Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao sedam i po godina. Zbog utvrđene povrede, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete. Ostali delovi žalbe su odbačeni.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Velimira Drobnjaka iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Velimira Drobnjaka i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 47/11 (ranije pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 46/06) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Velimir Drobnjak iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 6. avgusta 2013. godine, ustavnu žalbu protiv zahteva Okružnog javnog tužilaštva za sprovođenje istrage Kt. 110/05 od 7. novembra 2005. godine, rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Čačku Ki. 96/05 od 9. decembra 2005. godine za sprovođenje istrage, optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Čačku Kt. 110/05 od 25. maja 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Čačku i Vrhovnog suda Srbije o određenju i produženju pritvora, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava Republike Srbije, prava iz čl. 30. i 31. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen protiv njega pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 47/11 (ranije pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 46/06).

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava. Podnosilac je tražio naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Višeg suda u Čačku K. 47/11, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Višim sudom u Čačku (ranije prede Okružnim sudom u Čačku), koji je pravnosnažno okončan 2013. godine.

Okružno javno tužilaštvo u Čačku je 7. novembra 2005. godine podnelo istražnom sudiji Okružnog suda u Čačku zahtev za sprovođenje istrage Kt. 110/05 (osporen ustavnom žalbom) protiv M.R. i drugih (ukupno 21 lice), među kojima je i podnosilac ustavne žalbe Velimir Drobnjak, kome je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZS i oštećenje poverilaca iz člana 138. stav 1. KZ RS.

Istražni sudija Okružnog suda u Čačku je 9. decembra 2005. godine doneo rešenje Ki. 96/05 o sprovođenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe (osporeno ustavnom žalbom).

Optuženi Velimir Drobnjak se nalazio u pritvoru od 14. decembra 2005. do 14. maja 2006. godine.

Okružno javno tužilaštvo u Čačku podnelo je 25. maja 2006. godine optužnicu Kt. 110/05 Okružnom sudu u Čačku (osporena ustavnom žalbom) protiv M.R. i drugih (ukupno 15 lica), među kojima je i podnosilac ustavne žalbe Velimir Drobnjak, kome je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZS. Drugim okrivljenima stavljeno je na teret izvršenje krivičnih dela pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1, falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. i zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Po ovoj optužnici sud je formirao predmet K. 46/06.

Okružni sud u Čačku je 22. novembra 2006. godine doneo rešenje Kv. 188-210/06, 212/06, 215/06, 223/06, 225/06 i 227/06, kojim je odbio kao neosnovane prigovore okrivljenih M.R. i Lj.M. izjavljene protiv optužnice, a prigovore ostalih optuženih protiv optužnice usvojio, i utvrdio da nema mesta optužbi protiv S.V. i drugih (ukupno 11 lica), pa je u odnosu na njih postupak obustavljen.

Okružno javno tužilaštvo u Čačku je 30. novembra 2006. godine izjavilo žalbu protiv navedenog rešenja Okružnog suda u Čačku.

Vrhovni sud Srbije je 7. marta 2007. godine doneo rešenje Kž. 39/07 kojim je preinačio rešenje Okružnog suda u Čačku Kv. 188-210/06, 212/06, 215/06, 223/06, 225/06 i 227/06 u delu koji se odnosi na obustavljanje krivičnog postupka protiv 11 optuženih lica, tako što je njihove prigovore protiv optužnice odbio kao neosnovane. Time je i protiv ovih lica (uključujući i podnosioca ustavne žalbe) nastavljen krivični postupak.

Naredbom Okružnog suda u Čačku od 11. jula 2008. godine određeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje posredstvom Opštinskog suda u Čačku.

Novom naredbom Okružnog suda u Čačku od 14. jula 2009. godine određeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje posredstvom stalnog sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke D. M.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen u predmetu Višeg suda u Čačku K. 43/10.

Viši sud u Čačku je dopisom od 4. februara 2010. godine obavestio određenog sudskog veštaka da je došlo do promene u sastavu veća i da je procena postupajućeg sudije da u ovom predmetu nije potrebno da se izvede traženo veštačenje, te da je potrebno da veštak prekine sa izradom nalaza i mišljenja i da spise predmeta vrati sudu.

Viši sud u Čačku je presudom K. 43/10 od 3. novembra 2010. godine, između ostalog, oglasio krivim optuženog Velimira Drobnjaka za izvršeno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Kž1. 857/11 od od 11. maja 2011. godine uvažio žalbe Višeg javnog tužilaštva u Čačku, branilaca Velimira Drobnjaka i Lj.M, te je ukinuo navedenu presudu Višeg suda u Čačku u osuđujućem delu izreke, kao i u oslobađajućem delu izreke u odnosu na druge okrivljene. Predmet je formiran pod novim brojem K. 47/11.

Viši sud u Čačku doneo je presudu K. 47/11 od 13. novembra 2012. godine kojom je, između ostalog, oslobodio optužbe Velimira Drobnjaka za učinjeno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1. 812/13 od 17. juna 2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužilaštva u Čačku i potvrdio pobijanu prvostepenu presudu.

U predmetnom krivičnom postupku glavni pretres je zakazan 21 put, pri čemu nije održan samo jedanput (13. maja 2008. godine, zbog bolesti jednog od saokrivljenih), i na glavnom pretresu je sproveden dokazni postupak saslušanjem velikog broja svedoka, optuženih lica i uvidom u obimnu pismenu dokumentaciju.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 9. decembra 2005. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 17. juna 2013. godine, kada je doneta presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 812/13, kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, krivični postupak je trajao sedam godina i šest meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, posutpanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, samo trajanje predmetnog postupka ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Bliže i konkretne razloge o tome Ustavni sud je dao u ranije donetoj Odluci Už-302/2007 od 3. juna 2010. godine, koja je doneta po ustavnoj žalbi Lj.M. koja je bila saokrivljeni u predmetnom krivičnom postupku. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je krivični postupak bio činjenično i pravno složen, jer se vodio protiv većeg broja optuženih lica (15), da je optužnica obuhvatala veći broj radnji krivičnih dela i da je sud izvršio uvid u obimnu pismenu dokumentaciju, ali nalazi da je to od značaja za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete, ali ne i za samo utvrđenje povrede prava.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke, prvi deo.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, kao što je prethodno ukazano, prvenstveno imao u vidu složenost krivičnog postupka, kao i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, i to u vidu svojevrsne mesečne novčane rente za vreme provedeno u pritvoru (period od decembra 2005. godine do maja 2006. godine), Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze o postojanju uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i eventualno nastale materijalne štete, te je odbacio zahtev podnosioca za naknadu ove štete, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava zahtev za sprovođenje istrage Okružnog javnog tužilaštva Kt. 110/05 od 3. novembra 2005. godine, rešenje o sprovođenju istrage Okružnog suda u Čačku Ki 96/05 od 9. decembra 2005. godine, kao i optužnica Okružnog javnog tužilaštva u Čačku Kt. 110/05 od 25. maja 2006. godine, Ustavni sud ukazuje da saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda. U konkretnom slučaju, osporeni akti nisu pojedinačni akti iz člana 170. Ustava, imajući u vidu da je o optužbama koje su podnosiocu bile stavljene na teret odlučeno pravnosnažnom sudskom presudom, a ne navedenim aktima.

Zatim, prema članu 170. Ustava , ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije , 8. novembra 2006. godine. Osporena rešenja o određivanju, odnosno produženju pritvora doneta su u periodu od 14. decembra 2005. do 14. maja 2006. godine, odnosno pre stupanja na snagu Ustava, te je ustavna žalba u tom delu ratio temporis nedopuštena.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti