Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu oštećenog i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku za nedavanje izdržavanja. Postupak je trajao skoro pet godina i okončan je zastarelošću, čime je onemogućeno odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu oštećenog.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Š. S. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Š. S . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 5908/10, a kasnije pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 5908/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Š. S . iz Beograda podneo je, 1. avgusta 2014. godine, preko punomoćnika M . G, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 5908/10, a kasnije u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu K. 5908/10.

Podnosilac izjavljuj u ustavnu žalbu kao lic e koj e je u osporenom krivičnom postupku imalo svojstvo oštećenog.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da „oštećeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, nije dobio zaštitu svog prava, jer u krivičnom postupku koji je obustavljen, sud i tužilaštvo nisu doneli ni prvostepenu odluku“; da je postupak odugovlačen nepreduzimljivošću postupajućeg tužilaštva i suda; da „oštećeni napominje da suđenje za ovakva krivična dela imaju prioritet u radu sudova, ali i pored šest godina, sud nije doneo nikakvu presudu, već samo rešenje da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i da se postupak obustavlja“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i pravo na naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta K. 5908/10 Drugog osnovnog suda u Beogradu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Zakonski zastupnik tada maloletnog oštećenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, majka A.K.Š. je podnela krivičnu prijavu, preko punomoćnika advokata M. G, 20. avgusta 2008. godine, Drugom opštinskom javnom tužilaštvu, protiv okrivljenog Z.Š. zbog krivičnog dela nedavanja izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05).

Na saslušanju održanom 25. februara 2009. godine pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu u predmetu Ki. 2185/08, zakonski zastupnik A.K.Š. je istakla i opredelila imovinskopravni zahtev.

Drugo opštinsko javno tužilaštvo je 9. aprila 2009. godine podnelo optužni predlog Kt. 1847/08 protiv okrivljenog, zbog krivičnog dela nedavanja izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika.

Krivični postupak se, po podnetom optužnom predlogu, vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 698/09, a glavni pretres do reorganizacije sudova 1. januara 2010. godine, nije održan nijednom.

Nakon izmene u organizaciji sudova postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, u predmetu K. 5908/10, koji je dodeljen u rad sudiji 28. januara 2010. godine.

Glavni pretres održan je jednom do donošenja naredbe Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 5908/10 od 27. septembra 2010. godine, a kojom je određeno ekonomsko-finansijsko veštačenje radi utvrđivanja ukupnog dugovanja okrivljenog na ime doprinosa za izdržavanje za period od 20. maja 2008. do 9. aprila 2009. godine. Punomoćnik oštećenog predložio je sudu da se glavni pretres prekine radi dogovora o visini duga, kao i o eventualnoj primeni instituta odlaganja krivičnog gonjenja. Takođe, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je na glavnom pretresu predložilo da se izvrši veštačenje dugovanja neuplaćenog novca, te da se nakon veštačenja spisi dostave Tužilaštvu radi razmatranja primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja. Spisi predmeta K. 5908/10 su dostavljeni 2. novembra 2010. godine Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, a vraćeni su sudu 21. februara 2011. godine.

Sudski veštak ekonomsko-finansijske struke je svoj nalaz i mišljenje dostavio sudu 1. novembra 2010. godine.

Glavni pretres je, do dostavljanja novog nalaza i mišljenja veštaka (kojim je utvrđeno ukupno dugovanje okrivljenog na ime izdržavanja deteta za period od 20. maja 2008. do 15. marta 2011. godine) Prvom osnovnom sudu u Beogradu 28. marta 2011. godine, jednom odložen zbog nedolaska okrivljenog, a jednom je održan.

Na glavnom pretresu 12. aprila 2011. godine zakonski zastupnik oštećenog je ponovo istakla i opredelila imovinskopravni zahtev.

Naredbom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 5908/10 od 18. maja 2011. godine određeno je sudsko-medicinsko veštačenje na okolnosti radne sposobnosti okrivljenog, kao i na okolnosti kada je eventualna radna nesposobnost nastupila.

Nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni su sudu 4. januara 2012. godine.

Glavni pretres je održan dva puta do 15. maja 2012. godine, kada je dostavljen sudu dopunski nalaz i mišljenje veštaka za ekonomsko - finansijsku oblast (kojim je utvrđeno ukupno dugovanje okrivljenog na ime izdržavanja deteta za period od 20. maja 2008. do 9. aprila 2009. godine).

Glavni pretres zakazan za 5. jun 2012. godine je održan, dok je 11. jula 2012. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu predložilo primenu instituta odlaganja krivičnog gonjenja na osnovu člana 236. Zakonika o krivičnom postupku.

Prvom osnovnom sudu u Beogradu su 12. septembra 2012. godine vraćeni spisi predmeta K. 5908/10 (koji su bili u Tužilaštvu od 11. jula 2012. godine), jer se zakonski zastupnik oštećenog nije saglasio sa primenom instituta iz člana 236. Zakonika o krivičnom postupku, a javno tužilaštvo je predložilo da se odredi dopunsko veštačenje veštaka finansijske struke.

Dopunski nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke je dostavljeno sudu 25. septembra 2012. godine.

Javno tužilaštvo je aktom Kt. 1847/08 od 19. oktobra 2012. godine preciziralo optužni akt od 9. aprila 2009. godine.

Punomoćnik oštećenog je 24. decembra 2012. godine izjavio prigovor na nalaz i mišljenje veštaka, a veštak je svoj odgovor dostavio sudu 9. januara 2013. godine.

Zbog sprečenosti postupajućeg sudije nije održan glavni pretres zakazan za 23. januar 2013. godine, ni pretres zakazan za 25. februar 2013. godine.

Spisi predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 5908/10 su dostavljeni 28. februara 2013. godine Kv veću radi donošenja odluke po zahtevu za spajanje postupka koji se vodi u predmetu K. 1457/13 sa predmetom K. 5908/10.

Aktom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 6511/12 od 11. marta 2013. godine zatraženo je da se dostave spisi predmeta K. 5908/10 na uvid, a spisi su vraćeni 19. aprila 2013. godine postupajućem sudiji.

Punomoćnik oštećenog je 22. aprila 2013. godine izjavio prigovor na odgovor veštaka od 9. januara 2013. godine, te do dostavljanja odgovora 25. juna 2013. godine nije bilo uslova za određivanje glavnog pretresa.

Na zahtev branioca okrivljenog odložen je glavni pretres zakazan za 8. jul 2013. godine, radi dostavljanja fotokopija uplata koje se nalaze u spisima, odnosno dokaza koje je oštećeni priložio u predmetu.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1457/13 - K. 4622/13 od 23. septembra 2013. godine, stavom prvim izreke, delimično je uvažen predlog postupajućeg sudije, te su spojeni krivični postupci koji se vode u predmetima Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1457/13, K. 6511/12, K. 6088/13 u jedan krivični postupak K. 6511/12, dok je stavom drugim izreke odbijen kao neosnovan predlog postupajućeg sudije da se sa krivičnim postupcima koji se vode u predmetima Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1457/13, K. 6511/12 i K. 6088/13, spoji i krivični postupak u predmetu K. 5908/10.

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu K. 5908/10 od 7. marta 2014. godine obustavljen je krivični postupak protiv okrivljenog Z.Š, zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, koji se vodio po optužnom predlogu bivšeg Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1847/08 od 9. aprila 2009. godine, koji je preuzet na zastupanje od strane bivšeg Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, pod istim brojem, i izmenjen podneskom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu od 19. oktobra 2012. godine, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

4. Ispitujući postojanje pretpostavki da odlučuje o osnovanosti navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud je najpre ispitivao da li je ustavna žalba dopuštena ratione personae. Ustavni sud je pošao od svoje dosadašnje prakse, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava i konstatovao da se pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima, pre svega , garantuje okrivljenom, jer se u tom postupku odlučuje o optužbama koje se stavljaju na teret okrivljenom, a ne o pravima i obavezama drugih učesnika u postupku. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni, nemaju ni Ustavom , niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Iz navedenog sledi da je u odnosu na označena lica ustavna žalba ratione personae nedopuštena i kada je reč o isticanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, pošto je ovo pravo samo jedan od elemenata prava na pravično suđenje. Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci.

Naime, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, to se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na građanska prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boris Stojanovski protiv bivše Jugoslovenske Republike Makedonije , predstavka broj 41916/04, od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“, i to od trenutka kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev.

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe osporava trajanje krivičnog postupka u kome je imao svojstvo oštećenog, pri čemu je istakao imovinskopravni zahtev, te je Ustavni sud ocenio da je aktivno legitimisan za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava.

5. Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava , Ustavni sud je, krećući se u okviru navoda i razloga ustavne žalbe, utvrdio da je podnosi lac istakao i opredelio imovinskopravni zahtev preko svog zakonskog zastupnika 25. februara 2009. godine u fazi preduzimanja određenih istražnih radnji, da je krivični postupak protiv okrivljenog pokrenut podnošenjem optužnog predloga 9. aprila 2009. godine, kao i da je krivični postupak pravnosnažno okončan 7. marta 2014. godine, iz čega sledi da je, u odnosu na podnosioca trajao skoro četiri godine i jedanaest meseci.

6. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe tokom postupk a, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud konstatuje da je okrivljenom bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika , koje po svojoj prirodi spada u lakša krivična dela, ali da je u konkretnom slučaju navedeno delo nužno zahteva lo i sprovođenje određenog dokaznog postupka radi razjašnjenja spornih činjeničnih pitanja. Sve ovo nesporno je, po oceni Ustavnog suda, u određenoj meri objektivno uticalo na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je iz prethodno utvrđenih činjenica vezanih za tok krivičnog postupka konstatovao da je u dva navrata postojala neopravdana neaktivnost p ostupajućeg suda ( najpre nakon podnošenja optužnog predloga 9. aprila 2009. godine, do 13. aprila 2010. godine kada je zakazan glavni pretres za septembar 2010. godine, a zatim od donošenja rešenja K. 1457/13 - Kv. 4622/13 od 23. septembra 2013. godine pa do donošenja rešenja o obustavljanju krivičnog postupka usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja K. 5908/10 od 7. marta 2014. godine). Glavni pretres jednom nije održan zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Međutim, Ustavni sud ukazuje da je u toku postupka naređeno tri veštačenja od strane veštaka iz različitih oblasti (ekonomsko-finansijske i sudsko-medicinske), da je u dva navrata dostavljan dopunski nalaz i mišljenje veštaka, te da je podnosilac ustavne žalbe izjavio dva puta prigovor na nalaz i mišljenje. Ustavni sud napominje da je Prvi osnovni sud u Beogradu u vremenskom periodu od 24. avgusta 2011. godine, kada su dostavljeni spisi Institutu m. r „Dr D.“ iz B, radi postupanja po naredbi K. 5908/10 od 18. maja 2011. godine, pa sve do dostavljanja nalaza i mišljenja navedenog Instituta 4. januara 2012. godine, bio objektivno sprečen da postupa u predmetu, kao i da se Prvi osnovni sud više puta obraćao Institutu i zahtevao hitnost u postupanju, te se taj vremenski period ne može staviti na teret postupajućem sudu. Takođe, ukupnom trajanju postupka je u izvesnoj meri doprinelo i to što je sam punomoćnik oštećenog u ranoj fazi postupka predlagao prekid postupka radi dogovora o eventualnoj primeni instituta odlaganja krivičnog gonjenja, sa čim se kasnije nije složio.

No, imajući u vidu obavezu suda da se stara da se postupak sprovede bez odugovlačenja, Ustavni sud je ocenio da su naveden i periodi neaktivnosti postupajuć eg sud a doprinel i prekomernom trajanju krivičnog postupka, te da, stoga, ni složenost činjeničnih pitanja koja su se postavljala u konkretnom slučaju i razmatranje mogućnosti primene pravnog instituta odlaganja krivičnog gonjenja, ne predstavljaju prihvatljivo opravdanje da se do nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja ne okonča ni prvostepeni postupak , već ove okolnosti mogu biti od uticaja samo na odmeravanje visine naknade štete.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 5908/10, a kasnije pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 5908/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno , sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane složenost krivičnog postupka, te po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koja je pretrpe o. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti