Odbijanje ustavne žalbe zbog navodne retroaktivne primene Uredbe o isporuci električne energije

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu privrednog društva izjavljenu protiv presude kojom je obavezano na plaćanje razlike za utrošenu struju. Utvrđeno je da nije bilo retroaktivne primene propisa, jer je greška u obračunu otkrivena u vreme važenja Uredbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Privrednog društva „S.“ DOO, N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. novembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Privrednog društva „S.“ DOO izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 7655/11 od 20. juna 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „S.“ DOO, N, je podnelo 1. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika A . K, advokata iz N, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 7655/11 od 20. juna 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, istakao: da drugostepeni sud retroaktivno primenio odredbu člana 54. Uredbe o uslovima isporuke elektične energije, s obzirom na to da je ista stupila na snagu 1. januara 2006. godine; da je tužilac naknadni obračun mogao da vrši najranije do 1. januara 2006. godine, a ne od 1. septembra 2005. godine; da je neprihvatljiv stav drugostepenog suda da je greška otkrivena u vreme kada je Uredba stupila na snagu i da zbog toga nema retroaktivne primene navedene Uredbe. Podnosilac ukazuje na različito postupanje sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji i prilaže presudu Privrednog apelacionog suda Pž. 336/10 od 23. decembra 2010. godine, a podneskom od 6. marta 2014. godine je dostavio i presudu Osnovnog suda u Pirotu – Sudska jedinica u Beloj Palanci P. 890/12 od 12. decembra 2012. godine. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbi i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe, na osnovu uvida u priložene dokaze i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Privrednog suda u Nišu P. 39/11 od 6. jula 2011. godine je, u stavu prvom izreke, ukinuto rešenje o izvršenju istog suda Iv. 3320/08 od 17. septembra 2008. godine. Stavom drugim izreke presude je obavezan tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe da tužiocu „J.“ DOO, N. „E . P .“, P, na ime duga isplati iznos od 3.406.008,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12. septembra 2008. godine do isplate, kao i iznos od 242.696,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Stavom trećim izreke presude je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 2.726.258,33 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. septembra 2008. godine do isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 3.406.000,00 dinara počev od 10. septembra 2008. do 11. septembra 2008. godine, a stavom četvrtim izreke je povučena tužba za iznos glavnog duga od 539.864,25 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. septembra 2008. godine do isplate. Iz obrazloženja presude proizlazi: da su parnične stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu korišćenja elektirčne energije; da se potraživanje tužioca odnosi na razliku između fakturisane i stvarno utrošene električne energije za objekat tuženog, za obračunski period od 1. aprila 2004. do 1. aprila 2007. godine sa obračunatom kamatom; da među strankama nije bilo sporno da je tuženi koristio električnu energiju u spornom periodu i da je do maja 2007. godine redovno izmirivao fakturisanu potrošnju, a da je kontrolom mernog uređaja 25. maja 2007. godine od strane ovlašćenog kontrolora tužioca, konstatovana greška i da su tuženom ispostavljeni računi po osnovu manje obračunske konstante kao posledice pogrešno primenjivane konstante za obračun utrošene električne energije. Prvostepeni sud je našao da se primenom člana 54. Uredbe o uslovima isporuke elektične energije, naknadni obračun ima izvršiti po ispravnoj konstanti od dana kada je obračun vršen pogrešnom konstantom, a najduže za period zastarelosti, što upućuje na to da se Uredba primenjuje od dana kada je stupila na snagu, a da se obračun po svim greškama utvrđenim u periodu njenog važenja vrši počev od dana kada je greška nastala , nezavisno da li je Uredba u vremenu kada je greška nastala bila na pravnoj snazi ili ne. Pored toga, prvostepeni sud nalazi da odredba člana 54. Uredbe i člana 80. Odluke o opštim uslovima za isporuku električne energije imaju isti smisao i značenje, te da nije od uticaja za vršenje obračuna to što je Uredba stupila na snagu 1. januara 2006. godine. U pogledu istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja, prvostepeni sud je utvrdio da se radi o potraživanju iz prometa robe i usluga između pravnih lica i da se ima primeniti rok zastarelosti iz člana 374. Zakona o obligacionim odnosima, te je stoga za utuženi iznos od 2.726.258,33 dinara potraživanje tužioca zastarelo pre podnošenja tužbe.

