Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog kašnjenja u dostavi presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku. Povreda je nastala zbog izuzetno dugog perioda od godinu i devet meseci koji je protekao između donošenja drugostepene presude i njene dostave podnosiocu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Crvenke , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u postupku pred Apelacionim sudom u Novom Sadu u predmetu K ž1. 3264/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Crvenke je , 1. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika M. B , advokata iz Sombora, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3264/10 od 30. septembra 201 0. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je protiv njega pokrenut krivični postupak 15. marta 200 6. godine donošenjem rešenja o sprovođenju istrage i da su tokom postupka donete tri prvostepene presude. Dalje navodi da je postupak pravnosnažno okončan 30. septembra 201 0. godine, donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu kojom je potvrđena prvostepena osuđujuća presuda i ističe da mu je drugostepena presuda dostavljena tek 5. jula 2012. godine. Iz iznetog podnosilac ustavne žalbe zaključuje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je postupak trajao šest godina i tri meseca . Takođe, podnosilac ističe i povredu prava na pravično suđenje, smatrajući da „u odnosu na njega nisu primenjene odredbe o produženom krivičnom delu“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i prava na naknadu štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta sada Osnovnog suda u Somboru K. 830/12, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Opštisnkim sudom u Kuli zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 15. marta 200 6. godine, donošenjem rešenja istražnog sudije Opštinskog suda u Kuli Ki. 23/06 da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga zbog osnovane sumnje da je izvršio navedeno krivično delo.

Nakon sprovedene istrage, Opštinsko javno tužilaštvo u Kuli je 26. oktobra 2006. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu.

Opštinski sud u Kuli je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 1. aprila 2008. godine doneo presudu K. 309/06 kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za predmetno krivično delo i izečena mu je uslovna osuda. Navedena presuda je ukinuta 29. avgusta 2008. godine rešenjem Okružnog suda u Somboru Kž. 366/08, donetim u žalbenom postupku, i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Opštinski sud u Kuli je 25. septembra 2008. godine doneo presudu K. 220/08, kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za predmetno krivično delo i izečena mu je uslovna osuda. Navedena presuda je po žalbi ukinuta 9. aprila 2009. godine , rešenjem Okružnog suda u Somboru Kž. 115/09 i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Opštinski sud u Kuli je, u ponovnom postupku, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 21. maja 2009. godine doneo presudu K. 137/09 kojom je podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika (koje se sastojalo od sedam radnji izvršenja) i izrekao mu uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko podnosilac u periodu od dve godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Krivični postupak je protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan 30. septembra 201 0. godine donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3264/10, kojom su izjavljene žalbe odbijene, a prvostepena presuda potvrđena.

Drugostepeni sud je Osnovnom sudu u Somboru dostavio spise predmeta 14. juna 2012. godine, nakon čega je drugostepena odluka otpravljena strankama. Podnosilac ustavne žalbe je osporenu drugostepenu presudu primio 6. jula 2012. godine.

4. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 15. marta 2006. godine kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, pa do okončanja postupka.

Razmatrajući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak pokrenut 15. marta 2006. godine donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga, a da je okončan osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3264/10 od 30. septembra 2010. godine, koja je dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 6. jula 2012. godine.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu krivično delo koje je stavljeno na teret podnosiocu kao okrivljenom u krivičnom postupku (produženo krivično delo teške krađe koje se sastojalo od sedam radnji izvršenja), Ustavni sud smatra da je nadležni sud trebalo da raspravi i oceni niz činjeničnih i pravnih pitanja i izvede više dokaza od kojih je zavisila odluka o postojanju krivičnog dela, ali smatra da se dužina trajanja postupka ne može opravdati složenošću tih pitanja i obimom dokaznog postupka, u konkretnom slučaju.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe u toku postupka, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije doprineo dužini trajanja postupka. Ustavni sud je ocenio da je podnosilac, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, imao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je predmet optužbe tri puta razmatran pred dve sudske instance, što se saglasno, kako praksi ovog suda, tako i praksi Evropskog suda za ljudska prava, ocenjuje kao „neopravdana aktivnost sudova“. Međutim, Ustavni sud je našao da samo postupanje Apelacionog suda u Novom Sadu u predmetnom krivičnom postupku nije bilo efikasno. Naime, Apelacioni sud u Novom Sadu je pokazao izuzetnu neažurnost u dostavljanju pismenog otpravka drugostepene presude, kojom je okončan krivični postupak tako da je pismeni otpravak presude uručen podnosiocu posle jedne godine i devet meseci od donošenja presude. Ustavni sud je na stanovištu da se ovakvo kašnjenje u izradi pismenog otpravka drugostepene presude i dostavljanju strankama ne može smatrati efikasnim i delotvornim, budući da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja (u smislu navedenog, videti, pored ostalih, presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Markoski protiv Makedonije, broj 22928/03 od 2. novembra 2006. godine, stav 38. i Parizov protiv Makedonije, broj 14258/03 od 7. februara 2008. godine, stav 58.). Ustavni sud konstatuje da se period od četiri godine i šest meseci - koliko je proteklo od donošenja rešenja o sprovođenju istrage do donošenja presude, ne bi, samo po sebi, mogao okarakterisati kao nerazumno dug u okolnostima konkretnog slučaja. Međutim, imajući u vidu navedeno kašnjenje u uručenju pismenog otpravka drugostepne presude, za koje vreme je kod podnosioca postojala neizvesnost u pogledu krajnjeg ishoda krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku pred Apelacionim sudom u Novom Sadu u predmetu Kž1. 3264/10 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno činjenicu da je podnosiocu ustavne žalbe presuda Apelacionog suda u Novom Sadu dostavljena nakon jedne godine i nešto više od devet meseci od njenog donošenja, što je nesumnjivo utical o na duže trajanje postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi označenog prava zasnivaju na tvrdnji da „u odnosu na njega nisu primenjene odredbe o produženom krivičnom delu“. Imajući u vidu da je Ustavni sud u sprovedenom posttupku utvrdio da je podnosilac oglašen krivim upravo zbog produženog krivičnog dela teške krađe, to je njegove navode ocenio očigčedno neosnovanim.

Sledom iznetog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao očigledno neosnovanu , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog kašnjenja u dostavi presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti