Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neosnovane i neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, delom kao neblagovremenu, a delom kao neosnovanu. Navodi protiv rešenja o odbacivanju revizije su neosnovani, dok je žalba protiv nižestepenih odluka podneta nakon isteka zakonskog roka od 30 dana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Šafara iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vladimira Šafara izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2907/08 od 23. oktobra 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16161/07 od 10. aprila 2008. godine i rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3892/05 od 8. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Šafar iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 16. januara 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3892/05 od 8. oktobra 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16161/07 od 10. aprila 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2907/08 od 23. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, povrede prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo zajemčenih članom 36. Ustava i „diskriminacije socijalno ugroženog lica pred zakonom“.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da su osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 16161/07 od 10. aprila 2008. godine i rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3892/05 od 8. oktobra 2007. godine, sudovi nezakonito pokušali da obustave sudski postupak koji podnosilac vodi protiv JKP Infostan. Dalje navodi da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2907/08 od 23. oktobra 2008. godine njegova revizija odbačena kao nedozvoljena, jer nije izjavljena od strane advokata. Podnosilac smatra da je takvim odlučivanjem Vrhovnog suda Srbije povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, da je „diskriminisan kao socijalno ugroženo lice“ i da je doveden u „neravnopravan položaj pred zakonom“ .

Predlaže da Ustavni sud poništi osporena rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja označenih ustavnih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepiti tvrdnje o njihovoj povredi ili ugrožavanju.

Takođe, iz navedenih odredaba Zakona proizilazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena najkasnije u roku od 30 dana od dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da osporenim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3892/05 od 8. oktobra 2007. godine nije dozvoljen predlog tužioca Vladimira Šafara, ovde podnosioca ustavne žalbe, za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja ročišta za glavnu raspravu dana 17. aprila 2006. godine.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 16161/07 od 10. aprila 2008. godine potvrđeno je rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3892/05 od 8. oktobra 2007. godine, a žalba tužioca odbijena kao neosnovana.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2907/08 od 23. oktobra 2008. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16161/07 od 10. aprila 2008. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je Vrhovni sud Srbije našao da je revizija nedozvoljena, jer ju je izjavio tužilac lično, odnosno lice koje nije advokat, zbog čega revizija nije dozvoljena u smislu člana 401. stav 2. tačka 3) Zakona o parničnom postupku.

4. Ispitujući deo ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 2907/08 od 23. oktobra 2008. godine, Ustavni sud ukazuje da prema odredbi člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, koja se primenjivala na konkretni slučaj, revizija nije dozvoljena ako ju je izjavilo lice koje nije advokat. Takođe, prema odredbi člana 404. istog zakona, pravna posledica izjavljivanja neblagovremene, nedozvoljene ili nepotpune revizije je njeno odbacivanje, pri čemu Zakonom nije predviđeno dostavljanje revizije stranci na uređenje, niti poučavanje stranaka o propisanom načinu izjavljivanja ovog pravnog sredstva.

Polazeći od navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku, a imajući u vidu da je nesporno da je podnosilac ustavne žalbe reviziju izjavio lično, a ne preko punomoćnika koji je advokat, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe koji se odnose na osporeno revizijsko rešenje ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima koji se mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava navedenih u ustavnoj žalbi.

Ustavni sud dodatno ističe da je saglasnost Zakona o parničnom postupku sa Ustavom bila predmet ocene ovog Suda u predmetu IU- 181/2005 i da je Sud, donoseći rešenje o neprihvatanju inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. tačka 2) ovog zakona, stao na stanovište da se propisivanjem obaveze da stranku u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti zastupa punomoćnik koji je advokat i da revizija nije dozvoljena ukoliko ju je podnelo lice koje nije advokat, građani ne ograničavaju u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka i ograničavanja raspravljanja isključivo na pravna pitanja, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke da se po njoj vodi postupak i odlučuje.

5. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja o odbacivanju revizije, kao i protiv odluka koje su prethodile izjavljivanju ovog vanrednog pravnog sredstva, Ustavni sud će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu, ako je podneta po proteku roka utvrđenog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je ustavna žalba izjavljena i protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3892/05 od 8. oktobra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16161/07 od 10. aprila 2008. godine, te da je nakon toga podnosilac ustavne žalbe izjavio reviziju koja je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2907/08 od 23. oktobra 2008. godine odbačena kao nedozvoljena.

Stoga je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba neblagovremena u odnosu na rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3892/05 od 8. oktobra 2007. godine i rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 16161/07 od 10. aprila 2008. godine. Naime, podnosilac ustavne žalbe je osporeno drugostepeno rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 16161/07 od 10. aprila 2008. godine primio 27. avgusta 2008. godine, a ustavnu žalbu je izjavio 16. januara 2009. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neosnovane i neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti