Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja iz izvršne isprave, koja se isplaćuje iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6412/2015
08.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. M . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9533/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 273/09) podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 273/09 od 27. februara 2009. godine umanjenog za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba R. M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 178/14 od 20. novembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 4 59/15 od 15. maja 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. M . iz Čačka je, 8. oktobra 2015. godine, preko punomoćnika R. G, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 178/14 od 20. novembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 459/14 od 15. maja 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na imovinu i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 , člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su osporenim sudskim odlukama podnosi ocu povređena označena ustavna prava jer je odbijen kao neosnovan nje gov zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa od 300 evra d o traženog iznosa od 1.000 evra; da sud nije imao u vidu nerazumno trajanje parničnog postupka u radnom sporu, te mu nije dosudio naknadu za trajanje postup ka duže od 14 godina; da se izvršni postupak ne može posmatrati izolovano jer je podnosilac sve vreme trajanja parničnog i izvršnog postupka lišen uživanja svoje imovine ; da određena naknada ne predstavlja pravičnu naknadu za neažurno i nedelotvorno postupanje suda i da se njome podnosiocu ne garantuje jednaka zaštita prava u odnosu na druge podnosioce ustavnih žalbi kojima je u istovetnim situacijama povodom postup aka prinudnog izvršenja potraživanja iz radnog odnosa dosuđena novčana naknada u znatno višem iznosu. U suštini, podnosilac se obraća Ustavnom sudu jer još uvek nije ni delimično naplatio svoje potraživanje u izvršnom postupku koji je i dalje u toku, zbog čega smatra da su mu povređena označena ustavna prava.

Predložio je: da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su u parničnom postupku Opštinskog suda u Čačku P1. 1673/03 i u izvršnom postupku Osnovnog suda u Čačku I. 9533/10 povređena prava podnosi oca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, i na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, da utvrdi pravo podnosiocu na naknadu nematerijalne štete u visini od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 273/09 od 27. februara 2009. godine, kao i troškove sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 273/09 od 27. februara 2009. godine usvojen je predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca, na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 1673/03 od 10. septembra 2008. godine kojom su obavezani A.D. „F.“, Čačak, F. „A .“ d.o.o, Čačak, F. „A . p .“ d.o.o, Čačak, F. „S .“ d.o.o, Čačak, F. „A . s .“ d.o.o, Čačak, F. „A . u .“ d.o.o, Čačak, F. „P .“ d.o.o, Čačak i F. „T .“ d.o.o, Čačak, kao izvršni dužnici, da podnosiocu, kao izvršnom poveriocu, isplate na ime manje isplaćene minimalne zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, i to plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnih dužnika na račun izvršnog poverioca, a posredstvom Narodne banke Srbije – Agencije za prinudnu naplatu.

Podnosilac ustavne žalbe je 30. jula 2014. godine Apelacionom sudu u Kragujevcu podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Čačku P1. 1673/03 i predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 9533/10, da sud naloži Osnovnom sudu u Čačku da preduzme konkretne mere kako bi se u što kraćem roku okončao izvršni postupak u predmetu I. 9533/10, kao i da mu se odredi primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4. I. 178/14 od 20. novembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9533/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosi ocu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke je odbijen kao neosnovan zahtev podnosioca u delu kojim je traži o naknadu preko dosuđenog iznosa od 300 evra, do traženog iznosa od 1.000 evra.

Dopunskim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I-178/14 od 24. marta 2015. godine odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača da mu se dosude troškovi za sastav predloga za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac ustavne žalbe je izjavi o žalbu protiv dela prvostepenog rešenja kojim je odbijen zahtev za naknadu nematerijalne štete za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 700 evra, odnosno preko dosuđenog iznosa od 300 evra a do traženog iznosa od 1.000 evra, kao i protiv dopunskog rešenja .

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 45 9/15 od 15. maja 2015. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača, ovde podnosioca i potvrđeno je prvostepeno rešenje u odbijajućem delu; u stavu drugom izreke preinačeno je dopunsko rešenje Višeg suda u Čačku R4-I 178/14 od 24. marta 2015. godine, pa su predlagaču određeni troškovi postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu .

U obrazloženju rešenja je navedeno: da je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je Viši sud u Čačku prilikom dosuđivanja naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku pravilno odredio ovu naknadu na osnovu člana 8b Zakona o uređenju sudova, zaključujući da će se svrha zaštite propisana odredbama čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova postići uz izrečenu meru ubrzanja postupka i dosuđenu naknadu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti; da se primerena naknada određuje u svakom slučaju posebno i zavisi od složenosti slučaja, ponašanja podnosioca zahteva, postupanja sudova i značaja slučaja za podnosioca zahteva; da je prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac zahteva zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Viši sud u Čačku cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno postupanje nadležnog suda i ukupnu dužinu trajanja postupka; da imajući u vidu da je predlagaču neefikasnim postupanjem izvršnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da u skladu sa načelom hitnog postupanja u najkraćem mogućem roku okonča postupak; da Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom predlagaču dosuđena primerena naknada u visini od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, odnosno da se radi o novčanom potraživanju značajnom za predlagača, jer je u pitanju isplata zarade, da je dužini izvršnog postupka doprinelo i postupanje suda, jer postupajući sud prilikom preduzimanja procesnih radnji u ovom postupku nije uvek postupao blagovremeno, efikasno i delotvorno, pa dosuđeni iznos predlagaču za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku uz izrečenu meru za ubrzanje postupka, predstavlja primerenu satisfakciju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13) je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.).

5. Po oceni Ustavnog suda, propust suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosi oca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđenom tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke .

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 273/09 od 27. februara 2009. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu , na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 178/14 od 20. novembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 4 59/14 od 15. maja 2015. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa od 300 evra, do traženog iznosa od 1.000 evra, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u suštini nezadovolj an visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosi lac može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada nešto niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj Sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 300 evra podnosiocu nije nerazum na, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u tački 3. izreke ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 178/14 od 20. novembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 4 59/14 od 15. maja 2015. godine, odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu.

Isti stav Sud je zauzeo i u Odluci Už-2144/2015 od 6. oktobra 2016. godine.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 o d 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs.).

8. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti