Usvajanje ustavne žalbe zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude. Podnositeljki je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog, a neizvršenog potraživanja. Žalba u delu o razumnom roku je odbačena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6454/2015
01.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Stojilković iz Vladičinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavice Stojilković i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 9010/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Surdulici I. 690/08) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 690/08 od 12. maja 2008. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Stojilković iz Vladičinog Hana podnela je Ustavnom sudu, 13. oktobra 2015. godine, preko punomoćnika Nenada Antića, advokata iz Vladičinog Hana, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom po stupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 9010/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Surdulici I. 690/08).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je neizvršenjem rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 690/08 od 12. maja 2008. godine, donetog na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog P1.1333/07 od 10. januara 2008. godine, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu; da je povodom zahteva za podnositeljke ustavne žalbe zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Viši sud u Vranju utvrdio povredu tog ustavnog prava podnositeljke u predmetnom izvršnom postupku, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, te podnositeljki dosudio iznos od 36.000,00 dinara, kao primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena , kao i rešenje Višeg suda u Vranju R4-I. 129/15 od 24. juna 2015. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 9. maja 2008. Opštinskom sudu u Vladičinom Hanu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HK PK „Jumko“ iz Vranja. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1.1333/07 od 10. januara 2008. godine, kojom je obavezan tuženi HK PK „Jumko“ iz Vranja da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime glavnog duga, pripadajuće zakonske zatezne kamate i troškova postupka isplati određene novčane iznose. Opštinski sud u Vladičinom Hanu je rešenjem I. 690/08 od 12. maja 2008. godine usvojio predlog za izvršenje.

Viši sud u Vranju je rešenjem R4-I. 129/15 od 24. juna 2015. godine utvrdio da je predlagaču, ovde podnositeljki ustavne žalbe, u postupku izvršenja koji se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 9010/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Surdulici I. 690/08) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, naložio tom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, te predlagaču dosudio iznos od 30.000,00 dinara, kao primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i iznos od 6.780 dinara na ime troškova postupka.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom podnositeljke ustavne žalbe, a protiv izvršnog dužnika koji je imao pretežni društveni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od svega izloženog , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 690/08 od 12. maja 2008. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15) .

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu u predmetu 690/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US i 40/15-dr. zakon), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnositeljke odlučivao Viši sud u Vranju.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnositeljku u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnositeljku. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud u predmetnom slučaju podnositeljki dosudio novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku . Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnositeljki dosudio materijalnu štetu, čime je suštinski dobila potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda ustavnog prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluku redovnog suda. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1 . izreke.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvajanje ustavne žalbe zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti