Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro šest godina. Neefikasno i nedelotvorno postupanje nadležnih sudova, suprotno načelu hitnosti, dovelo je do nerazumno dugog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milivoja Milosavljevića iz Bagrdana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije , na sednici Veća održanoj 9. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milivoja Milosavljevića i utvrđuje da je u izvršnom postuku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji u predmetu I. 1308/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Ćupriji I. 345/08) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milivoje Milosavljević iz Bagrdana je, 31. jula 2014. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji u predmetu I. 1308/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Ćupriji I. 345/08).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je izvršni postupak započeo 31. jula 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Ćupriji, te da je okončan nakon skoro šest godina, donošenjem rešenja Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji I. 1308/11 od 10. jula 2014. godine, kojim je izvršni postupak obustavljen zbog namirenja izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac je predl ožio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu , da utvr di pravo na naknadu nematerijalne štete i novčanu naknadu u visini troškova za advokatske usluge, iz čega je Sud zaključio da traži naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji I. 1308/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Ćupriji I . 345/08 ) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 30. jula 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Ćupriji predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika N. I. iz Ćuprije, na osnovu izvršne isprave – presude zbog izostanka Opštinskog suda u Jagodini P. 1428/07 od 11. januara 2008. godine, radi naplate novčanog iznosa od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17. avgusta 2007. godine i iznosa od 18.750,00 dinara, na ime parničnih troškova, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Ćupriji I. 345/06 od 31. jula 2008. godine, određeno je predloženo izvršenje.

Rešenjem Opštinskog suda u Ćupriji I. 345/08 od 1. decembra 2008. godine, usvojena je žalba izvršnog dužnika, pa je ukinuto rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Ćupriji I. 345/08 od 31. jula 2008. godine, zato što presuda na osnovu koje je određeno izvršenje nije bila snabdevena klauzulom izvršnosti.

Nakon što je izvršni poverilac postupio po zaključku suda i podneo novi predlog za izvršenje uz koji je dostavio izvršnu ispravu snabdevenu kaluzulom pravnosnažnosti i izvršnosti, Opštinski sud u Ćupriji je nastavio izvršni postupak u istom predmetu i rešenjem I. 345/08 od 19. januara 2009. godine odredio predloženo izvršenje.

Rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž. 1170/09 od 7. maja 2009. godine, odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Ćupriji I. 345/08 od 19. januara 2009. godine.

Nakon 1. januara 2010. godine i reorganizacije sudova, nadležnost za odlučivanje u ovom predmetu je prešla na Osnovni sud u Paraćinu - Druga sudska jedinica u Ćupriji, a predmetu je dodeljen broj I. 1402/10. Navedeni sud je rešenjem od 1. marta 2011. godine delimično obustavio izvršni postupak u ovom predmetu u odnosu na potraživanje izvršnog poverioca u iznosu od 138.750,00 dinara i odredio da se postupak izvršenja nastavlja radi naplate preostalog potraživanja izvršnog poverioca na način kako je određeno rešenjem o izvršenju. U obrazloženju rešenja, između ostalog, navedeno je: da je izvršni poverilac podneskom od 23. novembra 2009. godine obavestio sud da mu je izvršni dužnik 2. septembra 2009. godine na tekući račun uplatio novčani iznos od 138.750,00 dinara i time izmirio deo obaveze za glavni dug i troškove, a zateznu kamatu po rešenju nije platio, te da je izvršni poverilac predložio da sud nastavi postupak izvršenjem na pokretnim stvarima kako je određeno rešenjem o izvršenju.

Isti sud je doneo istog dana i rešenje I. 1402/10, kojim je odbijen predlog izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja, a kojim je tražieno da se odredi izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika i to zaplenom 2/3 mesečne zarade koju ostvaruje u dve osnovne škole.

Viši sud u Jagodini je rešenjem Gž. 1040/11 od 7. jula 2011. godine ukinuo rešenje Osnovnog suda u Paraćinu - Druga sudska jedinica u Ćupriji I. 1402/10 od 1. marta 2011. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak i odluku, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje budući da se iz prvostepenog rešenja ne može utvrditi za koji iznos je sud obustavio izvršenje, a za koji će se postupak nastaviti.

U nastavku postupka predmetu je dodeljen nov broj I. 1308/11. Zaključkom Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji I. 1308/11 (I. 1402/10) od 11. juna 2014. godine, usvojen je predlog izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja, pa je određeno izvršenje radi naplate preostalog potraživanja izvršnog poverioca u ukupnom iznosu od 22.909,00 dinara, i to plenidbom 2/3 zarade koju izvršni dužnik ostvaruje u radnom odnosu u Osnovnoj školi "Joca Milosavljević" u Bagrdanu i Osnovnoj školi "Ljubiša Urošević" u Ribarima kod Jagodine i prenosom zaplenjenog potraživanja na tekući račun izvršnog poverioca.

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji I. 1308/11 (I. 345/08 i I. 1402/10) od 10. jula 2014. godine zaključen je izvršni postupak u predmetu I. 1308/11 i konstatovano da je izvršni poverilac namirio svoje potraživanje u celosti. Navedeno rešenje nije osporeno žalbom.

Pismeni otpravak rešenja je 22. jula 2014. godine dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca, ovde podnosiocu ustavne žalbe.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1 , propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 30. jula 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Ćupriji, te da je okončan donošenjem rešenja o obustavljanju postupka Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji I. 1308/11 od 10. jula 2014. godine, iz čega proizlazi da je izvršni postupak trajao gotovo punih šest godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka , samo po sebi, moglo bi da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe , u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ustavni sud je ocenio da u predmetnom izvršnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namirio svoje potraživanje, odnosno kako bi izvršni postupak u što kraćem roku bio okončan u skladu sa zakonom.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, pa je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Tako je izvršni sud, nakon prijema obaveštenja 23. novembra 2009. godine od izvršnog poverioca da je izvršni dužnik namirio deo duga, nakon više od godinu dana rešenjem I. 4021/10 od 1. marta 2011. godine delimično obustavio postupak.

Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se izvršni postupak okonča u primerenom roku, kako bi mogao da naplati svoje dosuđeno potraživanje, ali i da svojim ponašanjem doprineo dužem trajanju postupka izvršenja, jer uz prvi predlog za izvršenje nije dostavio izvršnu ispravu snabdevenu klauzulom izvršnosti, već je to učinio naknadno uz novopodneti predlog.

Dakle, Ustavni sud je ocenio da nadležni sudovi u predmetnom izvršnom postupku nisu postupali u skladu sa načelom oficijelnosti i hitnosti, te da je njihovo neefikasno i nedelotvorno postupanje presudno uticalo na nerazumno dugo trajanje izvršnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osn ovnim sudom u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji u pred metu I. 1308/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Ćupriji I. 345/08).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 –Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, postupanje nadležnih sudova, kao i činjenicu da je izvršni dužnik još u septembru 2009. godine, godinu dana nakon pokretanja izvršnog postupka, uplatio na račun izvršnog poverioca novčani iznos od 138.750,00 dinara, koji je činio pretežni deo potraživanja poverioca, tako da je nakon toga, do okončanja postupka, izvršni dužnik izmirio preostali dug u iznosu od još 22.909,00 dinara. Ustavni sud smatra da novčani iznos od 300 evra predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog a suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koji je opredeljen u visini troškova koje je podnosilac imao za advokatske usluge, Ustavni sud, najpre, ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede navedenog prava može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete, ukoliko je takav zahtev postavljen, a koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kome se podnosilac nalazio u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da istaknuti zahtev za naknadu materijalne štete nije spojiv za svrhom naknade štete koja se priznaje oštećenom u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, odlučujući kao u tački 3 . izreke.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti