Povreda prava na pravično i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Upravni organi i Upravni sud nisu pružili ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za svoje odluke u postupku koji je trajao nepunih pet godina.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: Už-6456/2014

________ 2016. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Krstića i Mirjane Krstić , oboje iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. juna 2016. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Vladimira Krstića i utvrđuje da je rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine broj 351-93/2011 od 24. juna 2011. godine i presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10987/11 od 27. maja 201 4. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno prav o na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10987/11 od 27. maja 201 4. godine i određuje se da isti sud dones e novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine broj 351-93/2011 od 24. juna 2011. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba Vladimira Krstića i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za komunalne poslove gradske uprave grada Sombora u predmetu broj 351-1-76/2009-V podnosiocu ustavne žalbe povređeno prav o na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe Vladimira Krstića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odbacuje se ustavna žalba Mirjane Krstić.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Krstić i Mirjana Krstić, oboje iz Sombora, podneli su Ustavnom sudu , 1. avgusta 2014. godine, ustavnu žalbu protiv akata navedenih u tački 1. izreke, zbog povrede načela o jednakoj zakonskoj zaštiti iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 . Ustava i povrede odredaba čl. 86. i 88. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da su podnosioci od nadležnog organa dobili odobrenje za izgradnju, nakon čega su prijavili početak izvođenja radova, što je potvrđeno rešenjem od 11. juna 2009. godine; da su podnosioci „adaptacijom-rekonstrukcijom“ objedinili svoje posede i nisu narušili granicu parcela; da je, nakon završetka radova, sused koji preko k.p. broj 4233/2 ima samo pravo pešačkog i kolskog prolaza tražio ponavljanje postupka; da je u ponovljenom postupku „njegovo pravo tumačeno tako da mu je utvrđeno i pravo korišćenja“, pa se postavlja pitanje koja su prava podnosilaca na njihovoj imovini.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da je Upravni sud prihvatio zaključak tuženog organa da se postavljanjem kliznih vrata narušava granica parcele i utvrdio da su klizna vrata postavljena suprotno Generalnom urbanističkom planu grada Sombora, iz razloga što je udaljenost glavnog objekta od vrata manja od 2,5 metara; da Upravni sud nije imao u vidu da je kuća podnosilaca izgrađena pre 100 godina i da je pomoćni objekat naslonjen na glavni objekat, da su klizna vrata udaljena od glavnog objekta podnosilaca više od 2,5 metra, a od objekata na susednim parcelama više od 10 metara.

U prilog tvrdnji o povredi prava na suđenje u razumnom roku, podnosioci ističu da postupak traje već punih pet godina, iako se odlučuje o njihovom pravu na egzistenciju, jer im je, kao sodarima, neophodan sporni pomoćni objekat – magacin. Takođe se ističe da je samo pred Upravnim sudom postupak trajao „pune tri godine“.

Ustavnom žalbom se traži da Sud poništi osporene akte i utvrdi podnosiocima pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 evra u dinarskoj protivrednosti.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postu pku, na osnovu uvida u osporene akte, spise predmeta broj 351-1-76/2009-V Odeljenja za komunalne poslove gradske uprave grada Sombora i Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10987/11, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Vladimir Krstić i Mirjana Krstić (ovde podnosioci ustavne žalbe) podneli su 1. juna 2009. godine zahtev za izdavanje odobrenja za adaptaciju garaže u poslovni prostor-magacin sodare, spratnosti P+0, površine 19,60 m2, na k.p. broj 4231, KO Sombor.

Rešenjem Odeljenja za komunalne poslove gradske uprave grada Sombora broj 351-1-76/2009-V od 9. juna 2009. godine (dalje u tekstu: rešenje od 9. juna 2009. godine) izdato je podnosiocima ustavne žalbe odobrenje za adaptaciju pomoćnog objekta u poslovni prostor-magacin, spratnosti P+0, gabarita 6,10x4,00 na k.p. broj 4231, KO Sombor (stav 1. dispozitiva); konstatovano je da su sastavni deo rešenja glavni projekat izrađen 1. maja 2009. godine, koji je prihvaćen kao idejni projekat i Izvod iz generalnog plana grada Sombora broj 351-41/2006-V od 16. aprila 2009. godine (stav 2. dispozitiva). U obrazloženju rešenja je navedeno da je investitor uz zahtev priložio: izvod iz Generalnog plana grada Sombora broj 351-41/2006-V, izdat od strane nadležnog organa 16. aprila 2009. godine; glavni projekat, sa potvrdom nadležnog organa da je urađen u skladu sa izvodom iz Generalnog plana grada Sombora; dokaz o pravu korišćenja na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu; delimično rešenje broj 351-41/2006-V, od 2. juna 2009. godine, kojim se odobrava izgradnja i upotreba predmetnog pomoćnog objekta.

Rešenjem od 11. juna 2009. godine nadležni organ je potvrdio prijavu početka izvođenja radova na adaptaciji pomoćnog objekta u poslovni prostor-magacin, spratnosti P+0, gabarita 6,10x4,00 na k.p. broj 4231, KO Sombor, na osnovu ugovora o izvođenju građevinsko-zanatskih radova od 1. juna 2009. godine, uverenja o izmirenim obavezama uplate naknade za uređenje građevinskog zemljišta i izjave Branka Krstića, nosioca prava korišćenja na k.p. broj 4233/2, overene kod suda, da je saglasan da se na zgradi na k.p. broj 4231 otvore vrata (prolaz) prema k.p. broj 4233/2.

Panto Petrović iz Sombora je 25. juna 2009. godine podneo zahtev za dobijanje svojstva stranke u postupku legalizacije pred tim organom u predmetu broj 351-41/2006-V, ističući da je nosilac prava službenosti prolaza na k.p. broj 4233/2 i vlasnik k.p. broj 4233/1. U izjavi od 18. septembra navedeni zahtev je preimenovan u predlog za ponavljanje postupka okončanog rešenjem broj 351-1-76/2009-V od 9. juna 2009. godine.

Rešenjem nadležnog organa od 18. novembra 2009. godine odbijen je navedeni predlog kao neosnovan, jer je ocenjeno da u ranijem postupku nije bila potrebna saglasnost podnosioca predloga, odnosno da njegovo učešće ne bi dovelo drukčijeg rešenja. Navedeno rešenje je poništeno rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo broj 351-418/2011 od 25. februara 2010. godine. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno da je prvostepeni organ bio dužan da donese zaključak o ponavljanju postupka i omogući podnosiocu predloga da se izjasni o svim činjenicama i dokazima. Takođe je navedeno da bi podnosioca predloga trebalo tretirati kao korisnika parcele broj 4233/2, s obzirom na odredbu člana 49. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu je presudom U. 21014/10 od 1. februara 2012. godine odbio kao neosnovanu tužbu podnosilaca ustavne žalbe podnetu protiv navedenog drugostepenog rešenja.

Zaključkom od 4. maja 2010. godine dozvoljena je obnova postupka okončanog rešenjem od 9. juna 2009. godine, radi omogućavanja Panti Petroviću da učestvuje u postupku u svojstvu stranke, na osnovu člana 239. stav 1. tačka 9) Zakona o opštem upravnom postupku, budući da je, „u smislu odredaba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, korisnik parcele broj 4233/2, KO Sombor, na kojoj ima upisano pravo službenosti pešačkog i kolskog prolaza“.

Rešenjem prvostepenog organa od 27. septembra 2010. godine, donetim u ponovnom postupku, ostavljeno je na snazi rešenje od 9. juna 2009. godine, a protiv navedenog rešenja Panto Petrović je izjavio žalbu 18. oktobra 2010. godine. Drugostepeni organ je rešenjem od 12. januara 2011. godine poništio rešenje prvostepenog organa od 27. septembra 2010. godine i predmet vratio na ponovni postupak.

Rešenjem Odeljenja za komunalne poslove gradske uprave grada Sombora broj 351-1-76/2009-V od 2. marta 2011. godine poništeno je rešenje od 9. juna 2009. godine (stav 1. dispozitiva) i odbijen je zahtev podnosilaca ustavne žalbe za izdavanje odobrenja za adaptaciju pomoćnog objekta u poslovni prostor-magacin, spratnosti P+0, gabarita 6,10x4,00 na k.p. broj 4231, KO Sombor (stav 2. dispozitiva). U obrazloženju rešenja je navedeno: da je u ponovnom postupku utvrđeno da se predmetni radovi smatraju rekonstrukcijom, a ne adaptacijom, s obzirom na to da se na postojećem objektu projektovanjem kliznih vrata menja spoljni izgled objekta; da bi se izvođenjem predmetnih radova, odnosno projektovanjem kliznih vrata na ulaz/izlaz na susednu parcelu 4233/2 narušila granica parcele; da se predmetna adaptacija postojeće garaže u magacin projektuje kao prateći objekat i da kao takav nije udaljen od glavnog objekta minimalno 2,5 metara. Dalje je navedeno da je, u skladu sa iznetim, a u vezi sa zapisnikom Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo o inspekcijskom nadzoru od 10. januara 2011. godine, utvrđeno da glavni projekat izrađen 1. maja 2009. godine nije u saglasnosti sa tačkom 7. Izvoda iz generalnog plana grada Sombora broj 351-41/2006-V od 16. aprila 2009. godine, u kojoj se navodi da se izgradnjom objekta na parceli ne sme narušiti granica parcele, a koja je projektovanjem kliznih vrata narušena, kao i da projektom nije ispoštovano pravilo Generalnog plana grada Sombora da udaljenost između glavnog i pratećeg objekta ne sme biti manja od 2,5 metra. Prvostepeni organ je, „na osnovu novoutvrđenih činjenica u ponovljenom postupku“ koje su sadržane u navedenom zapisniku, utvrdio da bi iste dovele do drukčijeg rešenja da su bile iznete u ranijem postupku. Polazeći od navedenog, prvostepeni organ je odlučio kao u dispozitivu rešenja, primenom odredaba člana 91. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 239. tač. 1) i 9) i člana 248. Zakona o opštem upravnom postupku.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja podnosilac ustavne žalbe Vladimir Krstić je izjavio žalbu 18. marta 2011. godine, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine broj 351-93/2011 od 24. juna 2011. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je najpre konstatovano da je u žalbi navedeno: da su u projektu predviđena klizna vrata i da objekat nijednim svojim delom ne prelazi na susednu parcelu; da podnosilac kao suvlasnik na obe parcele ima pravo na bilo kom objektu da otvori prolaz i da funkcionalno objedini posed; da otvaranje kliznih vrata ni na koji način ne ometa korišćenje službenog prolaza. Drugostepeni organ je dalje naveo da je u postupku po žalbi Pante Petrovića izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja od 27. septembra 2010. godine zatraženo od pokrajinskog inspektora da izvrši inspekcijski nadzor, s obzirom na to da je sastavni deo rešenja od 9. juna 2009. godine izvod iz Generalnog plana grada Sombora, te da su zapisnikom od 10. januara 2011. godine „tvrđene nepravilnosti kod izdavanja navedenog izvoda“. Polazeći od odredaba čl. 36, 42, 56, 63. i 138. Zakona o planiranju i izgradnji, čiju sadržinu je naveo, drugostepeni organ je ocenio pravilnom odluku prvostepenog organa da odbije zahtev podnosilaca, imajući u vidu uslove utvrđene u Generalnom planu grada Sombora, jer se glavnim projektom projektuju klizna vrata za ulaz/izlaz na susednu parcelu 4233/2, iz čega proizlazi da se ta granica narušava. Drugostepeni organ je našao da nisu od uticaja na pravilnost odluke sledeći navodi žalbe: da je dopunom preciziran zahtev tako da glasi: „adaptacija i rekonstrukcija“, da je objekat legalno izgrađen, da se otvaranjem kliznih vrata prema susednoj parceli, čiji je podnosilac takođe vlasnik, ne narušava granica parcele, da prihvatanje navoda pokrajinskog inpektorata može biti osnov za poništavanje izvoda iz urbanističkog plana, a da je rešenje od 9. juna 2009. godine doneseno u skladu sa izvodom iz urbanističkog plana od 16. aprila 2009. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10987/11 od 27. maja 201 4. godine odbijena je kao neosnovana tužba koju je podnosilac ustavne žalbe Vladimir Krstić podneo 7. oktobra 2011. godine protiv konačnog rešenja Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine od 24. juna 2011. godine (tačka 1. izreke), a tužba podnositeljke ustavne žalbe Marije Krstić je odbačena (tačka 2. izreke). U obrazloženju osporene presude je konstatovano da je u tužbi navedeno: da klizna vrata u nivou zida ne narušavaju granicu parcele; da je navod iz osporenog rešenja koji se odnosi na udaljenost između glavnog i pomoćnog objekta irelevantan, jer su i glavni i pomoćni objekat izgrađeni pre 100 godina; da se Generalnim urbanističkim planom za grad Sombor, koji je donesen 2007. godine, ne dira u postojeće objekte. Upravni sud je dalje naveo sadržinu osporenog rešenja tuženog organa, ocenu tog organa o tome da navodi podnosioca ne mogu uticati na donošenje odluke, kao i sadržinu odredbe člana 239. tačka 9) Zakona o opštem upravnom postupku. Taj sud je, polazeći od navedenog, ocenio da je pravilno ponovljen postupak, ali na osnovu citirane člana 239. tačka 9) Zakona, a ne, kako je to naznačeno u prvostepenom rešenju, na osnovu tačke 1) navedenog člana Zakona. Takođe je ocenjen pravilnim zaključak da su sporna klizna vrata postavljena suprotno Generalnom planu grada Sombora, jer je udaljenost između „glavnog objekta i vrata“ manja od 2,5 metra. Upravni sud je odbacio tužbu podnositeljke ustavne žalbe Marije Krstić, na osnovu člana 14. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, iz razloga što podnositeljka nije podnela žalbu protiv prvostepenog rešenja od 2. marta 2011. godine, iako je o toj mogućnosti bila poučena. Osporena presuda dostavljena je podnosiocima ustavne žalbe 4. jula 2014. godine.

Na osnovu izjava Ov. broj 2466/06 i Ov. broj 3308/06 izvršen je u Katastru nepokretnosti upis prava službenosti pešačkog i kolskog prolaza u širini od tri metra preko k.p. broj 4233/2, u korist svagdašnjih vlasnika objekata na k.p. broj 4233/1. Na osnovu izjave Ov. broj 2493/10 od 14. aprila 2010. godine izvršen je upis prava službenosti pešačkog i kolskog prolaza u širini od tri metra preko k.p. broj 4233/2, u korist svagdašnjih vlasnika objekata na k.p. broj 4231, a navedenu izjavu su dali podnosilac ustavne žalbe Vladimir Krstić i Branko Krstić kao vlasnici poslužnog dobra.

Izvod iz generalnog plana grada Sombora broj 351-41/2006-V od 16. aprila 2009. godine izdat je za adaptaciju pomoćnog objekta u magacin-poslovni prostor na k.p. broj 4231, KO Sombor. U tački 2. Izvoda se navodi da podnosilac ustavne žalbe Vladimir Krstić kao korisnik susedne parcele broj 4233/2 i uz saglasnost ostalih suvlasnika-korisnika navedene parcele, može u sklopu planiranog magacina-poslovnog objekta predvideti otvaranje vrata prema parceli broj 4233/2. U tački 3. (Položaj objekata na parceli) nav edeno je: da se adaptacija i rekonstrukcija planiranog magacina-poslovni objekat može izvršiti između postojećeg objekta broj 5 i stambenog objekta, uz uslov da se pad krovnih ravni usmeri ka predmetnoj parceli; da prateć i-poslovni objekat (ako je izgrađen glavni-stambeni objekat) može da se gradi kao slobodnostojeći, u prekinutom ili neprekinutom nizu. Saglasno tački 6. (Međusobna udaljenost objekata), poslovni i pomoćni objekat mogu da se grade na međusobnom razmaku od 0,00 m, ako su zadovoljeni sanitarni, protivpožarni i drugi tehnički uslovi, a međusobni razmak ne može biti manji od 4 m, ako poslovni objekat ima otvore sa te strane. U tački 7. (Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli) navodi se: da se izgradnjom objekta na parceli ne sme narušiti granica parcele, a da se odvodnjavanje atmosferskih padavina sa krovnih površina mora rešiti u okviru parcele na kojoj se gradi objekat; da ograde na regulacionoj liniji mogu biti transparentne ili kombinacija zidane i transparentne ograde, s tim da visina ograde od kote trotoara ne sme preći visinu od 1,80 m u novim delovima naselja. Tačkom 9. Izvoda je predviđeno: da se izgradnja objekata u neprekinutom nizu dozvoljava pod uslovom da se ne naruši granica parcele do koje se gradi objekat; da se izgradnjom krova ne sme narušiti vazdušni prostor susedne parcele, a da se odvodnjavanje atmosferskih padavina sa krovnih površina mora rešiti u okviru parcele na kojoj se gradi objekat.

4. Odredbama Ustava, na či ju se povredu pozivaju podnosi oci ustavne žalbe, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da s vako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina i da s vi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu (član 86. stav 1.); da je slobodno k orišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim građevinskim zemljištem u privatnoj svojini i da se zakonom mogu ograničiti oblici korišćenja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenja štete životnoj sredini ili da bi se sprečila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica (član 88 .).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je : da na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka (član 192.); da će se postupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konačno rešenje) ponoviti - ako se sazna za nove činjenice, ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukčijeg rešenja da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku (član 239. tačka 1) ili ako licu koje je trebalo da učestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogućnost da učestvuje u postupku (č lan 239. tačka 9); da n a osnovu podataka pribavljenih u ranijem i u ponovljenom postupku, organ donosi rešenje o upravnoj stvari koja je bila predmet postupka, i njime može rešenje, koje je bilo predmet ponavljanja postupka, ostaviti na snazi ili ga zameniti novim (član 248.).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09), koji se primenjivao u ponovljenom postupku, bilo je propisano: da se generalnim planom određuje dugoročna projekcija razvoja i prostornog uređenja naselja i da se g eneralni plan donosi za grad, odnosno grad Beograd (član 36. st. 1. i 2.); da su sastavni delovi urbanističkih planova – pravila uređenja , pravila građenja i grafički deo (č lan 40.); da pravila građenja sadrže sve uslove koji se odnose na izgradnju objekata i koji se određuju po zonama ili celinama iz plana, prema specifičnostima i potrebama naselja (član 42. st. 1. i 2.) i određuju, pored ostalog – položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele (tačka 3)); najmanju dozvoljenu međusobnu udaljenost objekata (tačka 6)) ; uslove za izgradnju drugih objekta na istoj građevinskoj parceli (tačka 7)) ; uslove za obnovu i rekonstrukciju objekata (tačka 12)) ; da na zahtev zainteresovanog lica, nadležna gradska, odnosno opštinska uprava, odnosno ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, izdaje izvod iz urbanističkog plana, koji sadrži podatke o urbanističkim uslovima za uređenje prostora utvrđenim urbanističkim planom (č lan 56. stav 1.); da se uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju podnosi, između ostalog, izvod iz urbanističkog plana il i akt o urbanističkim uslovima i idejni projekat potvrđen od strane nadležnog organa da je urađen u skladu sa podnetim izvodom odnosno aktom (č lan 91. stav 1. tač. 1) i 2)).

Odredbama člana 138. stav 1. navedenog zakona bilo je propisano da u vršenju inspekcijskog nadzora, urbanis tički inspektor proverava: da li je akt o urbanističkim uslovima, izvod iz urbanističkog plana i urbanistički projekat, izrađen i izdat u skladu sa ovim zakonom (tačka 3)); da li je idejni projekat, na osnovu koga je izdato odobrenje za izgradnju, izrađen u skladu sa izvodom iz urbanističkog plana, odnosno urbanističkim planom, odnosno aktom o urbanističkim uslovima (tačka 4)); da li s e promene stanja u prostoru vrše u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, odnosno u skladu sa pravilima i standardima struke (tačka 5)).

Članom 139. stav 1. Zakona urbanistički inspektor je bio ovlašćen da u vršenju inspekcijskog nadzora preduzima sledeće mere: da naloži rešenjem opštinskoj, odnosno gradskoj upravi poništavanje akta o urbanističkim uslovima, izvoda iz urbanističkog plana i urbanističk og pro jekta, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno planom (tačka 2)) ; da pokrene postupak za ukidanje odobrenja za izgradnju po osnovu službenog nadzora, ako utvrdi da idejni projekat na osnovu koga je izdato odobrenje za izgradnju nije izrađen u skladu sa urbanističkim planom, odnosno aktom o urbanističkim uslovima (tačka 3)).

Odredbom člana 49. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („ Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „ Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „ Službeni glasnik RS“, broj 115/ 05) propisano je da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti na svojoj nepokretnosti.

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje o ustavnoj žalbi podnositeljke Marije Krstić, Ustavni sud je konstatovao da je rešenjem Odeljenja za komunalne poslove gradske uprave grada Sombora broj 351-1-76/2009-V od 2. marta 2011. godine, kojim je u ponovljenom postupku poništeno rešenje od 9. juna 2009. godine, odlučeno o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za izdavanje odobrenja za adaptaciju spornog pomoćnog objekta, iz čega sledi da je podnositeljka bila stranka u tom upravnom postupku. Ustavni sud je, međutim, konstatovao da podnositeljka ustavne žalbe nije izjavila žalbu protiv navedenog rešenja donetog u ponovljenom postupku.

Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbi člana 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), tužilac u upravnom sporu može da bude fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes (član.), a u pravni spor se može pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu (član 14. stav 1.). Iz navedenih odredaba zakona sledi da stranka koja nije izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja, ne može tužbom u upravnom sporu pobijati zakonitost drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o žalbi druge stranke izjavljenoj protiv tog rešenja.

Iz odredbe člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

S obzirom na to da podnosi teljka ustavne žalbe nije bila stranka u postupku pred drugostepenim organom, u kome je doneto osporeno rešenje Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine broj 351-93/2011 od 24. juna 2011. godine, to osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10987/11 od 27. maja 201 4. godine nije moglo biti odlučivano o njenim pravima i obavezama. Nalazeći da nije aktivno legitimisan a za podnošenje ustavne žalbe protiv navedenih akata, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Marije Krstić, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), jer n e postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u tački 5. izreke.

6. Podnosilac ustavne žalb e Vladimir Krstić smatra da odobrenom „adaptacijom-rekonstrukcijom“ nije narušena granica parcela, te da iz obrazloženja osporene presude nije jasno na osnovu čega je Upravni sud utvrdio da su klizna vrata postavljena suprotno Generalnom planu grada Sombora, imajući u vidu da je kuća podnosioca izgrađena pre 100 godina, a da su klizna vrata udaljena od objekata na susednim parcelama više od 10 metara. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, bez pravnog osnova je poništeno rešenje o davanju odobrenja za adaptaciju spornog objekta, i to u postupku koji je ponovljen na predlog Pante Petrovića, čije je pravo službenosti prolaza „tumačeno tako da mu je utvrđeno i pravo korišćenja“ na parceli čiji je vlasnik podnosilac.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ustavni sud konstatuje da iz činjenica utvđenih u postupku koji je prethodio ustavnoj žalbi, proizlazi:

- da je rešenjem od 9. juna 2009. godine podnosiocima ustavne žalbe odobrena adaptacija pomoćnog objekta u poslovni prostor-magacin;

- da je nadležni organ, pre donošenja tog rešenja, utvrdio da je glavni projekat urađen u skladu sa izvodom iz Generalnog plana grada Sombora broj 351-41/2006-V od 16. aprila 2009. godine;

- da je Branko Krstić dao saglasnost da se na zgradi na k.p. broj 4231 otvore vrata prema k.p. broj 4233/2, na kojoj je, sa podnosiocem ustavne žalbe Vladimirom Krstićem, bio upisan kao sukorisnik, a kasnije kao nosilac prava svojine sa zajedničkim udelom;

- da je predmetni upravni postupak ponovljen da bi se omogućilo učešće u postupku u svojstvu stranke Panti Petroviću, koji ima pravo službenosti prolaza u širini od tri metra preko k.p. broj 4233/2, prema kojoj su projektovana klizna vrata na spornom objektu;

- da su u ponovljenom postupku organi uprave ocenili da glavni projekat nije u skladu sa izvodom iz Generalnog plana grada Sombora, kao i Generalnim planom grada Sombora, jer nije poštovano pravilo o udaljenosti između glavnog i pratećeg objekta i da je projektovanjem kliznih vrata narušena granica parcele;

- da je Upravni sud u osporenoj presudi ocenio da su sporna klizna vrata postavljena suprotno Generalnom planu grada Sombora, odnosno da je udaljenost između „glavnog objekta i vrata“ manja od 2,5 metra.

Ustavni sud dalje konstatuje da iz navedenih odredaba zakona proizlazi: da se u ponovljenom postupku odlučuje na osnovu podataka pribavljenih u ranijem i u ponovljenom postupku; da će se postupak ponoviti ako licu koje je trebalo da učestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogućnost da učestvuje u postupku; da se akt o urbanistič kim uslovima, izvod iz urbanističkog plana i urbanistički pro jekat mogu poništiti ako urbanistički inspektor u vršenju nadzora utvrdi da nisu izrađeni i izdat i u skladu sa zakonom ; da rešenje o davanju odobrenja za izvođenje radova može biti ukinuto ako se utvrdi da idejni projekat nije izrađen u skladu sa urbanističkim planom, odnosno aktom o urbanističkim uslovima.

Polazeći od svega izloženog, a posebno imajući u vidu sadržinu Izvoda iz generalnog plana grada Sombora broj 351-41/2006-V od 16. aprila 2009. godine, Ustavni sud nalazi da je prvostepeni organ, odlučujući u ponovljenom postupku, propustio da obrazloži zbog čega je projektovanjem kliznih vrata na spornom pomoćnom objektu narušena granica parcele, kao i da oceni ispunjenost uslova za predmetnu adaptaciju u pogledu udaljenosti objekata, koje sadrži navedeni Izvod iz generalnog plana grada Sombora. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje da je nadležni organ u postupku donošenja rešenja od 9. juna 2009. godine utvrdio da je glavni projekat urađen u skladu sa izvodom iz Generalnog plana grada Sombora, a da iz rešenja donetih u ponovljenom postupku, niti iz spisa predmeta, ne proizlazi da su predmetni izvod iz urbanističkog plana, odnosno urbanistički projekat poništeni, na osnovu navedene odredbe člana 139. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji.

Ustavni sud je dalje utvrdio da ni rešenje drugostepenog organa ne sadrži pravila građenja, čijim tumačenjem je ocenjeno da se projektovanjem kliznih vrata narušava granica parcele. Takođe, upravni organi i Upravni sud su propustili da ocene navode podnosioca ustavne žalbe o tome da su objekti na njegovoj parceli izgrađeni „pre 100 godina“. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje da je u tački 3. Izvoda iz generalnog plana grada Sombora. (Položaj objekata na parceli) navedeno da se adaptacija i rekonstrukcija planiranog magacina-poslovni objekat može izvršiti između postojećeg objekta broj 5 i stambenog objekta, uz uslov da se pad krovnih ravni usmeri ka predmetnoj parceli, te da prateć i-poslovni objekat (ako je izgrađen glavni-stambeni objekat) može da se gradi kao slobodnostojeći, u prekinutom ili neprekinutom nizu.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine broj 351-93/2011 od 24. juna 2011. godine i osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10987/11 od 27. maja 201 4. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno prav o na obrazloženu odluku kao sastavnog dela prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede ovog ustavnog prava , odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10987/11 od 27. maja 201 4. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine broj 351-93/2011 od 24. juna 2011. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Ispitujući navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, koje se takođe jemči članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je upravni postupak po zahtevu podnosioca ustavne žalbe za izdavanje odobrenja za adaptaciju spornog objekta pokrenut 1. juna 2009. godine i okončan rešenjem od 9. juna 2009. godine, te da je u roku za pokretanje upravnog spora protiv navedenog rešenja podnet predlog za ponavljanje tog postupka, o kome je odlučivano od 25. juna 2009. godine do donošenja osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10987/11 od 27. maja 201 4. godine, koja je dostavljena podnosiocima ustavne žalbe 4. jula 2014. godine.

Ustavni sud je na stanovištu da postupak po pred logu za ponavljanje postupka predstavlja novi upravni postupak, od čijeg početka se računa vreme merodavno za odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava . Međutim, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju predlog za ponavljanje postupka podnet pre nego što je pravnosnažno okončan upravni postupak čije je ponavljanje traženo, Sud nalazi da je za ocenu postojanja povrede označenog prava podnosioca ustavne žalbe relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka, od 1. juna 2009. godine do 27. maja 201 4. godine.

Posmatrajući navedene postupke kao celinu, Ustavni sud je konstatovao da činjenica da je o zahtevu podnosioca odlučivano nepunih pet godina, može ukazivati na povredu označenog ustavnog prava. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa i suda koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje predmetnih postupaka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer je nadležni organ bio dužan da utvrdi da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka okončanog rešenjem od 9. juna 2009. godine, te da li postoje zakonom propisani razlozi za izmenu navedenog rešenja.

Ispitujući postupanje upravnih i sudskih organa u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je našao da je nadležni organ u roku propisanom zakonom odlučio o zahtevu podnosioca, te da su upravni organi u rokovima koji se mogu oceniti razumnim donosili rešenja u ponovljenom postupku. Ustavni sud je, međutim, našao da je za dugo trajanje predmetnog postupka prevashodno odgovoran Upravni sud, koji je dve godine i devet meseci odlučivao o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv osporenog drugostepenog rešenja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je odluka u osporenom postupku bila za njega od većeg značaja, imajući u vidu da se odobravanjem zahtevanih radova olakšava obavljanje delatnosti koja podnosiocu i njegovoj porodici obezbeđuje egzistenciju. Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe svojim nečinjenjem nije doprineo dugom trajanju postupka.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je, takođe, imao u vidu da će Upravni sud, nakon poništavanja osporene presude ponovo odlučivati o tužbi podnosioca podnetoj protiv osporenog drugostepenog rešenja. Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3 00 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu trajanje osporen og postup aka, a uzeo je u obzir praksu ovog suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. S obzirom na to da je Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) propisan rok od četiri meseca za izvršenje odluke Ustavnog suda kojim je utvrđeno pravo na naknadu materijalne/nematerijalne štete, to je Sud u drugom delu tačke 2. izreke odredio da se dosuđena visina naknade nematerijalne štete podnosiocu ustavne žalbe isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Ustavni sud ukazuje da odredbe čl. 86. i 88. Ustava ne mogu biti osnov za izjavljivanja ustavne žalbe, pošto se njima ne jemči nijedno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuje, između ostalog, da su ravnopravni svi oblici svojine i da je slobodno korišćenje gradskog građevinskog zemljišta u privatnoj svojini.

10. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić

Povreda prava na pravično i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti