Odluka Ustavnog suda o prestanku radnog odnosa neraspoređenog državnog službenika

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda kojom je potvrđeno rešenje o statusu neraspoređenog državnog službenika, ne nalazeći povredu prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava. Drugi deo žalbe, protiv rešenja o prestanku radnog odnosa, odbacuje se zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tah irović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Maričića iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nikole Maričića izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 5086/11 od 7. juna 2013. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbij e, dok se u preostalom delu odbacuje.

2. Odbacuje se ustavna žalbaNikole Maričića izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6653/12 od 7. juna 2013. godine

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikola Maričić iz Sombora, preko punomoćnika Nikole Sokolića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu, 8. avgusta 2013. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6653/12 od 7. juna 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbij e, kao i zbog povrede člana 145. stav 2. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe je istog dana podneo i ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 5086/11 od 7. juna 2013. godine, zbog povrede istih prava zajemčenih Ustavom. Ova ustavna žalba zavedena je pod brojem Už-6446/2014. Imajući u vidu da su obe ustavne žalbe izjavljene protiv akata donetih u upravnim sporovima koji proističu iz iste upravne stvari, Ustavni sud je spojio predmete formirane po navedenim ustavnim žalbama i o njima nastavio postupak u predmetu Už-6445/2014, koji je prvo formiran.

Podnosilac ustavne žalbe u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje navodi: da je najpre ostao neraspoređen zbog ukidanja radnog mesta u mestu rada na koje je bio raspoređen i da mu je nakon toga prestao radni odnos u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; da Upravni sud nije imao u vidu da se nemogućnost raspoređivanja mora ceniti ne samo u odnosu na dotadašnje mesto rada, budući da, prema njegovom saznanju, na području Vojvodine postoji bar 10 nepopunjenih radnih mesta koja odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, a na koja bi pristao da bude raspoređen; da samo u zapadno-bačkom okrugu postoje tri „faktički nepopunjena“ radna mesta i to u Sobmoru, Kuli i Apatinu, za koja „formalno“ imaju rešenja državni službenici I.N, M.M. i O.M, koji nikad nisu radili na tim radnim mestima.

U ustavnoj žalb i se povreda prava na jednaku zaštitu prava obrazlaže time da je državni službenik P.M. iz Sombora, „takođe, dobio otkaz“ kada i podnosilac, da je radio na istom radnom mestu na kojem i podnosilac i da je Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu presudom U. 9536/11 od 1. februara 2013. godine uvažio tužbu tog lica i poništio rešenje kojim je konačno odlučeno o tome da ostaje neraspoređen, a predmet vratio tuženom organu na ponovno odlučivanje. Podnosilac dalje ističe da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 7313/12 od 14. februara 2013. godine uvažena tužba navedenog lica i poništeno pobijano konačno rešenje o prestanku njegovog radnog odnosa, a on „vraćen na posao, odnosno postavljen na mesto direktora“ Veterinarskog specijalističkog instituta u Somboru. Poodnosilac na osnovu toga zaključuje da „u novom pravilniku postoje radna mesta na koja se mogu postavljati službenici ministarstva čija su radna mesta ukinuta“. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Upravni sud osporenim presudama morao da uvaži i tužbe koje je on podneo, jer se, po njegovom mišljenju, u oba predmeta radi o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporene akte , spise predmeta Žalbene komisije Vlade broj 795-112-01-290/2011-01, kao i ostalu dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13389/10 od 18. februara 2011. godine uvažena je tužba podnosioca ustavne žalbe i poništeno rešenje Žalbene komisije Vlade broj 795-112-01-00693/20109-01 od 6. novembra 2009. godine, a predmet vraćen tuženom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je u obrazloženju presude konstatovao da je pobijanim rešenjem odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 112-01-00/42/2009-09 od 7. septembra 2009. godine, kojim je odlučeno da podnosilac ustavne žalbe ostaje neraspoređen počev od 15. septembra 2009. godine. Upravni sud je istakao da u obrazloženju rešenja prvostepenog organa nisu navedeni dokazi na osnovu kojih je utvrđena odlučna činjenica da nema upražnjenih radnih mesta koja odgovaraju stručnoj spremi i zvanju koje podnosilac poseduje, te da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za utvrđivanje statusa neraspoređenog državnog službenika, a da navedeni nedostatak nije otklonio ni drugostepeni organ.

Iz rešenja o ocenjivanju državnih službenika koji su radili na inspekcijskim poslovima u Odseku veterinarske inspekcije Sombor, proizlazi: da je podnosilac ustavne žalbe imao ocenu 1,90 za 2007. i 2008. godinu (prema sopstvenoj tvrdnji, nije ocenjen za 2009. godinu); da je I.N. imao ocenu 3,10 za 2007, 3,98 za 2008. i 4,20 za 2009. godinu; da je M.M. imao ocenu 3,83 za 2007, 4 za 2008 . i 4,20 za 2009. godinu; da je O.M. imala ocenu 4,10 za 2007, 4,30 za 2008. i 4,43 za 2009. godinu.

Postupajući u izvršenju navedene presude, Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 112-01-290/2011-01 od 11. aprila 2011. godine, u kome je konstatovano da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izjašnjavajući se o žalbi aktom od 1 2. oktobra 20 09. godine, navelo: da su donošenjem novog Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu od 7. jula 2009. godine ukinuta neka radna mesta, među kojima i radno mesto veterinarskog inspektora sa mestom rada u Kuli broj 260, u zvanju savetnika, na koje je podnosilac bio raspoređen; da nije postojalo nijedno upražnjeno radno mesto u Generalnom inspektoratu, u zvanju savetnika, koje odgovara stručnoj spremi podnosioca i za koje ispunjava uslove; da nije postojalo upražnjeno radno mesto u nižem zvanju na koje bi podnosilac mogao biti raspoređen, uz svoju saglasnost. Žalbena komisija Vlade je dalje navela da je u ponovnom postupku pribavila izjašnjenje Ministarstva od 8. aprila 2011. godine, iz koga proizlazi da su prekobrojni državni službenici premešteni na odgovarajuća radna mesta, pri čemu su prednost imali oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine. Takođe su pribavnjeni Pravilnici o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu od 22. septembra 2008. godine i 7. jula 2009. godine, rešenja o raspoređivanju državnih službenika u odseku veterinarske inspekcije Sombor i njihova rešenja o ocenjivanju za poslednje tri godine. Drugostepeni organ je, na osnovu dostavljenih dokaza, utvrdio: da je ukupan broj izvršilaca na nivou Ministarstva i organa u sastavu ministarstva smanjen sa 740 na 671, da ne postoji upražnjeno radno mesto u zvanju savetnika, niti niže radno mesto u Upravi za veterinu na koje bi mogao biti premešten uz svoju saglasnost; da su svi državni službenici u Odseku veterinarske inspekcije Sombor u Upravi za veterinu imali bolje ocene od podnosioca u poslednje tri godine. Žalbena komisija Vlade je, polazeći od svega navedenog, ocenila da je prvostepeni organ pravilno utvrdio činjenično stanje i doneo na zakonu zasnovano rešenje, primenom odredaba člana 133. st. 1. i 2. i člana 134. Zakona o državnim službenicima.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 5086/11 od 7. juna 2013. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe osporio zakonitost rešenja Žalbene komisije Vlade broj 112-01-290/2011-01 od 11. aprila 2011. godine. Upravni sud je u svemu prihvatio razloge tuženog organa za ocenu da je rešenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 7. septembra 2009. godine doneto u skladu sa zakonom.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 9536/11 od 1. februara 2013. godine, kojom podnosilac ustavne žalbe ukazuje na nejednako postupanje Upravnog suda, uvažena je tužba P.M. iz Sombora i poništeno rešenje Žalbene komisije Vlade, kojim je konačno odlučeno da je taj državni službenik ostao neraspoređen počev od 15. septembra 2009. godine, a predmet vraćen tuženom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je odluku obrazložio time da su razlozi dati u pobijanom rešenju nejasni i nerazumljivi i u suprotnosti sa preostalim delom obrazloženja i dispozitivom, budući da se u obrazloženju pobijanog rešenja navodi da je prvostepeni organ propustio da utvrdi odlučne činjenice i da ih obrazloži, a potom je ocenjeno da je prvostepeno rešenje zasnovano na zakonu.

3.2. Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6653/12 od 7. juna 2013. godine odbijena je tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 118-00-18/2012-03 od 19. aprila 2012. godine, kojim je određeno da podnosiocu ustavne žalbe kao neraspoređenom državnom službeniku prestaje radni odnos u tom ministarstvu 16. marta 2010. godine. Pobijano rešenje doneto je na osnovu člana 131. stav 1. tačka 3) Zakona o državnim službenicima, a navedena osporena presuda je punomoćniku podnosioca dostavljena 9. jula 2013. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 7313/12 od 14, februara 2013. godine, kojom podnosilac ustavne žalbe, takođe, ukazuje na nejednako postupanje Upravnog suda, uvažena je tužba P.M. i poništeno pobijano konačno rešenje o prestanku njegovog radnog odnosa. Upravni sud je odluku obrazložio time što je presudom U. 9536/11 od 1. februara 2013. godine poništeno rešenje Žalbene komisije Vlade, kojim je konačno odlučeno da je ostao neraspoređen, čime je otpao pravni osnov donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (č lan 36. stav 1); da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona (č lan 145 .).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih odredaba Ustava, značajne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o državnim službenicima („ Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09) propisano je: da državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona ako je neraspoređen a ne bude premešten na drugo radno mesto - narednog dana od proteka šest meseci otkad je postao neraspoređen (član 131. stav 1. tačka 3)); da o tome da je državnom službeniku prestao radni odnos po sili zakona rukovodilac donosi rešenje kojim utvrđuje razlog zbog koga je radni odnos prestao i dan kad je radni odnos prestao (č lan 132. stav 1.); da p rotiv rešenja žalba nije dopuštena, ali može da se pokrene upravni spor (č lan 132. stav 2.); da a ko pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u državnom organu bude tako izmenjen da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine (član 133. stav 1.); da a ko odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može, uz svoju saglasnost, biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, a ako ni takvo radno mesto ne postoji ili se državni službenik ne saglasi sa premeštajem postaje neraspoređen (član 133. stav 2.); da se u slučaju donošenja novog pravilnika, svi državni službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta, pri čemu rukovodilac vodi računa o tome na kojim su poslovima radili pre raspoređivanja (član 134. stav 1.); da a ko novim Pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika bude smanjen, na prekobrojne državne službenike primenjuju se odredbe ovog zakona koje važe za slučaj izmene pravilnika (član 134. stav 2.).

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku (član 14. stav 2.); da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (član 49. stav 1.); da navedeni zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba (član 49. stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 5086/11 od 7. juna 2013. godine povređeno pravo na pravično suđenje, jer u upravnom postupku koji je okončan navedenom presudom nije pouzdano utvrđeno da u okviru ministarstva nije bilo radnog mesta na koje se on mogao rasporediti.

Ustavni sud i ovom prilikom naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca, te da nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li je u konkretnom slučaju, donošenjem rešenja kojim je ostao neraspoređen, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je konstatovao da je Žalbena komisija Vlade, u izvršenju sudske presude kojom je ukazano na nedostatke u prvostepenom rešenju, dopunila postupak pribavljanjem izjašnjenja i dokaza od strane nadležnog ministarstva, na osnovu kojih je utvrdila da je ukupan broj izvršilaca na nivou Ministarstva i organa u sastavu ministarstva smanjen sa 740 na 671, da ne postoji upražnjeno radno mesto u zvanju savetnika, niti niže radno mesto u Upravi za veterinu, koje odgovara stručnoj spremi podnosioca na koje bi mogao biti premešten, uz svoju saglasnost, te da su svi državni službenici u Odseku veterinarske inspekcije Sombor imali bolje ocene od podnosioca u poslednje tri godine. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da rešenje Žalbene komisije Vlade od 11. aprila 2011. godine sadrži jasne i detaljne razloge za ocenu da je zakonita odluka Ministarstva da podnosilac ustavne žalbe ostane neraspoređen, nakon donošenja novog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu.

Imajući u vidu da je Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu u svemu prihvatio razloge Žalbene komisije Vlade iz navedenog rešenja, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom tog suda U. 5086/11 od 7. juna 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , te je, u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Ispitujući navode ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud je konstatovao da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 9536/11 od 1. februara 2013. godine, kojom podnosilac ustavne žalbe ukazuje na nejednako postupanje Upravnog suda, poništeno rešenje Žalbene komisije Vlade, kojim je konačno odlučeno o tome da državni službenik P.M. iz Sombora ostane neraspoređen nakon donošenja predmetnog pravilnika. Međutim, imajući u vidu da je navedeno rešenje poništeno zbog povreda pravila postupka, koje se ogledaju u protivrečnosti između dispozitiva i obrazloženja rešenja, Ustavni sud ocenjuje da činjenica da je tužba navedenog državnog službenika uvažena, ne može, sama za sebe, biti dokaz o nejednakom postupanju suda. Takođe, uvažavanje tužbe istog državnog službenika u predmetu Upravnog suda U. 7313/12 nužna je posledica činjenice da je poništeno rešenje kojim je konačno odlučeno o tome da ostaje neraspoređen, zbog čega je moralo biti poništeno i konačno rešenje o prestanku njegovog radnog odnosa.

Podnosilac ustavne žalbe, takođe, ukazuje da je P.M. iz Sombora „vraćen na posao, odnosno postavljen na mesto direktora Veterinarskog specijalističkog instituta u Somboru“, iz čega, po njegovom mišljenju, proizlazi da u novom pravilniku postoje radna mesta na koja se mogu postavljati službenici ministarstva čija su radna mesta ukinuta. Ustavni sud ocenjuje da se ovim navodima ustavne žalbe očigledno neosnovano ukazuje na povredu prava na jednaku zaštitu prava, s obzirom na to da Veterinarski specijalistički institut „Sombor“ nije organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, već javna veterinarska ustanova osnovana Zakonom o zdravstvenoj zaštiti životinja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 5086/11 od 7. juna 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno označeno pravo iz člana 36. stav 1. Ustava , te je i u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući, takođe, kao u prvom delu tačke 1. izreke.

S obzirom na vrstu, prirodu i predmet uređenja označenog načela o zasnovanosti sudskih odluk a, navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi zajemčenih ljudskih prava i sloboda se, po oceni Ustavnog suda, ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom odredbe čl ana 145. stav 1. Ustava, pa je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vo đenje postupka i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o ustavoj žalbi u delu u kome se osporava presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6653/12 od 7. juna 2013. godine, Ustavni sud ukazuje da iz navedene odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud konstatuje da je rešenje kojim je određeno da podnosiocu ustavne žalbe kao neraspoređenom državnom službeniku prestaje radni odnos donelo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na osnovu člana 131. stav 1. tačka 3) Zakona o državnim službenicima, a da je odredbom člana 132. stav 2. zakona isključena mogućnost izjavljivanja žalbe protiv navedenog rešenja. Ustavni sud, takođe, konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe zakonitost tog rešenja pobijao tužbom u upravnom sporu, o kojoj je odlučeno navedenom osporenom presudom, koja je punomoćniku podnosioca dostavljena 9. jula 2013. godine.

Polazeći od izloženog, a imajući u vidu da je ustavnas žalba podneta 8. avgusta 2013. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe pre njenog izjavljivanja, nije iskoristio pravo iz Zakona o upravn im sporovima da protiv osporene pravnosnažne presude Upravnog suda podnese zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu. Ustavni sud ukazuje na to da se pod iscrpljivanjem pravnih sredstava u upravnom postupku smatra donošenje odluke po tužbi u upravnom sporu, odnosno donošenje odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke, ukoliko je ovo vanredno pr avno sredstvo dozvoljeno. Kako je protiv rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 118-00-18/2012-03 od 19. aprila 2012. godine bila isključena žalba, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe na osnovu odredbe člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima protiv osp orene presude Upravnog suda mogao da izjavi zahtev za preispitivanje sudske odluke.

Kako podnosi lac ustavne žalbe pre obr aćanja Ustavnom sudu nije iscrpeo p ostojeća pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom postupku , Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6653/12 od 7. juna 2013. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. S obzirom na izloženo , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o prestanku radnog odnosa neraspoređenog državnog službenika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti