Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu i utvrdio da nije povređeno pravo na rad nastavnici kojoj je radni odnos prestao sa navršenih 40 godina staža osiguranja. Prestanak radnog odnosa izvršen je u skladu sa posebnim zakonom koji reguliše obrazovanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-64/2007
08.10.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nevenke Stoiljković iz Gnjilana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nevenke Stoiljković izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1211/06 od 21. februara 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nevenka Stoiljković iz Gnjilana je 20. aprila 2007. godine, preko punomoćnika Goroljuba S. Pavića, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1211/06 od 21. februara 2007. godine, zbog povrede prava na rad zajemčenog članom 60. Ustava.
Punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe navodi da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije preinačena presuda Okružnog suda u Gnjilanu i potvrđena prvostepena presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe, a kojim je tražila da sud poništi rešenje poslodavca o prestanku radnog odnosa. Podnositeljka ustavne žalbe navodi da joj je, na ovaj način, uskraćena mogućnost da ostvari svoje Ustavom zajemčeno pravo na rad iz razloga što je prinudno penzionisana, protivno uslovima za prestanak radnog odnosa koji su propisani odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer u momentu prestanka radnog odnosa nije imala ni 40 godina staža osiguranja, niti 65 godina života.
2. Ustavni sud je dopisom od 21. aprila 2009. godine, u skladu sa članom 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), zahtevao od Opštinskog suda u Gnjilanu dostavljanje na uvid spisa predmeta P. 67/07, dok je dopisom od 27. maja 2009. godine traženo izjašnjenje od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Direkcija Fonda Beograd o tome koliko je podnositeljka ustavne žalbe imala godina staža osiguranja na dan prestanka radnog odnosa - 30. novembra 2003. godine, kao i podatak o tome da li je i kada ostvarila prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i u kolikom procentu su ova prava ostvarena na dan prestanka radnog odnosa.
U dopisu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Direkcija Fonda Beograd, koji je primljen u Sudu 20. jula 2009. godine, navedeno je da je podnositeljka ustavne žalbe na dan prestanka osiguranja 30. novembra 2003. godine imala navršenih 40 godina, 10 meseci i 14 dana staža osiguranja i da joj je po zahtevu podnetom 27. aprila 2007. godine, rešenjem filijale u Vranju broj 47848 od 20. septembra 2007. godine, priznato pravo na starosnu penziju od 27. oktobra 2006. godine, odnosno šest meseci unazad od dana podnetog zahteva, u skladu sa odredbom člana 84. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a da je visina penzije određena primenom odredaba čl. 61. do 70. Zakona, prema priznatom stažu i zaradama ostvarenim od 1. januara 1970. godine do 30. novembra 2003. godine.
3. Saglasno odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajamčeno pravo ili sloboda.
4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spis predmeta Opštinskog suda u Gnjilanu P. 67/03, izjašnjenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Direkcija Fonda Beograd, osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1211/06 od 21. februara 2007. godine, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Direktor Osnovne škole "Vuk Karadžić" iz Gnjilana, sa sedištem u Šilovu, doneo je 28. novembra 2003. godine rešenje broj 554/03 o prestanku radnog odnosa podnositeljki ustavne žalbe, do tada nastavniku srpskog jezika i književnosti, sa danom 30. novembrom 2003. godine, zbog ostvarivanja prava na penziju.
Protiv navedenog prvostepenog rešenja podnositeljka ustavne žalbe je uložila prigovor, koji je odlukom Školskog odbora škole broj 561/03 od 11. decembra 2003. godine odbijen kao neosnovan.
Podnositeljka ustavne žalbe je 16. decembra 2003. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Vranju za Opštinski sud u Gnjilanu radi poništaja rešenja direktora Osnovne škole "Vuk Karadžić" iz Gnjilana - Šilovo o prestanku radnog odnosa broj 554/03 od 28. novembra 2003. godine i odluke Školskog odbora broj 561/03 od 11. decembra 2003. godine i vraćanja na rad.
Opštinski sud u Gnjilanu je 10. februara 2005. godine doneo presudu P. 67/03 kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje - ovde podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju presude je navedeno da su i direktor škole i školski odbor postupili u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kada su utvrdili da je podnositeljka ustavne žalbe na dan 30. novembra 2003. godine ispunila jedan od uslova za obavezan odlazak u penziju, odnosno da je imala 40 godina, 9 meseci i 15 dana radnog staža. Dalje je navedeno da po shvatanju tog suda penzijski staž, u smislu odredaba Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, obuhvata "vreme provedeno u osiguranju, odnosno staž osiguranja".
Protiv prvostepene presude, podnositeljka ustavne žalbe je izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Rešavajući po žalbi, Okružni sud u Gnjilanu doneo je presudu Gž. 16/05 od 12. maja 2005. godine kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje - ovde podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju presude je navedeno da je prvostepeni sud pogrešio kada je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe ispunila jedan od uslova za prestanak radnog odnosa propisanih odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer u vreme donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa nije imala 40 godina staža osiguranja, koji je jedan od uslova za prestanak radnog odnosa po sili zakona, kao i da nije od uticaja što je u vreme donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa imala 41 godinu i 15 dana radnog staža.
Tužena Osnovna škola "Vuk Karadžić" iz Gnjilana je protiv drugostepene presude izjavila reviziju, koju je Vrhovni sud Srbije usvojio i 21. februara 2007. godine doneo osporenu presudu Rev. II 1211/06 kojom je preinačena presuda Okružnog suda u Gnjilanu Gž. 16/05 od 12. maja 2005. godine, tako što je odbijena žalba tužilje - podnositeljke ustavne žalbe i potvrđena presuda Opštinskog suda u Gnjilanu P. 67/03 od 10. februara 2005. godine. U obrazloženju revizijske presude je navedeno da je Okružni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Naime, podnositeljka ustavne žalbe je na dan donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa imala 40 godina, 9 meseci i 15 dana radnog staža koji je upisan u radnu knjižicu i koji se smatra stažom osiguranja u smislu člana 85. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a na osnovu koga se računa penzijski staž, odnosno uslovi za ostvarivanje prava na penziju. Kako je tužilja - podnositeljka ustavne žalbe pre započinjanja nove školske godine ispunila zakonski uslov za sticanje prava na penziju i prestanak radnog odnosa, to je, po nalaženju Vrhovnog suda, pravilna odluka prvostepenog suda o odbijanju njenog tužbenog zahteva, jer je rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje zbog sticanja prava na penziju zakonito.
5. Odredbama člana 60. Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1.); da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2.); da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (stav 3.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (stav 4.); da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (stav 5.).
Odredbama člana 132. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05 i 101/05) propisano je da radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom na osnovu rešenja direktora (stav 1.), kao i da nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku u ustanovi prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života (stav 2.).
6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na rad zajemčeno odredbama člana 60. Ustava.
Naime, pravo na rad se ostvaruje na način propisan zakonom, tako da i ostvarivanje ovog prava prestaje, pored ostalog, kada određeno lice ispuni zakonom propisane uslove za ostvarenje nekog prava iz penzijskog osiguranja, pre svega prava na starosnu penziju, pri čemu se i pravo na penzijsko osiguranje, koje je jedno od Ustavom zajemčenih prava, takođe uređuje zakonom, saglasno odredbi člana 70. stav 1. Ustava. Osporenu presudu, kojom je preinačena drugostepena i potvrđena prvostepena presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe kojim je tražila da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa, Vrhovni sud Srbije je zasnovao na činjenici da je podnositeljki ustavne žalbe zakonito prestao radni odnos, jer su za to, u momentu prestanka radnog odnosa, bili ispunjeni zakonom propisani uslovi, odnosno u momentu donošenja rešenja direktora škole o prestanku radnog odnosa podnositeljka ustavne žalbe je imala više od 40 godina staža osiguranja, a što je jedan od uslova propisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za obavezni prestanak radnog odnosa prosvetnih radnika.
7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba nije osnovana, te je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.
Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 1245/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog neisplaćene otpremnine
• Už 1527/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog gubitka prava na sudsku zaštitu
• Už 6622/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene materijalnog prava
• Už 1748/2009: Odluka Ustavnog suda o utvrđenju postojanja radnog odnosa
• Už 1944/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u predmetu starosne penzije
• Už 1496/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u radnom sporu
• Už 236/2009: Odbijanje ustavne žalbe zbog navodne povrede prava na suđenje u razumnom roku