Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku brisanja založnog prava. Zbog neefikasnosti sudova, postupak po žalbi trajao je preko šest godina, te je podnositeljki dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-640/2011
11.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. M. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. M. i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 2237/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. M. iz B. je 14. februara 2011. godine, preko punomoćnika N. V, advokata iz B, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku brisanja uknjižbe založnog prava na nepokretnoti, koji se, po žalbi, vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 2237/10.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, između ostalog, navela: da je 12. decembra 2006. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu podnela molbu za „uknjižbu brisanja uknjižbe“ založnog prava na nepokretnosti – jednosobnom, bliže opisanom, stanu u Beogradu; da je sud rešenjem Dn. 27057/06 od 18. juna 2007. godine odbio njenu molbu; da je protiv navedenog rešenja 12. januara 2007. godine izjavila žalbu Okružnom sudu u Beogradu, koji je tada bio nadležan za odlučivanje u drugom stepenu, ali da još uvek nije dobila drugostepenu sudsku odluku, iako je u međuvremenu, nadležnost za odlučivanje prešla na Viši sud u Beogradu, a predmet dobio broj Gž. 2237/10.

Predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu i utvrdi da joj je u postupku uknjižbe koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 2237/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da naloži Višem sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak uknjižbe okončao u najkraćem mogućem roku, kao i da joj se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu, Zemljišno–knjižno odeljenje, broj Dn. 27057/06, sada Prvog osnovnog suda u Beogradu broj Dn. 14763/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Predlagač N. M, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 12. decembra 2006. godine podnela Drugom opštinskom sudu u Beogradu predlog za „uknjižbu brisanja uknjižbe“ založnog prava na nepokretnosti – jednosobnom stanu, bliže opisanom u predlogu, na osnovu saglasnosti Gradskog javnog pravobranilaštva broj R.1041/06 od 22. novembra 2006. godine, koje je dostavila uz predlog.

Drugi opštinski sud u Beogradu, kao zemljišno-knjižni sud, je rešenjem Dn. 27057/06 od 18. juna 2007. godine odbio predlog predlagača N. M. iz B. radi brisanja uknjižbe založnog prava na predmetnoj nepokretnosti.

Protiv navedenog rešenja predlagač je 12. jula 2007. godine izjavio žalbu.

Postupajući sudija je 26. novembra 2008. godine naložio da se spisi predmeta proslede drugostepenom sudu na odluku.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 2237/10 od 21. decembra 2011. godine vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu nerazmotrene spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn. 27057/06, radi dopune postupka, sa obrazloženjem da je predlagač R. R. iz B, iako iz spisa predmeta, predloga i obrazloženja rešenja proizilazi da je predlog podnela predlagač N. M.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem Dn. 27057/2006 od 7. februara 2012. godine ispravio rešenje tog suda Dn. 27057/2006 od 18. juna 2007. godine tako što u preambuli rešenja umesto pogrešno navedenog prezimena i imena predlagača „R. R. iz B.“ treba da stoji „M. N. iz B.“ i u delu kojim se rešenjem izveštava umesto pogrešno navedenog prezimena i imena „R. R, Beograd, ul. M. S. br. 39“ treba da glasi „M. N, B, ul. B. N. br. 5“, dok u ostalom delu rešenje Dn. 27057/2006 od 18. juna 2007. godine ostaje neizmenjeno.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je predlagač N. M, ovde podnositeljka ustavne žalbe, 12. jula 2007. godine izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja Dn. 27057/06 od 18 juna 2007. godine, kojim je odbijen njen predlog za brisanje uknjižbe založnog prava na nepokretnosti, i da u vreme odlučivanja o ustavnoj žalbi, drugostepeni sud nije doneo odluku o žalbi, ni posle više od šest godina od izjavljivanja navedene žalbe.

Trajanje postupka odlučivanja o žalbi, kao redovnom pravnom leku, u periodu od preko šest godina, samo po sebi ukazuje na to da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja koji za podnosioca ima subjektivno pravo o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog postupka, Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka u kojem je sud trebalo da odluči da li su ispunjeni zakonski uslovi za uknjižbu traženog prava. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužini trajanja postupka, kao i da je imala legitiman interes da sud u razumnom roku odluči o predlogu koji je podnela sudu za uknjižbu brisanja uknjižbe na nepokretnosti i okonča predmetni postupak.

Imajući u vidu navedeno, kao i utvrđene činjenice i okolnosti u konkretnom slučaju, Ustavni sud je konstatovao da su spisi predmeta prosleđeni drugostepenom sudu posle više od godinu dana od izjavljivanja žalbe (prema dostavnoj naredbi postupajućeg sudije od 26. novembra 2008. godine) i ocenio da je, pre svega, neefikasnim i nedelotvornim postupanjem drugostepenog suda podnositeljki ustavne žalbe u postupku pred Višim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 2237/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1, koji se vodi po predlogu podnositeljke ustavne žalbe za brisanje uknjižbe založnog prava na nepokretnosti, okončao u najkraćem roku.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja osporenog postupka. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti