Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za izdavanje potvrde o prijavi radova

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje preko pet godina. Neefikasnost prvostepenog i drugostepenog organa, koji su više puta donosili i poništavali odluke, dovela je do povrede prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6402/2011
21.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „J. K.“ a.d. iz K , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „J. K.“ a.d. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Opštinskom upravom Kovin – Odeljenje za građevinsko-komunalne poslove, inspekcijske, pravne i poslove privrede u predmetu broj 351-461/2008 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosi oca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „J. K.“ a.d. iz K, preko punomoćnika S. R, advokata iz P, podnelo je 9. decembra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredb om člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku navedenom u izreci .

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnosilac ustavne žalbe korisnik katastarskih parcela br. 2330, 2331/2 i 2331/3 K O Kovin, na kojima se nalazi zgrada autobuske stanice; da je opština Kovin rešenjem od 15. novembra 2007. godine utvrdila prestanak prava korišćenja podnosioca na navedenim parcelama, ali je to rešenje drugostepeni organ poništio; da je podnosilac 14. oktobra 2008. godine podneo prijavu radova za izgradnju pomoćnog objekta – ograđivanje autobuske stanice u Kovinu; da je nadležni organ doneo „sedam rešenja“ kojima se odbija prijava radova, a drugostepeni organ je isto toliko puta, odlučujući o žalbi podnosioca, poništavao prvostepena rešenja, ali „se nikada nije odlučivao“ da ožalbena rešenja preinači.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi da ograđivanje autobuske stanice predstavlja potrebu podnosioca, kako iz razloga bezbednosti putnika, vozila i same stanice, tako i iz finansijskih razloga i da zbog

neograđenosti autobuske stanice ne može da naplaćuje staničnu uslugu, te trpi materijalnu štetu koja, „prema grubom proračunu“, na godišnjem nivou iznosi 5.946.120,00 dinara .

Podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je prvostepeni organ, upornim ignorisanjem naloga drugostepenog organa, povredio pravo na mirno uživanje imovine i uskratio obavljanje delatnosti, pa predlaže da Ustavni sud naloži prestanak daljeg vršenja tih radnji i „naloži izdavanje potvrde o prijavi radova na ograđivanju spornih katastarskih parcela“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta broj 351-461/2008 Opštinske uprave Kovin – Odeljenje za građevinsko-komunalne poslove, inspekcijske, pravne i poslove privrede, kao i dostavljenu dokumentacij u, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Privredno društvo „J. K.“ a.d. iz K, ovde podnosilac ustavne žalbe, podnelo je 15. oktobra 2008. godine nadležnom organu prijavu za izgradnju ograde na autobuskoj stanici u Kovinu na k.p. br. 2331/2 i 2331/3 KO Kovin.

Zaključkom broj 351-461/2008 od 3. novembra 2008. godine nadležni organ je prekinuo postupak u ovoj upravnoj stvari, dok se ne reši prethodno pitanje u vezi sa prestankom prava korišćenja na spornim katastarskim parcelama, o kome se odlučuje u predmetu broj 463-62/2007 Opštinske uprave Kovin. Navedeni zaključak je poništen rešenjem drugostepenog organa od 27. januara 2009. godine, a zaključkom broj 463-62 od 14. aprila 2009. godine obustavljen je postupak odlučivanja o prestanku prava korišćenja na spornim katastarskim parcelama, jer je opštinsko javno pravobranilaštvo povuklo predlog podnet 24. oktobra 2007. godine.

Rešenjem Opštinske uprave Kovin – Odeljenje za građevinsko-komunalne poslove, inspekcijske, pravne i poslove privrede broj 351-461/2008 od 2. decembra 2009. godine odbijena je prijava navedenih radova, jer je u postupku utvrđeno da je revizijom Detaljnog urbanističkog plana parcela broj 2331/2 planirana za trotoar, a parcela broj 2331/3 za javno građevinsko zemljište.

Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Novi Sad broj 112-351-421/2009-03 od 3. marta 2010. godine poništeno je rešenje prvostepenog organa od 2. decembra 2009. godine, a rešenjima od 28. septembra 2010. godine, odnosno 27. januara 2011. godine poništena su i naredna dva rešenja koja je doneo prvostepeni organ 11. maja, odnosno 11. novembra 2010. godine.

Zaključkom prvostepenog organa od 6. juna 2011. godine ponovo je prekinut postupak u ovoj upravnoj stvari – „do okončanja upravnog spora koji se vodi po tužbi podnosioca protiv drugostepenog rešenja od 28. septembra 2010. godine“. Rešenjem drugostepenog organa od 8. novembra 2011. godine navedeni zaključak je poništen, a Upravni sud je presudom U. 29254/10 od 12. oktobra 2012. godine odbio kao neosnovanu tužbu podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv konačnog rešenja od 28. septembra 2010. godine, kojom je podnosilac tražio da taj sud odluči u sporu pune jurisdikcije.

Prvostepeni organ je 24. novembra 2012. godine doneo četvrto rešenje kojim se odbija zahtev podnosioca, a drugostepeni organ je i navedeno rešenje poništio 29. marta 2013. godine, sa obrazloženjem da ni u ponovnom postupku nije ocenjen list nepokretnosti iz koga se vidi da podnosilac ima pravo korišćenja na predmetnom zemljištu.

Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 6. marta 2014. godine nije bilo drugog postupanja u predmetu broj 351-461/2008, u kome se odlučuje o prijavi radova podnosioca ustavne žalbe na ograđivanju spornih katastarskih parcela.

4. Odredbom član a 58. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosi lac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da se svakome jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona ( član 58. stav 1.).

Ustavni sud je, međutim, imajući u vidu navode ustavne žalbe, ocenio da podnosilac u suštini ukazuje na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, kojim se garantuje svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), da je organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da u ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, kao i da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (član 208.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 2 32. stav 1.).

Odredbom člana 24. stav 3. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da ako prvostepeni organ protiv čijeg akta ima mesta žalbi nije u roku od 60 dana ili u posebnim propisom određenom kraćem roku doneo nikakvo rešenje po zahtevu, stranka ima pravo da se obrati svojih zahtevom drugostepenom organu, kao i da protiv rešenja drugostepenog organa stranka može pokrenuti upravni spor, a može ga pokrenuti i ako ovaj organ ne donese rešenje, pod uslovom da ga nije doneo ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju . Važeći Zakon o upravnim sporovima («Služb eni list RS, broj 111/09) sadrži odredb u identične sadržine u članu 19. stav 2. zakona.

Članom 97. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06 ), u tekstu važećem na dan podnošenja predmetne prijave radova, bilo je propisano: da se izgradnja pomoćnih objekata, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i radova na uklanjanju prepreka za invalidna lica, vrše na osnovu idejnog projekta (stav 1.); da se i zgradnja navedenih objekata vrši na osnovu prijave (stav 3.); da prijavu potvrđuje organ nadležan za izdavanje odobrenja z a izgradnju u roku od sedam dana (stav 8.); da a ko organ nadležan za izdavanje odobrenja za izgradnju utvrdi da uz prijavu nije podneta dokumentacija ili dokazi koji se podnose uz prijavu, odnosno da je promena namene u suprotnosti sa urbanističkim planom ili da je za radove navedene u prijavi potrebno izdavanje odobrenja za izgradnju, obavestiće o tome investitora bez odlaganja, a najkasnije u roku od sedam dana od dana podnošenja prijave (stav 10.) .

5. Ispitujući navode podnosioca ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme dosadašnjeg trajanja predmetnog postupka, koji je u konkretnom slučaju započeo 15. oktobra 2008. godine, podnošenjem prijave za ograđivanje spornih katastarskih parcela, a koji još nije okončan.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da postupak nije okončan posle pet godina i sedam meseci od pokretanja može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja pod nosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog zahteva, odnosno raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, te da je prvostepeni organ bio dužan da u roku od sedam dana potvrdi prijavu radova ili da u istom roku obavesti investitora o potrebi dostavljanja dodatne dokumentacije, odnosno pribavljanja odobrenja za izgradnju.

Ustavni sud je zaključio da odluka u predmetnom postupk u ima veliki pravni i materijalni značaj za podnosioca ustavne žalbe, kao pružaoca usluga prodaje autobuskih karata i drugih staničnih usluga.

Ustavni sud je iz dostavljenih spisa predmeta utvrdio da je prvostepeni organ doneo četiri rešenja u dosadašnjem toku postupka, kao i dva zaključka o prekidu postupka, te da u periodu od 29. marta 2013. godine do odlučivanja Ustavnog suda, nije postupio po primedbama drugostepenog organa i doneo novo rešenje. Ustavni sud je takođe utvrdio da je drugostepeni organ postupao relativno efikasno, odlučujući o podnetim žalbama podnosioca ustavne žalbe. Međutim, ovaj sud ocenjuje da je drugostepeni organ nepotrebno produžio postupak time što je, nakon poništavanja odluka prvostepenog organa, šest puta vraćao predmet tom organu na ponovno odlučivanje, umesto da, saglasno članu 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, sam otkloni nedostatke postupka koji je vođen pred prvostepenim organom.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u predmetnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac imao mogućnost da nakon donošenja drugostepenog rešenja od 29. marta 2013. godine koristi pravna sredstva za ubrzanje postupka, u skladu sa zakonom. Ustavni sud je ipak ocenio da u postupku u kome posle pet godina i sedam meseci nije potvrđena prijava radova, uprkos obavezi hitnog postupanja nadležnog organa, navedeni doprinos podnosi oca ustavne žalbe ne mo že predstavljati prihvatljivo opravdanje za nedelotvorno postupanje organa koji vode postupak , posebno imajući u vidu da ni posle 13 meseci nije doneto prvostepeno rešenje u ponovnom postupku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Opštinskom upravom Kovin – Odeljenje za građevinsko-komunalne poslove, inspekcijske, pravne i poslove privrede u predmetu broj 351-461/2008, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Kako podnosilac ustavne žalbe ni je istak ao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje ove odluke vid pravičnog zadovoljenja podnosioca zbog utvrđene povrede prava. Polazeći od toga da upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim organima da preduzmu neophodne mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od toga da podnosilac ustavne žalbe nije dostavi o dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, Ustavni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za izdavanje potvrde o prijavi radova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti