Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 17 godina. Podnosiocu je dodeljena naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. z . r . U . u N . S . „T .“ u stečaju iz N. S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. decembra 2014. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. z . r . U . u N . S . „T .“, u stečaju , i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 95/05, a potom pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2296/12 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5587/96) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. z . r . U . u N . S . „T .“, u stečaju , iz N . S . je 2. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika Č . N, advokata iz N, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 95/05 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5587/96).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da predmetni parnični postupak traje već 16 godina i da je neizvesno kada će biti okončan; da predmet nije posebno složen da bi nerazumno dugo trajao, a sam podnosilac ničim nije doprineo odugovlačenju postupka; da mu je zbog nedelotvornog i neefikasnog postupanja nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku . Zahtevao je naknadu štete i naknadu troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe.

Podneskom od 9. maja 2013. godine podnosilac je obavestio Ustavni sud da je postupak koji se vodio pred Osnovnim sud om u Novom Sadu pod brojem P. 95/05 ustup ljen stvarno nadležnom Privrednom sudu u Novom Sadu gde se vodi pod brojem P. 2296/12, dok je podneskom od 25. novembra 2013. godine podnosilac obavestio Sud da je predmetni postupak pravnosnažno okončan 25. oktobra 2013. godine, donošenjem presude Privrednog apelacionog suda Pž. 7560/1 3.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13–Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Novom Sadu P. 2296/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. septembra 1996. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu protiv tuženih M.V, MV. i R.Ć, radi isplate duga. Predmet je zaveden pod brojem P. 5587/96.

Pred Opštinskim sudom u Novom Sadu prvo ročište je bilo zakazano tek za 24. novembar 1999. godine, dakle posle tri godine od podnete tužbe i na tom ročištu podnosilac je povukao tužbu u odnosu na drugotuženog i trećetuženog, M.V. i R.Ć , te je u odnosu na te tužene postupak obustavljen. Pred prvostepenim sudom bilo je ukupno održano devet ročišta, dok deset ročišta nije bilo održano, i to: tri jer tuženi nije pristupio, tri bez navođenja razloga, a četiri zbog nedolaska veštaka. Na ročištima su saslušane parnične stranke , izvršeno je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, saslušan je veštak , i izvršen je uvid u normativne akte tuženog. Uvidom u spise je utvrđeno da pred prvostepenim sudom nije održano nijedno ročište u periodima: od 11. septembra 1996. do 24. novembra 1999. godine, od 24. novembra 1999. do 15. novembra 2000. godine i od 14. marta 2001. do 21.marta 2003. godine. Dalje, postupak je bio u prekidu sedam meseci, imajući u vidu da je p odneskom od 24. juna 2004. godine podnosilac predložio prekid postupka do zauzimanja stava Vrhovnog suda Srbije o spornim pravnim pitanjima u istovrsnim predmetima i reš enjem Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5587/96 od 28. juna 2004. godine prekinut je predmetni postupak i određeno je da će se postupak nastaviti po predlogu jedne od stranaka. Podnosilac je zatim 23. septembra 2004. godine tražio nastavak postupka jer je Vrhovni sud Srbije zauzeo stav o spornom pravnom pitanju , a sud je rešenjem P. 5587/96 od 6. januara 2005. godine odredio da se postupak nastavlja i da će se dalje voditi pod brojem P. 95/05.

Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem P. 199/10 od 27. decembra 2010. prekinuo postup ak u ovoj pravnoj stvari i odredio da će se postupak nastaviti kada stečajni upravnik tužioca preuzme postupak ili kada ga sud na predlog protivne strane pozove to da učini, imajući u vidu da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 213/10 od 9. novembra 2010. godine otvoren stečajni postupak nad tužiocem.

Stečajni upravnik tužioca je podneskom od 25. jula 2012. godine obavestio parnični sud da preuzima postupak, te je Osnovni sud u Novom Sadu 29. avgusta 2012. godine doneo rešenje P. 199/10, kojim je nastavio parnični postupak i odredio da se predmet dalje vodi pod brojem P. 6690/12.

Rešenjem P. 6690/12 od 29. avgusta 2012. godine Osnovni sud u Novom Sadu se oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje i odredio da se predmet dostavi Privrednom sudu u Novom Sadu kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Spisi su 18. oktobra 2012. godine dostavljeni Privrednom sudu u Novom Sadu na dalje postupanje i predmet se dalje vodio pod brojem P. 2296/12.

Podnosilac je 8. aprila 2013. godine postavio primarni i eventualni tužbeni zahtev.

Zatim je pred Privrednim sudom u Novom Sadu održano tri ročišta na kojima je izvršeno ekonomsko finansijsko veštačenje, saslušan je veštak, i izvršen je uvid u celokupnu dokumentaciju.

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P. 2296/12 od 18. juna 2013. godine, u stavu prvom izreke , odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu isplati iznos od 9.518,76 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom obračunatoj po konformnoj metodi počev od 25. januara 1994. godine do 2. marta 2001. godine, a od 3. marta 2001. godine do konačne isplate prostom metodom obračuna; u stavu drugom izreke usv ojen je eventualni tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 545,452,85 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. marta 2013. godine pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 396.349,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 7560/13 od 25. oktobra 2013. godine odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena je presuda Privrednog suda u Novom Sadu P. 2296/12 od 18. juna 2013. godine u ožalbenom stavu prvom izreke.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda u predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko deset godina tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu – 11. septembra 1996. godine , pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, od podnošenja tužbe 11. septembra 1996. godine do donošenja presude Privrednog apelacionog suda Pž. 7560/13 od 25. oktobra 2013. godine, kojom je postupak pravnosnažno okončan, prošlo je preko 17 godina, što znači da dužina trajanja postupka u znatnoj meri prekoračuje standard suđenja u razumnom roku koji je prihvaćen u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Ustavni sud nalazi da je nerazumno dugom trajanju postupka prvenstveno doprineo prvostepeni sud odnosno Opštinski sud u Novom Sadu koji je imao tri perioda potpune neaktivnosti kada nije zakazao nijedno ročište, i to prvo u periodu od preko tri godine (od 11. septembra 1996. do 24. novembra 1999. godine), zatim u periodu od godinu dana (od 24. novembra 1999. do 15. novembra 2000. godine) i u periodu od dve godine (od 14. marta 2001. do 21. marta 2003. godine), a takođe dok je predmet bio u njegovoj nadležnosti, dakle, u periodu od 13 godina, taj sud nije doneo nijednu meritornu odluku. Takođe, doprinos suda dužini trajanja postupka je i činjenica da je sud doneo rešenje o nastavku prekinutog postupka nakon tri meseca od kada je podnosilac tražio njegov nastavak.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenja odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud je ocenio da je predmet spora bio relativno činjenično i pravno složen. Parnični sud je trebalo da utvrdi, nakon perioda hiperinflacije, u kojoj meri su ispunjene ugovorne obaveze stranaka, što je uslovilo i nešto obimniji dokazni postupak, ali što nikako ne može biti i opravdanje za sedamnaestogodišnje trajanje postupka.

Takođe, i određene objektivne okolnosti su dovele do produženja trajanja postupka, kao što je prekid postupka u periodu od godinu dana i devet meseci usled otvaranja stečajnog postupka nad podnosiocem.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman pravni interes da se predmetni parnični postupak okonča u razumnom roku, jer je u pitanju bio zahtev za isplatu duga za podnosioca značajnog novčanog iznosa. Takođe, Ustavni sud nalazi da je podnosilac, kao tužilac, u određenoj meri doprineo dužini trajanja postupka povlačeći tužbu u odnosu na dvoje tuženih.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem nadležnog suda u predmetnom parničnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je pokrenut pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5587/96, potom je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 95/05, a okončan je pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2296/12, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka u koji se ne računa period kada je postupak bio u prekidu, složenost postupka, kao i doprinos podnosioca trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležn og suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu izloženog i člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.