Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao skoro sedam godina. Povreda je prvenstveno posledica neefikasnog postupanja drugostepenog suda, koji je odlučivao o žalbi preko četiri godine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6433/2015
07.09.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A . A . iz Lazarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. A . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 47162/10 (inicijalno predmet P. 10580/08 Prv og op štinskog suda u Beogradu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. A . iz Lazarevca je podneo Ustavnom sudu, 12. oktobra 201 5. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen, najpre, pred Prvim op štinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 10580/08, a kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 47162/10.

Podnosilac ustavne žalbe ukazuje da je spor , koji je vodio u svojstvu tužioca, radi naknade nematerijalne štete pretrpljene na radu, započeo tužbom podnetom Prvom opštinskom sudu u Beogradu još 2 3. decembra 2008. godine, a da je okončan tek 10. septembra 201 5. godine, prijemom drugostepene presude. Podnosilac smatra da sama dužina trajanja ovog spora nedvosmi sleno ukazuje na to da je parnični postup ak okončan van granica razumnog roka, te na povredu označenog ustavnog prava. Ovo, najpre, zbog postupanja nadležnih sudova, a prevashodno drugostepenog suda, pred kojim je žalbeni postupak trajao više od četiri godine. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, a tražio je i naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta P. 47162/10 Prvog o snovnog suda u Beogradu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 23. decembra 200 8. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu radi naknade štete protiv tuženih Kompanije „D.“ Beograd i „K.“ d.o.o. iz Vreoca. Predmet je pred Opšti nskim sudom zaveden pod brojem P. 10580/08, a nakon 2010. godine i uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pod brojem P. 47162/10 pred Prv im o snovnim sudom u Beogradu.

Nakon zakazanih devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih je šest održano, te sprovedenog medicinskog veštačenja, kao i saslušanja tuži oca (dva puta), određenog sudskog veštaka i jednog svedoka, kao i izvedenih brojnih pismenih dokaza, Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom P. 47162/10 od 16. juna 2011. godine, u prvom stavu izreke , delimično usvojio zahtev tužioca za naknadu štete, a u drugom stavu izreke odbio kao neosnovan njegov zahtev preko dosuđenih novčanih iznosa. U toku ovog dela postupka, drugotuženi je jednom predlagao zastoj postupka, ali je to Opštinski sud odbio rešenjem P. 10580/08 od 20. marta 2009. godine; tužilac je zajedničkim podneskom sa prvotuženim od 3. marta 2009. godine obavestio sud da je postigao poravnanje sa prvotuže nim i da povlači tužbu u odnosu na njega; tužilac je kasnio sa uplatom predujma za troškove veštačenja, zbog čega jedno ročište nije održano, a drugo odloženo, uz pravdanje fina nsijskom nemogućnošću da u roku predujmi tro škove; jedno ročište nije održano zbog izostanka uredne dostave poziva punomoćniku tužioca i prvotuženom. Punomoćnik tužioca je 16. avgusta 2011. godine, preko pošte, i zjavio žalbu protiv navedene pres ude, a 19. avgusta 2011. godine je tuženi izjavio žalbu. Postupajući sudija je 6. septembra 2011. godine, dao naredbu za dostavljanje spisa drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi

Apelacioni sud u Beogradu je, najpre, rešenjem Gž1. 4032/11 od 14. februara 201 3. godine, vratio nerazmotrene spise prvostepenom sudu radi dopune postupka. Nakon izvršene dopune, naredba za dostavljanje spisa drugostepenom sudu data je 29. marta 2013. godine, a Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 1. 2475/13 od 29. maja 2015. godine delimično potvrdio, a delimično preinačio ožalbenu presudu. Spisi predmeta su 20. jula 2015. godine vraćeni prvos tepenom sudu. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž1. 2475/13 od 30. jula 2015. godine ispravio navedenu presudu u pogledu oznake broja ožalbene prvostepene presude, te ovo rešenje dostavio 7. avgusta 2015. godine prvost epenom sudu. Punomoćniku tužioca je drugostepena presuda, zajedno sa navedenim rešenjima drugostepenog suda, uručena 1 0. septembra 2015. godine. U toku žalbenog postupka punomoćn ik tužioca je urgirao dva puta pred Apelacionim sudom u Beogradu da se postupak što pre okonča, i to 17. januara 2013. i 19. marta 2015. godine, a zatim je i 3. septembra 2015. godine urgirao pred prvostepenim sudom da mu se izvrši uručenje drugostepene presude.

4. Polazeći od prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su ispunjeni uslovi da se ceni osnovanost ustavne žalbe podnosioca u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom parničnom postupku, koji je trajao šest godina , osam meseci i 18 dana, računajući od dana pokretanja postupka 23. decembra 2008. godine, pa do 1 0. septembra 2015. godine, kao dana uručenja presude Apelacionog sud a u Beogradu Gž. 2475/13 od 29. maja 2015. godine , sa rešenjem o ispravci.

Imajući u vidu da su nadležni sudovi skoro sedam godina rešavali u parničnom postupku koji je vodio podnosilac, Ustavni sud nalazi da se trajanje ovog postupka ne može smatrati razumnim , s obzirom na to da nije bio u pitanju složen spor, a da ni kašnjenje podnosioca sa uplatom predujma troškova veštačenja od ukupno pola godine nije presudno uticalo na dužinu trajanja postupka. Iako je prvostepena presuda doneta za dve i po godine, uz žalbeni postupak od više od četiri godine, sudovi su, svojim postupanjem, uticali da postupak traje van okvira razumnog roka. Naime, bez obzira što nadležni prvostepe ni sudovi nisu pravi li veće razmake između zakazanih ročišta, ipak su Prvom osnovnom sudu u Beogradu vraćeni spisi na dopunu postupka. Međutim, odlučujući doprinos bio je na strani drugostepenog suda, koji je radi dopune postupka spise predmeta vratio tek nakon godinu i pet meseci, a zatim odlučio presudom u ovoj parničnoj stvari za još dve godine i dva meseca, koju je, naknadno, za nešto više od dva meseca, i ispravio zbog greške u kucanju. Ustavni sud je stoga utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 47162/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Na osnovu izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu(„Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu , saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je , a krećući se u granicama postavljenog zahteva, uz ocenu sv ih okolnosti od značaja u konkretnom slučaju (posebno ukupne dužine trajanja postupka i izvesnog doprinosa podnosioca ), pritom imajući u vidu sopstvenu praksu i praksu Evropskog suda za ljudska prava, uz ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, ocenio da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti