Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za utvrđivanje očinstva koji je trajao preko deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. K . iz P, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi član a 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. K . i utvrđuje da je u parnič nom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 7333/10 (inicijalno predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 5578/01), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde .

O b r a z l o ž e nj e

1. I. K . iz P, Republika Crna Gora, podneo je 1. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika A . B, advokata iz B, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 7333/10 (inicijalno predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 5578/01).

Podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku time što je postupak, koji je pokrenut pred ranijim Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu po njegovoj tužbi za utvrđivanje očinstva, okončan tek posle više od deset godin a, što mu je nanelo nenadoknadivu štetu, kao i njegovom maloletnom sinu, a dugim trajanjem postupka obesmislila se svrha spora. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, kao i da mu naknadi štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvida u spise predmeta P. 7333/10 Višeg suda u Beogradu (inicijalno predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 5578/01), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo je 19. oktobra 2001. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženih N.N. i mal. N.N, čija je zakonska zastupnica majka N.N, oboje iz B, radi utvrđivanja očinstva. Povodom tužbe formiran je predmet pod brojem P. 5578/01. Prvo ročište u ovom sporu zakazano je za 11. februar 2002. godine.

Do donošenja prvostepene presude 25. januara 2005. godine bilo je zakazano 16 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je sedam održano. U ovom delu postupka izveden je dokaz veštačenjem preko B. fakulteta Univerzitet a u Beogradu na okolnost ispitivanja verovatnoće očinstva tužioca u odnosu na mal. N.N, koji je sudu dostavio nalaz i mišljenje od 18. decembra 2002. godine da ta verovatnoća iznosi 99,995%, a saslušani su i tužilac i prvotužena N.N. - majka mal. drugotuženog, kao i dva veštaka sa B. fakulteta i svedok - lekar iz Doma zdravlja S . g . u B, te zatražen odgovor Instituta za m . g . i g . i . iz B . da li se bave istom vrstom veštačenja i koriste li istu metodologiju, uz čitanje priložene relevantne pisane dokumentacije. Razlozi za neodržavanje ročišta bili su izostanci tužene i pored uredno primljenih poziva (sud je nalagao dostavu poziva preko OUP Novi Beograd), kao i neuredna dostava poziva za tuženu ili njenog punomoćnika. Takođe, zbog neodazivanja prvotužene, kako pozivima B . fakulteta, tako i suda, nalaz veštačenja je dostavljen sudu tek posle osam meseci.

Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo je presudu P. 5578/01 od 25. januara 2005. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca, te utvrdio da je tužilac prirodni otac drugotuženog mal. N.N, rođenog od majke N.N. kao prvotužene, te naložio matičaru Opštine S. v. da u matičnoj knjizi rođenih izvrši upis predmetnog očinstva. Tuženi su izjavili žalbu 27. maja 2005. godine, a naredba za dostavljanje spisa drugostepenom sudu data je 3. avgusta 2005. godine. Odlučujući o žalbi tuženih, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 10827/05 od 25. novembra 2005. godine ukinuo presudu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 5578/01 od 25. januara 2005. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje, radi izvođenja dokaza saslušanjem svedoka i po potrebi dopunskim veštačenjem. Spisi su vraćeni prvostepenom sudu 15. decembra 2005. godine.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, predmet je dobio broj P. 5113/05, i do preuzimanja predmeta od strane Višeg suda u Beogradu nakon sprovedene reforme pravosuđa u 2010. godini, pred Opštinskim sudom bilo je zakazano deset ročišta za glavnu raspravu, od kojih su dva održana. Na održanim ročištima saslušan je tužilac u svojstvu parnične stranke, sprovedeno veštačenje preko Instituta za n . B . na okolnost da li se radilo o donetoj trudnoći ili je dete rođeno prevremeno - kao nedonošče, kao i veštačenje lekara ginekologa, te naloženo tužiocu da uredi tužbu u skladu sa Porodičnim zakonom, a u delu vezanom za poveravanje deteta na staranje jednom od roditelja, što je tužilac i učinio 13. oktobra 2008. godine. Takođe, pribavljen je i nalaz Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenje Novi Beograd. Opštinski sud je na ročištu održanom 11. jula 2008. godine odredio veštačenje preko Kliničkog centra Instituta za s . m . - Laboratorija za analizu DNK u N . S, ali je rešenje na istom ročištu stavio van snage zbog protivljenja tužioca - koji je izjavio "da se neće odazvati pozivu za veštačenje nikada". Preostala ročišta nisu održana uglavnom iz razloga što za tuženu ili njenog punomoćnika nije bilo dokaza o urednoj dostavi poziva, a i za tužioca u par navrata nije bilo uredne dostave zbog čega mu je uručivan poziv diplomatsko-konzularnim putem, s obzirom na to da ima prebivalište u Crnoj Gori i da je brodar. Takođe, punomoćnik tužioca je jednom tražio odlaganje ročišta, a i tužilac lično je jednom izostao sa ročišta iako je bio uredno pozvan radi saslušanja u svojstvu parnične stranke. Predmet je u nastavku postupka pred Višim sudom u Beogradu zaveden pod brojem P. 7333/10, koji je nakon deset zakazanih ročišta za glavnu raspravu, od kojih je sedam održano, 7. novembra 2011. godine zaključio glavnu raspravu. U ovom delu postupka, na održanim ročištima je određeno i sprovedeno veštačenje preko Centra za g . iz B, pribavljen je 4. novembra 2011. godine nalaz i mišljenje Gradskog centra za socijalni rad (posle više bezuspešnih urgencija suda i Centra da se prvotužena javi Centru sa mal. detetom), te izveštaji o primanjima parničnih stranaka. Razlozi za neodržavanje ročišta su bili izostanci tužene i tužioca jer nisu bili uredno pozvani.

Presudom Višeg suda u Beogradu P. 7333/10 od 7. novembra 2011. godine utvrđeno je da je tužilac prirodni otac mal. deteta - drugotuženog N.N, koji je poveren majci - prvotuženoj N.N. na dalju negu, čuvanje i vaspitanje u okviru samostalnog vršenja roditeljskog prava, uređen je model viđanja mal. deteta sa tužiocem, određena ocu - tužiocu obaveza plaćanja iznosa od 200 evra mesečno na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta, te obaveza tužiocu da isplati sve dospele a neisplaćene iznose izdržavanja u prethodnom periodu, naloženo nadležnom matičaru da izvrši upis tužioca kao prirodnog oca mal. deteta, te su tuženi obavezani da tužiocu isplate troškove parničnog postupka. Protiv navedene presude tuženi su 13. februara 2012. godine izjavili žalbu, a tužilac 22. februara 2012. godine. Naredba za dostavljanje spisa po žalbi apelacionom sudu data je 19. marta 2012. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2. 329/12 od 5. aprila 2012. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu četvrtom i petom izreke. U drugom stavu izreke je odbačena žalba tužioca kao nedozvoljena, a u trećem stavu izreke je preinačena odluka o troškovima postupka, te je obaveza tuženih po tom osnovu delimično umanjena. Spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu 20. juna 2012. godine. Presuda je dostavljena punomoćniku tužioca 3. jula 2012. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) (u daljem tekstu: ZPP), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje u konkretnoj parnici, propisano je da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

Odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 1 8/05 i 72/11 - dr. zakon), koji se primenjuje od 1. jula 2005. godine i na konkretni spor stranaka, propisano je: da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo; da se u postupku u vezi sa porodičnim odnosima tužba ne dostavlja tuženom na odgovor; da će sud postupak iz stava 1. ovog člana, po pravilu, sprovesti na najviše dva ročišta i prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od petnaest dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sudu; drugostepeni sud je dužan da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena žalba (član 204. st. 1, 2, 3, 4. i 5.); da je sud dužan da presudom u sporu o materinstvu i očinstvu odluči o vršenju roditeljskog prava (član 260.) .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak od podnošenja tužbe Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 19. oktobra 2001. godine, do uručenja podnosiocu drugostepene presude 3. jula 2012. godine, kojom je postupak pravnosnažno okončan, trajao deset godina i nešto više od osam meseci.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka.

Navedeno trajanje ove parnice u sporu iz porodičnih odnosa, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke, postupanja nadležnih organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Primenjujući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio relativno činjenično i pravno složen, a dokazni postupak obiman, s obzirom na to da je sprovedeno više veštačenja, te da je u toku postupka preinačen tužbeni zahtev u skladu sa Porodičnim zakonom, zbog dužnosti suda da pored zahteva za utvrđivanje očinstva odluči i o različitim aspektima vršenja roditeljskog prava. Međutim, sve navedeno ipak ne može biti opravdavanje za ovako dugo trajanje postupka, koje je nesumnjivo izišlo van okvira razumnog roka.

Takođe, Ustavni sud je ocenio i da je postavljeni zahtev za podnosioca bio od posebnog značaja, kako moralnog, tako i emocionalno-psihološkog, s obzirom na to da je tužbom traženo utvrđivanje očinstva i odlučivano o vršenju roditeljskog prava i modelu viđanja u okviru održavanja ličnih veza između podnosioca i njegovog mal. sina. Prema oceni Ustavnog suda, podnosilac je u izvesnoj meri doprineo prekomernoj dužini trajanja označenog parničnog postupka. Naime, on i njegov punomoćnik su dva puta izostali sa ročišta i pored uredno primljenog poziva, što je dovelo do odlaganja ročišta. Takođe, za tužioca u više navrata nije bila moguća uredna dostava poziva, pa je sud bio prinuđen da ga poziva diplomatsko-konzularnim putem, što je doprinelo nešto dužim razmacima između zakazivanja ročišta. Osim toga, tužilac se u jednoj fazi postupka protivio novom DNK veštačenju "jer se na isto nikada neće odazvati", zbog čega je sud ovo rešenje i stavio van snage. Time je takođe došlo do određenog prolongiranja parnice, s obzirom na to da je dopunsko veštačenje sugerisano od strane drugostepenog suda u rešenju kojim je ukinuta prva presuda, mada se takav stav podnosioca donekle može i opravdati činjenicom da je u nalazu sa mišljenjem na osnovu DNK analize B. fakulteta u Beogradu iz 2002. godine, utvrđeno očinstvo podnosioca sa verovatnoćom od 99,995%, što nije ukazivalo na potrebu da se veštačenje ponovi. Pri tome, Ustavni sud nalazi da je odugovlačenju postupka prevashodno doprinelo ponašanje prvotužene, koja se po pravilu nije uredno odazivala ni pozivima suda, niti nadležnih institucija u postupku veštačenja i davanja mišljenja Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenje N . B, ili joj nije bilo moguće uručiti poziv poštom, pa je sud to morao da čini preko policije, što sve ukazuje na procesnu opstrukciju koju je prvotužena vršila.

Bez obzira na izneto, Ustavni sud je ocenio da navedeno trajanje postupka svakako ne može biti opravdano ni složenošću predmeta spora, niti opisanim doprinosima stranaka, jer je zakonska obaveza suda da obezbedi da se postupak sprovede efikasno i bez nepotrebnog odlaganja, a pogotovu kada se se radi o porodičnom sporu, u kakve spada i utvrđivanje očinstva. Uprkos zakonski normirane hitnosti ovog postupka, Ustavni sud je konstatovao da sudovi u obe instance nisu preduzimali sve procesne mere da bi se ovaj postupak, u skladu sa pravilima za porodične sporove, okončao bez odlaganja, kako u pogledu zakazivanja ročišta i koncentracije dokaza, tako ni u pogledu blagovremenog davanja naredbi za dostavljanje spisa drugostepenom sudu. Ni drugostepeni sud nije poštovao procesne odredbe koje važe za porodične sporove u pogledu vremenskog roka za donošenje odluke po izjavljenim žalbama. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je neefikasnim postupanjem parničnih sudova u označenom parničnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i utvrđeni delimični doprinos samog podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem parničnih sudova u paternitetskom sporu. Odlučujući o konkretnoj visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti