , rešavajući kao u drugom delu izreke .

6. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.