Osporenom presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 7655/11 od 20. juna 2012. godine je, u stavu prvom izreke, potvrđena ožalbena presuda Privrednog suda u Nišu P. 39/11 od 6. jula 2011. godine u delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 3.406.000,08 dinara na ime glavnog duga, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 3.048.615,38 dinara počev od 12. septembra 2008. godine do isplate i iznos od 242.696,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke osporene presude je preinačena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 357.384,70 dinara počev od 12. septembra 2008. godine do isplate. Stavom trećim izreke presude je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke, dok je stavom četvrtim izreke presude odbačena žalba tužioca izjavljena protiv stava drugog izreke prvostepene presude. Iz obrazloženja osporene drugostepene presude proizlazi: da su među parničnim strankama bi li sporn i osnov i visina obaveze tuženog, kao i pitanje zastarelosti potraživanja tužioca; da je prvostepeni sud visinu obaveze tuženog, s obzirom na istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja, utvrdio iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomske struke po varijanti broj 2 u dopunskom nalazu i prihvatio je obračun za period od 1. septembra 2005. do 30. marta 2007. godine; da je pravni osnov potraživanja tužioca za isporuku električne energije za sporni period – Uredba o uslovima isporuke električne energije („Službeni glasnik PC “, broj 107/05) i da primena člana 54. Uredbe ne zavisi od pitanja krivice za pogrešan obračun električne energije, jer tužilac utuženi iznos potražuje od tuženog na ime duga za isporučenu električnu energiju, a ne na ime naknade štete i da je prema nalaženju drugostepenog suda pravilan zaključak prvostepenog suda da se osnovanost tužbenih zahteva tužioca temelji na pravilima navedene Uredbe koja je bila na snazi u vreme otkrivanja greške (25. maja 2007. godine), te da nema retroaktivne primeni navedene Uredbe. Drugostepeni sud posebno ističe da je prvostepeni sud pravilno ukazao i na odredbu člana 80. Odluke o opštim uslovima za isporuku električne energije („Službeni glasnik PC“ , br. 39/01 i 73/04), koj a je prihvaćen a i u člana 54. Uredbe. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu jer je našao da je pogrešno primenjujući materijalno pravo obavezao tuženog da na obračunatu i uglavičenu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 357.384,70 dinara plati procesnu zateznu kamatu, protivno odredbi člana 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. U pogledu prigovora zastarelosti, drugostepeni sud je našao da je pravilno primenjena odredba člana 374. Zakona o obligacionim odnosima.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odlukom o opštim uslovima za isporuku električne energije („ Službeni glasnik RS", br. 39/01 i 130/03 ) bilo je propisano da će se ako se utvrdi da je obračunska konstanta uređaja bila pogrešno utvrđena, izvršiti naknadni obračun po ispravnoj konstanti od dana kad je obračun vršen pogrešnom konstantom , da se ispravka obračuna vrši i u slučajevima kada je pogrešno obračunata vrednost pojedinih mesta na brojčaniku zbog pogrešnog broja celih, odnosno decimalnih mesta i da se obračun vrši po cenama koje važe na dan otkrivanja greške (član 80.).

Uredbom o uslovima isporuke električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 107/05 ) bilo je propisano: da će se ako se utvrdi da je obračunska konstanta uređaja bila pogrešno utvrđena, izvršiti naknadni obračun po ispravnoj konstanti od dana kad je obračun vršen pogrešnom konstantom , da se ispravka obračuna vrši i u slučajevima kada je pogrešno obračunata vrednost pojedinih mesta na brojčaniku zbog pogrešnog broja celih odnosno decimalnih mesta i da se obračun vrši po cenama koje važe na dan otkrivanja greške, a najduže za period zastarelosti (član 54.); da danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Odluka o opštim uslovima za isporuku električne energije ("Službeni glasnik RS", br. 39/01 - prečišćen tekst, 130/03 i 73/04) (član 60.) i da ova uredba stupa na snagu 1. januara 2006. godine (član 61.).

Zakonom o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Službeni list SRJ", br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99, 44/99)) je propisano da međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine (član 374. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Ustavni sud konstatuje da je predmet tužbenog zahteva tužioca, odnosno isporučioca električne energije, prema tuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe i korisniku električne energije razlika između fakturisane i stvarno utrošene električne energije za objekat tuženog, za obračunski period od 1. aprila 2004. do 1. aprila 2007. godine. Ustavni sud dalje konstatuje da je pravni osnov potraživanja tužioca za isporuku električne energije za sporni period – Uredba o uslovima isporuke električne energije , i to primena člana 54. Uredbe, kojom se ne dovodi u pitanje postojanje krivice za pogrešan obračun električne energije, jer je predmet potraživanja dug za isporučenu električnu energiju, a ne naknada štete, da bi u smislu člana 158. Zakona o obligacionim odnosima pitanje krivice bilo relevantno.

Polazeći od navoda podnosioca ustavne žalbe o retroaktivnoj primeni odredbe člana 54. Uredbe o uslovima isporuke električne energije, Ustavni sud nalazi da je navedena Uredba stupila na snagu 1. januara 2006. godine, a ista je bila na snazi u vreme otkrivanja greške (25. maja 2007. godine) od strane tužioca, odnosno isporučioca električne energije. Naime, obračun po svim greškama utvrđenim u periodu njenog važenja vrši se počev od dana kada je greška nastala, nezavisno da li je Uredba u vremenu kada je greška nastala bila na pravnoj snazi ili ne. Sudovi su izveli ustavnopravno prihvatljiv zaključak da odredba člana 54. Uredbe i član 80. Odluke o opštim uslovima za isporuku električne energije imaju isti smisao i značenje, te da nije od uticaja za vršenje obračuna to što je Uredba stupila na snagu 1. januara 2006. godine, jer se za period utvrđivanja obračuna pre stupanja na snagu Uredbe kao osnov može uzeti i navedena Odluka čiji je smisao isti, a to je da bez obzira na krivicu tuženi kao potrošač mora platiti razliku između fakturisane i stvarno utrošene količine električne energije.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud za svoje stavove dao jasne, precizne i lo gične zaključke, zasnovane na ustavnopravno prihvatljivoj primeni materijalnog prava. Ustavni sud je ocenio da tumačenje Uredbe o uslovima isporuke električne energije, dato u obrazloženju osporene presude, ne izaziva sumnju u proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je ocenio da presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 7655/11 od 20. juna 2012. godine podnosiocu nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS" br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US ), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

Ustavni sud je imao u vidu i navode podnosioca ustavne žalbe u pogledu različitog postupanja sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Uvidom u dostavljenu presudu Privrednog apelacionog suda Pž. 336/10 od 23. decembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da se u konkretnom slučaju ne radi o istoj činjeničnoj i pravnoj situacije, s obzirom na to da je navedeni sud utvrdio da je krivicom tužioca pogešno utvrđen prenosni odnos transformatora prilikom samog prijema mernog mesta tuženog. Drugostepeni sud je u navedenoj presudi stao na stanovište da tužilac svoje ovlašćenje iz člana 54. Uredbe može da koristi na taj način što će bez obzira što je on načinio grešku, da vrši kontrolu brojila, pa kada istu utvrdi u nekom kasnijem periodu, ne može svoj propust nevršenja kontrole da prebaci na korisnika i izvrši obračun koji je za njega najpovoljniji, bez pružanja dokaza o tome kako je do obračuna došlo. U konkretnom slučaju je utvrđeno da su od strane tužioca, kao isporučioca električne energije na zapisniku o izvršnoj kontroli precrtavane šifre, te iz navedenog razloga nije bilo moguće utvrditi koliko zaista iznosi razlika.

U odnosu na presudu Osnovnog suda u Pirotu – Sudska jedinica u Beloj Palanci P. 890/12 od 12. decembra 2012. godine, snabdevenu klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti , koju je podnosilac dostavio kao dokaz u prilog svojih tvrdnji o nejednakom postupanju sudova, Ustavni sud je našao da navedena presuda, sama po sebi, ne predstavlja dokaz da su drugostepeni sudovi donosili različite odluke u ovakvoj vrsti parnica, a što je neophodna pretpostavka da bi se utvrdila povreda prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog navodne retroaktivne primene Uredbe o isporuci električne energije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti