Odbačena ustavna žalba izjavljena protiv rešenja o izuzeću predsednika suda

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o izuzeću sudija. Sud je zauzeo stav da rešenje o izuzeću ne predstavlja pojedinačni akt protiv kog se može izjaviti ustavna žalba, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Mišića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. februara 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miroslava Mišića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Su br. 85/08 od 29. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Mišić iz Zaječara podneo je 6. juna 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede prava da "pravičan i nezavisan sud rešava o pravu na izuzeće pristrasnih i korumpiranih sudija".

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpnjena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je Zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

3. Iz ustavne žalbe proizlazi da je osporenim rešenjem odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za izuzeće Vide Petrović Škero, predsednika Vrhovnog suda Srbije u predmetu Opštinskog suda u Zaječaru I br. 1098/02 i odbijen zahtev za izuzeće Slobodana Mitića, predsednika Okružnog suda u Zaječaru u istom predmetu, iz razloga što su "zloupotrebili položaj predsednika Suda, u oba slučaja štiteći korumpiranog veštaka i sudije od krivičnog gonjenja pred Okružnim sudom u Zaječaru, čime su kršili ustavna prava podnositelja".

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o parničnom postupku (''Službeni gralnik RS'', broj 125/04) propisano je: da sudija može biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (član 66. stav 2.); da protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće odbija nije dozvoljena posebna žalba (član 70. stav 5.); da se presuda može pobijati zbog bitne povrede parničnog postupka (član 360. stav 1. tačka 1)); da bitna povreda odredaba parničnog postupaka uvek postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet, ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi (član 361. stav 2. tačka 1)); da se revizija može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2, osim tačke 4) (član 398. stav 1. tačka 1)).

5. Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da institut izuzeća sudije treba da obezbedi svakome da o njegovim pravima i obavezama odlučuje nepristrasan sud, što je jedna od garancija prava na pravično suđenje zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava. Međutim, o pravima i obavezama stranaka u parničnom postupku sud odlučuje presudom, a ne rešenjem o izuzeću. Rešenje o izuzeću je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u parničnom postupku i protiv koga nije dozvoljena posebna žalba. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka, zbog koje se mogu izjaviti žalba i revizija protiv presude, a po iscrpljivanju ovih pravih sredstava i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila parničnog postupka dovela do povrede prava na pravično suđenje.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da rešenje o izuzeću ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.

Odbačena ustavna žalba izjavljena protiv rešenja o izuzeću predsednika suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti