Odluka Ustavnog suda o povredi prava na hitnu odluku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava iz člana 30. stav 3. Ustava. Nadležni sud nije odlučio o žalbi na rešenje o određivanju pritvora u ustavnom roku od 48 časova, već nakon deset dana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Bratislav Đokić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. V . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba D. V . i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu K pp. 209/14 od 3. jula 201 4. godine, u kome je doneto osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Kv. 2417/14 od 17. jula 201 4. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno članom 30. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. V . iz Beograda je , 1. avgusta 201 4. godine, preko punomoćnika M. P , advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 209/14 od 3. jula 2014. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 2417/14 od 17. jula 201 4. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 3, člana 29. st. 1. i 2, člana 30. stav 3, člana 31. stav 1, člana 32. stav 1, člana 33. stav 6. i člana 39. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi:

- da je Više javno tužilaštvo u Beogradu 2. jula 2014. godine donelo naredbu o sprovođenju istrage Kti. 275/14 kojom mu je stavljeno na teret krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, kojom naredbom su obuhvaćena još četiri lica;

- da se 1. jula 2014. godine odazvao pozivu Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije - Uprava kriminalističe policije, gde mu je „po odobrenju postupajućeg zamenika Višeg javnog tužioca u Beogradu uručeno rešenje o zadržavanju “ od istog datuma, a kojim je određeno da se zadržavanje ima računati od 13,00 časova;

- da mu je „od strane radnika policije nametnut advokat po službenoj dužnosti“, koji je potpisao rešenje i „prema kome je zbog ovog postupanja doneta odluka Upravnog odbora Advokatske komore Beograda od 2. jula 2014. da se ne nalazi na listi advokata branilaca no službenoj dužnosti, koja odluka je dostavljena na ruke postupajućem zameniku javnog tužioca“, iz čega zaključuje da mu je povređeno „pravo na žalbu i stručnu odbranu“ iz člana 27. stav 3. i člana 29. stav 1. Ustava, jer je „na ovo rešenje imao pravo žalbe u roku od šest sati ... a koje pravo nije mogao da iskoristi na valjan i zakonit način ...“, odnosno jer „ nije mogao da predstavi svoj slučaj na pravilan i zadovoljavajući način, a kvazi žalba koju je podnela supruga podnosioca ustavne žalbe ne predstavlja efikasno ispunjenje odnosno korišćenje prava na pristup sudu“;

- da je 2. jula 2014. godine u 16,30 izveden pred postupajućeg zamenika Višeg javnog tužioca u Beogradu koji je „ pretpostavljajući da izabrani branioci zbog štrajka neće moći da postupaju u predmetu“ pozvao novog advokata po službenoj dužnosti, koji je pristupio i prisustvovao prvom saslušanju jednog od osumnjičenih, koje je „ prekinuto hitnom intervencijom Advokatske komore Beograda tako što je prema napred navedenom braniocu takođe doneta odluka Upravnog odbora Advokatske komore Beograda od 2. jula 2014. kojom je utvrđeno da se on ne nalazi na listi advokata branilaca po službenoj dužnosti“, a koja odluka je dostavljena na ruke postupajućem zameniku Višeg javnog tužioca u Beogradu;

- da je „štrajk advokata prestao istog dana, 2. jula 2014. godine u 18 ,00 časova“;

- da je 3. jula 2014. godine salušan od strane postupajućeg zamenika Višeg javnog tužioca u Beogradu u prisustvu izabranih branilaca, nakon čega je „izveden pred istražnog sudiju za prethodni postupak u 14,20 časova radi saslušanja o razlozima za određivanje pritvora“, iz čega zaključuje da mu je „uskraćeno pravo na slobodu kretanja zajemčeno odredbama člana 39. st av 1. Ustava , te povređeno pravo zajemčeno odredbama člana 29. stav 2. Ustava“, jer je izveden pred sudiju za prethodni postupak po proteku roka od 48 sati;

- da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu doneo osporeno rešenje o određivanju pritvora 3. jula 2014 . godine, koje je primio istog dana, a njegovi branioci 4. jula 2014. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku;

- da u osporenom rešenju o određivanju pritvora „nisu obrazloženi razlozi zbog kojih sud smatra da razlozi za pritvor postoje, odnosno nijednom rečju nije navedeno koje su to osobite okolnosti koje ukazuju da će osumnjičeni boravkom na slobodi ometati postupak istrage uticajem na svedoke, na koje svedoke može uticati niti iz čega proizilazi visok stepen verovatnoće da će ometati istragu uticanjem na svedoke“, pri čemu je „izostalo obrazloženje zbog čega nije prihvaćen predlog branilaca da se prema osumnjičenom izrekne druga, blaža mera“, iz čega zaključuje da mu je „povređeno pravo zajemčeno odredbama člana 31 st.1 Ustava obzirom da ne postoji nijedan obrazložen razlog određivanja pritvora“;

- da su 7. jula 2014. godine njegovi branioci izjavili žalbu protiv rešenja o određivanju pritvora, o kojoj je odlučeno 17. jula 2014. godine, dakle po proteku roka od 48 časova, iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo iz člana 30. stav 3. Ustava;

- da su „i u drugostepenom rešenju izostali valjani i individualizovani razlozi koji opravdavaju određivanje pritvora, već ce u suštini obrazloženje svodi na prepisivanje obrazloženja sudije za prethodni postupak“.

Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe i povredu prava na suđenje u razumnom roku i posebnog prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava, navodeći da se „naredba Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o sprovođenju istrage odnosi na pet osumnjičenih i dva krivična dela “, da se „jedno krivično delo odnosi na troje osumnjičenih, a drugo krivično delo na dvoje osumnjičenih“ i da je „u obrazloženju naredbe o sprovođenju istrage postupajući zamenik javnog tužioca naveo da je neophodno saslušati ukupno 34 svedoka“, iz čega podnosilac zaključuje da se „može očekivati da ovaj pritvorski predmet traje u nedogled“ i dodaje da je „bio lišen slobode odlukom postupajućeg zamenika Višeg javnog tužioca, istog onog koji je kasnije uzeo učešće na strani optužbe u sprovođenju istrage, što njenu nezavisnost i nepristrasnost dovodi u pitanje“, te da mu je time povređeno i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Konačno, podnosilac ustavne žalbe ističe da je ugledni privrednik, da je njegovo „hapšenje“ najavljeno u „žutoj“ štampi nekoliko meseci „pre naredbe o sprovođenju istrage i određivanja pritvora“, da su njegovi „saradnici u svojstvu građana, dali izjave u policiji, takođe nekoliko meseci pre otpočinjanja istrage“, da se svi oni sada pojavljuju kao svedoci u istražnom postupku, te da je „želeo da utiče na svedoke, to mogao da učini i pre određivanja pritvora“ što „nije činio, niti mu je to padalo napamet, te ne postoji nikakva opasnost da bi on mogao sa ovog razloga da utiče na tok istrage“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava , „poništi i obustavi izvršenje rešenja o određivanju pritvora“ i odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd – Uprava kriminalističke policije – Odeljenje za suzbijanje privrednog kriminaliteta Ku. 12254/14 (Kt. 944/14) od 1. jula 2014. godine je prema podnosiocu ustavne žalbe određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati, a koje mu se računa od 1. jula 2014. godine od 13,00 časova kada je lišen slobode, odnosno kada se odazvao pozivu suda, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku.

Navedeno rešenje o zadržavanju je uručeno podnosiocu ustavne žalbe istog dana u 14,00 časova, kao i braniocu po službenoj dužnosti, advokatu A.A.

Advokatska komora Beograda je dopisom od 2. jula 2014. godine, koji je primljen u Višem javno m tužilaštv u u Beogradu 3. jula 2014. godine, obavestila navedeno tužilaštvo da se, na osnovu odluke Upravnog odbora Advokatske komore Beograda, advokat A.A. ne nalazi na listi advokata po službenoj dužnosti.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je 2. jula 2014. godine donelo naredbu o sprovođenju istrage Kti. 275/14 kojom je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret krivično delo zloupotreba službenog položaja odgovornog lica iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika. Naredbom za sprovođenje istrage su obuhvaćena još četiri lica.

Pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, u predmetu Kti. 275/14 je 2. jula 2014. godine, u 16,30 časova započelo saslušanje podnosioca ustavne žalbe. Saslušanju su prisustvovali i izabrani branilac podnosioca ustavne žalbe, koji su, nakon što je podnosilac upoznat sa svojim pravima i obavezama u krivičnom postupku i nakon što im je svima uručena naredba o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavili da „nisu u mogućnosti da danas brane osumnjičenog, jer bi u suprotmnom bili izloženi disciplinskom postupku zbog teže povrede dužnosti, pa mole da se saslušanje osumnjičenog odloži za 3. juli 2014. godine“.

Podnosilac ustavne žalbe je saslušan 3. jula 2014. godine pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, u predmetu Kti. 275/14 u prisustvu izabranih branilaca. Saslušanje je započetno u 10,50 časova, a dovršeno u 12,35 časova, nakon čega je Više javno tužilaštvo u Beogradu stavilo obrazloženi predlog da se prema podnosiocu ustavne žalbe odredi pritvor iz razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku.

Istog dana, 3. jula 2014. godin, podnosilac ustavne žalbe je radi donošenja odluke o pritvoru saslušan o razlozima za određivanje pritvora pred sudijom za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, u predmetu Kpp. 209/14. Saslušanju su prisustvovali izabrani branioca podnosioca. Saslušanje je započeto u 14,20 časova, a dovršeno u 14,35 časova.

Po saslušanju podnosioca ustavne žalbe, a u smislu člana 212. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu je, povodom predloga Višeg javnog tužioca u Beogradu, našao da ima mesta određivanju pritvora prema podnosiocu, te je istog dana – 3. jula 201 4. godine, doneo osporeno rešenje Kpp. 209/14 kojim je prema njemu (i još tri lica ) odredio pritvor na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku .

Protiv prvostepenog rešenja o određivanju pritvora branioci okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavi li su žalbu koja je u Višem sudu u Beogradu primljena 7. jula 201 4. godine.

Viši sud u Beogradu je , 17. jula 2014. godine, rešavajući o žalbi branilaca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i žalbama branilaca drugih okrivljenih lica, doneo osporeno rešenje Kv. 2417/14, kojim je sve žalbe branilaca okrivljenih odbio kao neosnovane. U obrazloženju osporene drugostepene odluke je, pored ostalog, navedeno: da je „po nalaženju krivičnog veća pravilno postupio sudija za prethodni postupak kada je prema okrivljenoj N.K, okrivljenom D. V . i okrivljenom M.Đ. odredio pritvor iz zakonskog razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu odbranu imenovanih okrivljenih u dosadašnjem toku postupka, a kako je u daljem toku postupka potrebno u svojstvu svedoka ispitati B.G, M.R, V.Ž, B.R, N.D, Z.B, M.A, P.M, B.P, M.R, J.T, S.K, M.T, Z.M, J.J. i N.C, a koja lica prema stanju u spisima predmeta, mogu imati neposredna saznanja vezano za krivična dela koja su okrivljenima stavljena na teret, zbog čega i po oceni ovog veća, napred navedene okolnosti, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni, svaki ponaosob, boravkom na slobodi, mogli uticati na neispitane svedoke, te na taj način ometati dalji tok postupka“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da s vako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da se licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati i da l ice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu, u protivnom se pušta na slobodu (član 29. st. 1. i 2.); da se p ismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja i da o dluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati (član 39. stav 1.).

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače.

Odredbama člana 212. ZKP je propisano: da o određivanju pritvora odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti (stav 1.); da će pre donošenja odluke iz stava 1. ovog člana sud saslušati okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora i da saslušanju mogu da prisustvuju javni tužilac i branilac (stav 2.); da je sud dužan da na pogodan način obavesti javnog tužioca i branioca o vremenu i mestu saslušanja okrivljenog i da se saslušanje može obaviti i u odsustvu obaveštenih lica (stav 3.); da se izuzetno od stava 2. ovog člana, odluka o određivanju pritvora može doneti bez saslušanja okrivljenog ako postoje okolnosti iz člana 195. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakonika ili opasnost od odlaganja (stav 4.); da će, ako je pritvor određen u skladu sa stavom 4. ovog člana, sud u roku od 48 časova od časa hapšenja saslušati okrivljenog u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog člana i da će nakon saslušanja, sud odlučiti da li će odluku o određivanju pritvora ostaviti na snazi ili ukinuti pritvor (stav 5.).

Članom 294. ZKP je propisano: da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv (stav 1.); da o zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje i da u rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja (stav 2.); da protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest časova od dostavljanja rešenja, da o žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.); da osumnjičeni ima prava predviđena u članu 69. stav 1. ovog zakonika (stav 4.); da osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. ovog člana donese rešenje o zadržavanju, da ako osumnjičeni sam, u roku od četiri časa, ne obezbedi branioca, javni tužilac će mu ga obezbediti po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora (stav 5.).

5. Ustavni sud, pre svega, ističe da odredba člana 30. stav 3. Ustava, pored ostalog, garantuje licu lišenom slobode da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, preko branilaca izjavi o žalbu na rešenje kojim mu je određen pritvor, da je Viši sud u Beogradu izjavljenu žalbu primio 7. jula 2014. godine, a da je o žalbi odlučio 17. jula 201 4. godine.

Ustavni sud je, sledom iznetog, ocenio da o žalbi branilaca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, na rešenje o određivanju pritvora sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu nije odlučeno u roku od 48 časova, kako to jemči odredba člana 30. stav 3. Ustava .

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo utvrđeno u članu 30. stav 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6.1. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim podnosilac ističe da mu je „nametnut advokat po službenoj dužnosti“, iz čega zaključuje da mu je povređeno „pravo na žalbu i stručnu odbranu“ iz člana 27. stav 3. i člana 29. stav 1. Ustava, jer je „na ovo rešenje imao pravo žalbe u roku od šest sati ... a koje pravo nije mogao da iskoristi na valjan i zakonit način ...“, Ustavni sud je utvrdio da se svi ovi navodi odnose na rešenje o zadržavanju koje je doneto i podnosiocu uručeno 1. jula 2014. godine. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 1. avgusta 2014. godine, to je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

6.2. Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe i povredu prava iz člana 29. stav 3. Ustava, navodeći da je „izveden“ pred sudiju za prethodni postupak nadležnog suda po proteku roka od 48 sati od dana i časa lišenja slobode (1. jul 2014. godine u 13,00 časova) i kao dokaz za svoju tvrdnju je Sudu dostavio zapisnik o saslušanju pred Višim sudom u Beogradu od 3. jula 2014. godine iz koga proizlazi da je njegovo saslušanje započeto u 14,20 časova.

Ustavni sud, pre svega, ukazuje da se odredbom člana 29. stav 2. Ustava, licu lišenom slobode bez odluke suda, pored ostalog, jemči da će bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu. Ustavni sud dalje ukazuje da sa stanovišta navedenog ustavnog prava svakome garantuje da će lišenje slobode bez odluke suda biti svedeno na najkraće moguće vreme, te je zato utvrđeno da se lice lišeno slobode mora najkasnije u roku od 48 časova predati nadležnom sudu, što znači sudu koji će odlučiti o osnovanosti lišenja slobode donošenjem odluke o određivanju pritvora ili puštanjem lica na slobodu. Dakle, Ustavom utvrđeni rok od 48 časova ne odnosi se na rok u kome lice mora biti saslušano od strane sudije za prthodni postupak, niti rok u kome mora biti doneta sudska odluka o lišenju slobode - pritvoru (u smislu navedenog, videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda u predmetu Už-3855/2011 od 29. marta 2012. godine, tačka 5. obrazloženja).

Imajući u vidu izneto, te da je podnosilac kao dokaz za svoje tvrdnje Sudu dostavio zapisnik o njegovom saslušanju od 3. jula 2014. godine, koje je započeto u 14,20 časova, a da je nakon predaje nekog lica nadležnom sudu, konkretno sudiji za prethodni postupak, radi temeljnog upoznavanja sa svim navodima iz naredbe o sprovođenju istrage, potrebno određeno vreme kako bi pravilno i potpuno utvrdio da li postoji viši stepen sumnje - osnovana sumnja (neophodna za određivanje mere pritvora), te da podnosilac za svoje tvrdnje nije dostavio druge dokaze, Ustavni sud je navode podnosioca da je lišen slobode 1. jula 2014. godine u 13,00 časova, a da je „izveden“ pred sudiju za prethodni postupak 3. jula 2014. godine u 14,20 časova, ocenio očigledno neosnovanim. Stoga činjenica da saslušanje podnosioca ustavne žalbe pred sudijom za prethodni postupak nije započeto odmah po njegovom dovođenju nije od značaja za drugačiju odluku Suda.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe u potpunosti obezbeđeno poštovanje principa pravne sigurnosti i da mu je pružena zaštita od proizvoljnog postupanja državnih organa, kao i da je o meri pritvora odlučeno bez odlaganja, a što je jedan od osnovnih ciljeva ustavnih garancija koje se jemče licu lišenom slobode.

6.3. Konačno, podnosilac u odnosu na osporena rešenja ističe i povredu prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava. Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede zajemčenog prava iz člana 31. Ustava, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od iznetog, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 32. stav 1, člana 33. stav 6. i člana 39. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično krivično delo zloupotreba službenog položaja odgovornog lica. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima pravnosnažno određen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP , odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke. Imajući u vidu „odbranu okrivljenih“, da u daljem toku postupka treba ispitati 16 svedoka koji „prema stanju u spisima predmeta, mogu imati neposredna saznanja vezano za krivična dela koja su okrivljenima stavljena na teret“, te krivično delo za koje je podnosilac osnovano sumnjiv, nadležni sudovi su zaključili da postoje osobite okolnosti da će podnosilac ometati postupak uticanjem na svedoke.

Sledom navedenog, te činjenice da se podnosilac do podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru 31 dan, Ustavni sud je ocenio da su u osporenim rešenjima navedeni relevantni i dovoljni razlozi za određivanje pritvora.

Stoga je Sud navode podnosioca da u osporenim rešenjima „nisu obrazloženi razlozi zbog kojih sud smatra da razlozi za pritvor postoje“, da su „izostali valjani i individualizovani razlozi koji opravdavaju određivanje pritvora“ i da se „može očekivati da ovaj pritvorski predmet traje u nedogled“ ocenio očigledno neosnovanim.

6.4. Polazeći od svega do sada navedenog, Ustavni sud je u ovim del ovima ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredb ama člana 36. stav 1. tač . 2) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na hitnu odluku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti